Број рањених америчких припадника у сукобу са Ираном прешао је 750, а најновије ажурирање Пентагонове базе губитака показује да је до 21. августа евидентирано 758 рањених од 28. фебруара. Најважнији показатељ није само укупан број, већ темпо губитака: 341 рањени забележен је после 7. јула, после формалног завршетка почетне кампање и уласка сукоба у нову фазу.
Ако је скоро половина свих рањавања забележена у последњих месец и по, јасно је да примирје није стабилизовало ситуацију и да су борбе настављене.
Пентагонова статистика показује продужени сукоб
Пентагон је прошлог месеца увео посебну категорију „прекоморске операције”, одвојену од Оператион Епиц Фурy, почетне америчке кампање покренуте крајем фебруара. Та подела показује да се борбе више не воде у оквиру једне затворене кампање, већ као наставак сукоба у новом оперативном оквиру.
Оператион Епиц Фурy окончана је 7. јула. Одмах затим отворена је нова категорија. То значи да борбе нису окончане, већ су прешле у нову фазу.
Подаци не наводе врсту повреда, нити тачно време и место сваког рањавања. То оставља простор за кашњење у евиденцији, посебно код повреда попут трауматских повреда мозга, које се често накнадно откривају. Ипак, чињеница да су ови случајеви сврстани у нову категорију упућује на период после поновног распламсавања борби.
Највише рањених је у Копненој војсци САД
Од 341 рањеног после 7. јула, њих 310 припада Копненој војсци САД. Ратна морнарица САД има 21 рањеног, а Ратно ваздухопловство САД 10. Та расподела показује да су најизложеније снаге на базама, логистичким тачкама и копненим положајима у ширем простору Персијског залива и Јордана.
Када копнена компонента носи убедљиво највећи део губитака, то значи да су америчке позиције на терену и даље рањиве.
У сукобу је погинуло 18 америчких припадника, од чега четворица после 7. јула. Тројица су страдала у иранском удару на ваздухопловну базу Мувафак Салти у Јордану. То показује да обновљена фаза борби није остала на нивоу ограничених инцидената.
Примирје из Исламабада није зауставило борбе
Меморандум о разумевању постигнут 17. јуна у Исламабаду предвиђао је прекид ватре и рок од 60 дана за постизање мировног споразума. Тај рок је истекао 17. августа без резултата. Борбе су настављене у таласима и није дошло до трајног смиривања.
Иран је више пута гађао америчке положаје око Персијског залива и у Јордану. САД су почетком јула, после спора око саобраћаја кроз Ормуз, поново активирале блокаду мореуза и извеле више дана ваздушних удара по иранским циљевима. То је довело до застоја: нема мира, али нема ни одлучујућег пробоја.
Ормуз је остао једна од кључних тачака сукоба. Када САД обнове блокаду и потом отворе ватру на бродове који покушавају да је пробију, криза се додатно продужава.
Раст губитака без политичког излаза
Актуелни биланс показује сукоб у ћорсокаку. Напади су овог месеца стали у интензивнијем облику, али америчке снаге и даље дејствују против бродова који покушавају да пробију блокаду. То значи да није дошло до деескалације, већ до ограниченијег, али и даље опасног обрасца сукоба.
Раст губитака долази без јасног политичког исхода. Примирје је пропало, рок за договор је истекао, а борбе трају. У таквим условима свака наредна рунда удара носи ризик шире ескалације, посебно ако поново буду погођене америчке базе или поморске линије у Ормузу.
Број од 758 рањених и 18 погинулих показује да сукоб више не може да се представља као ограничена операција ниског интензитета. Темпо губитака после 7. јула говори супротно.