Лондон је потписао уговор вредан 1,3 милијарде долара за 72 самоходне хаубице РЦХ 155, са почетком испорука 2028. године. То није рутинска набавка, већ покушај да се попуни празнина у британској копненој ватри настала после повлачења АС90.
Британско Министарство одбране овим послом истовремено признаје да је артиљерија поново постала једно од кључних оружја копненог рата. После искустава из Украјине, тешко је очекивати да ће прецизна авијација или ограничен број ракетних система заменити масовну и покретну цевну артиљерију.
Набавка 72 система од Рхеинметалл има и јасну политичко-војну димензију. Немачка улази у исти систем, што значи да Лондон не тражи само нову хаубицу, него и већу усклађеност унутар НАТО, од обуке и подршке до употребе у заједничким формацијама.
Зашто Британија враћа ову способност
Кључни разлог за овај посао лежи у чињеници да је Британија предала АС90 украјинској војсци и тиме отворила празнину у сопственој борбеној структури. Прелазно решење није могло да остане трајна мера ако Лондон жели озбиљну копнену компоненту у Европи.
Зато је 14 шведских Арцхер уведено само као прелазно решење. Тај број није довољан за трајно ослањање, нити представља коначно решење за артиљеријску подршку британских снага. РЦХ 155 је изабран као систем који треба да врати пуну способност у калибру 155 мм у наредним годинама.
Ово је већ трећи уговор у низу између британске стране и Рхеинметалл за РЦХ 155. Прво су обезбеђени рани демонстратор способности и набавка дугорочних производних ставки, а сада је потписан главни уговор који укључује и почетну обуку и подршку у служби. То показује постепено увођење читавог система.
Оперативни значај система РЦХ 155
РЦХ 155 носи топ 155 мм/Л52, има домет до 51,5 километара и брзину гађања од осам граната у минути. Посаду чине два члана, возач и командир-оператор. Суштина је у споју домета, аутоматизације и покретљивости.
Најважнија одлика овог система је способност дејства у покрету. Класичне самоходне хаубице углавном морају да стану, отворе ватру и затим мењају положај. РЦХ 155 би требало да скрати тај циклус и тиме смањи време у ком је систем изложен противбатеријској ватри и беспилотним летелицама.
Та карактеристика директно одговара условима рата у ком извиђачки и камиказа дронови надзиру сваки откривени положај. Артиљерија која не може брзо да дејствује и напусти место гађања постаје лакша мета. Зато мобилност више није питање удобности посаде, него преживљавања.
Подаци о систему показују и да се Британија не задовољава само заменом старог за ново. Борбена маса од око 40 тона, брзина до 100 километара на час и радијус кретања до 700 километара упућују на систем који треба да прати маневар копнених снага без сталног ослањања на споро премештање.
Индустријска и НАТО димензија
Посао има и јак индустријски слој. Један од ранијих уговора био је намењен стварању неопходне инфраструктуре да се топ за овај систем производи у Великој Британији. То значи да Лондон не купује само готов производ, већ покушава да део технолошког и производног ланца веже за сопствену територију.
У пракси, то значи покушај да се избегне чест проблем западних армија: куповина модерног система без стабилне локалне подршке, резервних делова и индустријске базе. Ако се капацитет за производњу и одржавање заиста укорени у Британији, онда ова набавка добија шири значај од пуке замене једне хаубице другом.
Немачка одлука да користи исти систем додатно појачава тежину читавог пројекта. Министар одбране Немачке Борис Писторијус повезао је овај посао са интероперабилношћу унутар НАТО. Када две велике европске армије уђу у исти артиљеријски систем, добијају заједничку логистику, ближе стандарде обуке и једноставнију координацију у мултинационалним операцијама.
Спора испорука, дуг повратак способности
Највећи проблем овог уговора лежи у року. Испоруке почињу тек 2028. године, а минимална способност за распоређивање очекује се до краја деценије. То значи да је одлука донета сада, али да ће војни ефекат стизати постепено.
Британија је тиме признала да јој је артиљерија неопходна, али неће брзо добити пуну нову снагу на терену. До тада остаје ослањање на ограничено прелазно решење и на процес увођења који мора да обухвати обуку, подршку и прилагођавање јединица.
То уједно показује колико је скупо и споро враћање способности једном када се изгуби. Предаја старих система може бити политички брза, али њихова замена тражи године, новац и индустријску дисциплину.
Ако програм буде текао по плану, британска војска ће добити модернији и покретљивији артиљеријски систем од АС90, уз јачу везу са немачком индустријом и НАТО стандардима. Ако дође до кашњења, празнина у копненој ватри остаће један од осетљивијих проблема британских копнених снага у Европи.