Руски нуклеарни крсташ „Адмирал Нахимов“ ушао је почетком јуна у завршну фазу морских испитивања. То је поново скренуло пажњу на поређење између тешке класе Киров и америчких разарача класе Зумwалт, два најнеобичнија велика површинска борбена брода у саставу две морнарице.
Киров је пројектован у Хладном рату као тешко наоружан ударни брод за напад на НАТО носачке групе. Са депласманом од 28.000 тона, ова класа је далеко већа од Зумwалт, који има око 16.000 тона и развијан је као високо аутоматизован, смањено уочљив вишенаменски разарач.
Ватрена моћ и ПВО
„Адмирал Нахимов“ носи укупно 176 лансирних ћелија за ракете великог пречника. Од тога је 96 намењено ракетама ПВО из поморске варијанте система С-400, док је још 80 предвиђено за крстареће ракете, укључујући и хиперсонични Циркон.
Зумwалт има 80 лансирних ћелија, што је знатно мање за брод те величине. Ипак, амерички разарач има предност у појединим задацима противракетне одбране захваљујући ракетама СМ-3 и СМ-6, док су његове ракете Томахаwк упоредиве са руским Калибр, али без озбиљније противбродске ударне способности.
Скривеност и отпорност у борби
Главна предност Зумwалт је смањена уочљивост. Облик трупа и затворена надградња смањују радарски одраз и отежавају откривање и праћење брода. Насупрот томе, Киров има велику надградњу, спољне радаре и лансере, што га чини лакше уочљивим на већим даљинама.
С друге стране, руски крсташ има већу издржљивост у борби. Већи труп, подела по одељцима и дуплирани кључни системи омогућавају му да прими оштећења и настави борбу. Уз то долазе слојевита ПВО и боља отпорност на масовни ракетни удар.
Зумwалт има савременији борбени систем, напреднију обраду података и боље умрежавање са другим бродовима, авионима и командним центрима. Ипак, Киров задржава предност у ударној улози на мору, посебно због ракете Циркон, чија се брзина од 9 маха и домет од 1.000 километара издвајају као кључан адут.