Украјинске посаде пресретачких дронова тренутно не могу поуздано да зауставе најбрже руске ударне беспилотне летелице. Командир противдронске ескадриле „Посипаки“ из 39. противваздухопловног ракетног пука каже да обарања постоје, али да системско решење још не постоји.
Проблем је јасан: руски млазни дронови Геран-3, Геран-4 и Геран-5 лете брже од 300 километара на час, док украјински пресретачи често немају довољну разлику у брзини да стигну циљ пре пражњења батерије. Код споријих елисних циљева ситуација је лакша, али ни ту пресретање није једноставно.
Брзина и батерија ограничавају пресретање
Ако циљ лети 300 километара на час, а пресретач 310, предност је премала за сигурно обарање. Док пресретач смањи растојање, губи превише времена и енергије, па батерија може да се испразни пре напада на циљ.
Додатни проблем је организација борбеног рада. Посада може да полети са већ делимично испражњеном батеријом или да остане без циља ако га пре тога обори друга екипа на повољнијој позицији. То значи да сваки лет троши драгоцен ресурс, а не доноси увек резултат.
Лоше време отежава откривање циља
Лоше време додатно слаби украјинску одбрану. Када има падавина, магле или облачности, визуелно откривање циља постаје озбиљан проблем, а дронови пролазе кроз облаке без поузданог контакта са пресретачем.
Русија је 2026. нагло повећала употребу млазних дронова. Од јануара до средине јуна употребљено је 1.400 примерака серије Геран, док их је током целе 2025. било 180. Сам Геран-3 достиже 350 до 550 километара на час, што је изнад могућности већег дела садашњих украјинских пресретача у дужем гоњењу.
Кијев истовремено развија нова решења. У јуну је саопштено да је у борби тестиран аутономни пресретач који аутоматизује 95 одсто циклуса пресретања, а компанија Yартура представила је Данцер 4.5.0, летелицу способну за брзину до 450 километара на час. Ипак, на терену проблем још није решен.