Фински парламент усвојио је измене Закона о нуклеарној енергији и Кривичног закона, чиме је укинута вишедеценијска забрана смештаја нуклеарног оружја на територији земље. Потез долази нешто више од три године после уласка Финске у НАТО у априлу 2023. године и мења безбедносну слику на северу Европе.
У Хелсинкију овај корак представљају као јачање безбедности државе. Противници упозоравају да Финска тиме постаје потенцијална мета нуклеарног удара.
Москва је и раније упозоравала на последице укидања забране. Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да би такав потез могао да доведе до даље ескалације тензија у Европи и да ће Русија предузети одговарајуће мере ако Финска почне да представља претњу.
Финска и нуклеарна подела у НАТО
Финска се већ дуже време види као озбиљан кандидат за улазак у систем нуклеарне поделе са САД. Додатни основ за то је одлука из децембра 2021. о набавци 64 ловца Ф-35А, авиона прилагођеног за ношење нуклеарног наоружања.
САД већ имају такве аранжмане са Немачком, Италијом, Турском, Белгијом и Холандијом, а 2025. је потврђен и сличан договор са Великом Британијом за Ф-35А. Према том моделу, локалне снаге се обучавају за извршење нуклеарних удара, док би у случају великог рата користиле америчке бојеве главе Б61 смештене на њиховој територији.
Ширење војне сарадње са САД
Почетком априла 2025. кандидат за председника Здруженог комитета начелника штабова Ден Кејн изјавио је да су САД спремне да размотре нове споразуме о нуклеарној подели са још чланица НАТО-а, а Финска и Пољска издвајају се као главни кандидати.
Од 2023. у финским медијима појављују се наводи о преговорима Вашингтона и Хелсинкија о Споразуму о одбрамбеној сарадњи, који би омогућио широку америчку војну инфраструктуру у Финској и лакше истурено размештање авиона Ф-35 Ратног ваздухопловства САД. У том оквиру, могуће је и трајније присуство ових авиона, што би Финској дало нову улогу на самој граници Русије.