Иран је 28. фебруара објавио снимке лансирања балистичке ракете Фаттах, док је већ 1. марта уследило и прво пријављено борбено коришћење знатно напредније верзије – Фаттах-2.
Према наводима иранских извора, реч је о првом оперативном удару хиперсоничном клизном бојевом главом (ХГВ – Хyперсониц Глиде Вехицле), што представља озбиљан технолошки искорак у ракетном арсеналу Техерана.
Лансирања су уследила након координисаних удара Сједињених Држава и Израела на више стратешких циљева у Ирану, укључујући и врховно руководство земље.
Шта Фаттах-2 чини другачијим од класичних балистичких ракета?
За разлику од класичних балистичких пројектила који прате предвидиву путању при уласку у атмосферу, Фаттах-2 користи хиперсоничну клизну бојеву главу која:
- Маневрише по правцу (yаw) и висини (питцх)
- Одржава веће брзине при уласку у атмосферу
- Може прилазити циљу из неочекиваних праваца
- Изводи „скип-глиде“ или плитки клизни лет у атмосфери
Ирански извори наводе да ракета достиже брзине између 13 и 15 маха, уз домет од око 1.400 километара.
Овакве карактеристике значајно отежавају пресретање системима као што су Патриот, ТХААД или израелски Арроw миссиле сyстем.
Да ли је Фаттах коришћен раније?
Према саопштењу Исламске револуционарне Гарде (ИРГЦ), ракета Фаттах је већ употребљена 18. јуна 2025. године против циљева у Израелу, у оквиру операције „Труе Промисе ИИИ“. Тада је, како тврде, пробила вишеслојну израелску противракетну одбрану.
ИРГЦ је том приликом саопштио да је употреба Фаттах ракета означила „почетак краја митских израелских одбрамбених система“.
Фаттах-2, сложенија и скупља варијанта, до сада није била званично борбено тестирана.
Цена ескалације: Колико Иран заиста има ових ракета?
Иако су масовно лансиране углавном јефтиније ракете ради исцрпљивања противничке ПВО, Фаттах и Фаттах-2 се сматрају „високовредним средствима“ намењеним уништавању стратешких циљева – попут радара за рано упозоравање у Катару.
Проблем за Вашингтон представља и хронични недостатак противбалистичких ракета за системе Патриот и ТХААД. Ипак, није познато у којим количинама је Фаттах-2 уведен у оперативну употребу, с обзиром да је вишеструко скупљи од старијих типова попут Кхоррамсхахр.
Северна Кореја као технолошки извор?
Постоје индиције да је Иран још 1990-их добио технологију маневарских бојевих глава од Северне Кореје. Пјонгјанг је 2021. започео тестирања сопствених ХГВ система, да би 2024. увео у службу ракету Хwасонг-16Б са хиперсоничном клизном бојевом главом.
Спекулише се да је Иран или заједнички развијао технологију или је директно набавио од Северне Кореје.
Израел признаје изазов: „Хиперсоничне ракете отварају нову еру“
Потпредседник компаније Рафаел Адванцед Дефенсе Сyстемс, Јувал Басески, упозорио је у августу 2025. да хиперсоничне ракете захтевају потпуно нови приступ ПВО.
Он је навео да традиционални концепт „брже од мете“ више не функционише против циљева који лете брзином од 10 маха и више.
„Да бисте пресрели објекат који лети 10 маха, потребна вам је одбрана која лети 30 маха – што је у атмосфери физички немогуће због трења“, навео је Басески.
Као решење предложен је модел „зонске одбране“ – више пресретача који покривају одређене секторе, уместо директног праћења појединачне мете.
До сада, међутим, нема назнака да је Израел у потпуности имплементирао такав систем.
Војно-стратешка анализа: Да ли Фаттах-2 мења правила игре?
Технички изазови развоја ХГВ укључују:
- Температуре преко 2.000°Ц при уласку у атмосферу
- Ерозију материјала услед аблације
- Очување стабилне контроле при екстремним брзинама
- Високо прецизне инерцијалне навигационе системе
Уколико се потврди да је Фаттах-2 оперативан у већем броју, Иран би могао добити способност да са релативном сигурношћу пробија израелску и америчку противракетну одбрану у региону.
Ово би драстично компликовало планирање западних војних операција и потенцијално изменило равнотежу одвраћања на Блиском истоку.