Вашингтон је саопштио да су америчке снаге очистиле главне пловне руте у Ормуском мореузу од иранских поморских мина, али суштина операције није само безбедност пловидбе. Истовремено је потврђено да блокада Ирана остаје на снази, што показује да је реч о широј војној и политичкој кампањи контроле кључне морске тачке.
Командант CENTCOM-а адмирал Бред Купер изјавио је да су мине, које је Исламска револуционарна гарда поставила у пролеће, уклоњене са транзитних рута. У операцији су учествовали рониоци Ратне морнарице САД, припадници SEAL тимова, као и летелице Копнене војске САД, Ратне морнарице, Ратног ваздухопловства и Корпуса маринаца.
То је прва званична потврда да је вишемесечна мисија чишћења дала резултат. Истовремено, остало је нејасно колико је мина уклоњено или онеспособљено, као и да ли су преостала минска поља и даље распоређена у другим деловима мореуза.
Мине као средство притиска
Иран је почетком априла почео да поставља мине дуж главних рута које користе трговачки бродови. То није био случајан тактички потез, већ прецизно усмерен удар на осетљиву тачку глобалне енергетске и поморске трговине.
Ормуз је уско грло кроз које свакодневно пролазе танкери и бродови са нафтом и хемијским теретима. Постављање мина на том простору не погађа само војне циљеве, већ и сигурност пловидбе, цену транспорта и темпо извоза енергената.
Техеран је 9. априла упозорио на присуство мина и предложио алтернативну руту. Већ два дана касније САД су послале разараче USS Michael Murphy и USS Frank E. Petersen у мореуз ради покретања операције чишћења, а затим су укључени и подводни дронови.
Операција чишћења и њене границе
Америчка страна тврди да је посао обављен „тихо и педантно“. То указује да је опасност била реална и да је мисија трајала дуже него што се могло очекивати када је у априлу најављен почетак операције.
Четири месеца без већих јавних саопштења показују да је простор био сложен за контролу. Ни сада није потврђено да је цео мореуз безбедан, већ само две главне руте.
То оставља отворено питање преосталих претњи. Ако су мине и даље присутне ван главних коридора, пловидба је формално обновљена, али не и потпуно нормализована.
Блокада остаје кључни инструмент
Најважнији део саопштене поруке није само уклањање мина, већ чињеница да америчка блокада Ирана није укинута. Више од 20 ратних бродова учествује у том режиму, а до сада је заустављено и враћено 75 бродова, док су три пловила онеспособљена од обнове блокаде у јулу.
То значи да Вашингтон не раздваја слободу међународне пловидбе од притиска на Иран. Главне руте за комерцијални саобраћај се отварају, али се иранским лукама истовремено ограничава приступ.
САД тиме показују да неће дозволити да минске препреке диктирају саобраћај у међународним водама, али ни да након чишћења одустану од ширег поморског притиска.
Последњи инциденти у региону
Британски центар UKMTO, који прати трговачки саобраћај и опасности по бродове, објавио је нови извештај о кретању у региону. У њему је означена зона за коју је познато да је била повезана са иранским минама, а та област се поклапа са делом карте на којој су бележени недавни инциденти са комерцијалним бродовима.
Последњи забележени случај догодио се 26. августа, када је непознати пројектил погодио нафтни танкер. Повређених није било, али тај догађај показује да уклањање мина не значи и крај претњи у Ормузу.
Зато је значај операције ограничен ако се посматра изоловано. Шира претња по пловидбу, ако долази кроз пројектиле, дронове, брзе чамце или ново минирање, остаје проблем све док сукоб траје.
Шест месеци рата без трајног решења
Објава о чишћењу рута стиже шест месеци од почетка рата са Ираном. Истовремено је пропао 60-дневни прекид борби који је требало да отвори простор за трајни мировни договор.
Борбе су поново ескалирале у јулу, а амерички удари на иранске циљеве трајали су више дана. Последњи пријављени удар забележен је 30. јула. У том оквиру, чишћење Ормуза није знак завршетка кризе, већ показатељ да су морске комуникације постале један од централних фронтова сукоба.
САД су обезбедиле пролаз на две главне руте, али тиме криза није окончана. Иран је показао да релативно једноставним средствима може да успори или поскупи саобраћај кроз осетљиви мореуз, а Вашингтон да ту препреку може да уклони, али уз дугу и ризичну операцију.
Пловидба је делимично стабилизована, али мореуз остаје војно напет простор у коме је сваки пролаз условљен присуством ратних бродова, сталним извиђањем и спремношћу за нову интервенцију.