Русија је појачала ударе на Кијев и променила образац напада. Уместо кратких масовних налета, све чешће користи мање групе дронова у више таласа, што продужава ваздушне узбуне и држи град под сталним притиском.
Кијев је 27. августа био под ваздушном узбуном 13 пута, укупно 872 минута, односно скоро 15 сати. То је највећи број узбуна у једном дану од почетка рата, а напади су настављени и током наредне ноћи.
Стални притисак на Кијев
Оваква шема удара погађа свакодневни живот у граду. Становништво је више пута током дана приморавано да тражи заклон, док су рад, превоз и јавне службе више пута прекидани.
Према доступним подацима, циљ оваквих напада није само пробој ПВО, већ и исцрпљивање града дуготрајним узбунама, психолошким притиском и поремећајем нормалног функционисања престонице. За сада није јасно да ли је реч о краткотрајном појачању или о трајнијој промени руске тактике.
Истрага после удара у Кијевској области
Паралелно са нападима, украјинске власти покренуле су истрагу после удара на село Мила у Кијевској области, где су после поготка уследиле снажне секундарне детонације. Према доступним подацима, погинуло је најмање 37 људи, а најмање 15 је рањено.
Председник Украјине Владимир Зеленски оценио је да је складиштење експлозивних средстава у близини људи представљало тешку немарност. Министарство одбране Украјине затражило је потпуну проверу свих локација на којима се чувају оружје и муниција, уз став да таква складишта не смеју бити поред стамбених објеката.
Русија тврди да је у Мили погођено складиште са компонентама и појачивачима за далекометне беспилотне летелице ФП-1 и ФП-2, као и да је у Чајки гађан објекат повезан са крстарећим ракетама Фламинго. Украјинске власти нису потврдиле те наводе, али је истрага о складиштењу наоружања у насељеним зонама већ отворена.