Америчка војска је код Еквадора подигла ниво антинаркотичких операција са праћења и пресретања на директну акцију. УСС Сан Антонио је у међународним водама пратио и зауставио пловило за које је процењено да је служило као плутајућа станица за допуну горива нарко-чамцима у источном Пацифику. После укрцавања, претреса и преузимања посаде, брод је потопљен.
Операцију су извели морнари и маринци из Литторал Цомбат Форце-24, формације која делује са УСС Сан Антонио. Посада задржаног брода враћена је у Еквадор, што показује да је акција спроведена у координацији са властима те земље.
Кључно није само једно потапање. Значај је у томе што Вашингтон све јасније користи војне снаге као главни инструмент против мрежа које више не третира само као криминалне групе, већ и као шири безбедносни проблем. У том оквиру Лос Цхонерос добија тежину која превазилази класичну борбу против шверца дроге.
Зашто је мета било логистичко пловило
Удар на пловило за снабдевање горивом није симболичан потез, већ напад на логистички чвор. Нарко-чамци у источном Пацифику зависе од допуне горива, посебно када делују на већим раздаљинама и покушавају да избегну стални надзор. Уништавање такве везе ремети темпо кретања, домет и могућност дуже пловидбе без уласка у луке.
То је и тактички рационалан избор. Мањи чамци су тешки за трајно праћење, брзо мењају курс и распршују се. Логистичко пловило је спорије, уочљивије и вредније као мета, јер подржава више појединачних транспорта. Једним ударом погађа се шира мрежа, а не само једна пошиљка.
Америчка Јужна команда директно повезује пловило са организацијом Лос Цхонерос, криминалном структуром из Еквадора. То операцији даје политичку тежину. Не гађа се апстрактан шверц, већ конкретна мрежа која је већ под финансијским и безбедносним притиском Вашингтона.
Еквадор као нова тачка притиска
У последње две недеље код Еквадора се нижу потези који показују раст америчког оперативног присуства. Поред поморске акције, у покрајини Есмералдас, близу границе са Колумбијом, вођене су заједничке активности са припадницима 7. групе специјалних снага Копнене војске САД. То више није само подршка у обуци и размени података.
Долазак УСС Сан Антонио и разарача УСС Гридлеy у зону око Манте додатно потврђује да је Еквадор постао оперативна тачка за нову фазу кампање. Присуство амфибијског брода и разарача није потребно за рутински надзор. То је сигнал да Пентагон жели сталну платформу за брзо пресретање, укрцавање и, када процени да је потребно, уништавање циљева на мору.
За власти у Киту ова сарадња има двоструку цену и корист. Са једне стране, добијају спољну подршку против нарко-структура које подривају безбедност државе. Са друге, расте зависност од америчког војног присуства у решавању унутрашњег безбедносног питања које је прерасло националне оквире.
Нова фаза америчке кампање у Латинској Америци
После двомесечне паузе, амерички удари на сумњиве мање нарко-бродове настављени су 23. августа, када је у источном Пацифику потопљено једно пловило. Акција код Еквадора сада показује да та пракса није изузетак, већ образац. Војска и морнарица добијају све већу улогу у послу који је дуго био доминантно везан за обалску стражу и полицијске агенције.
Обалска стража САД наставља своје мисије пресретања, али је јасно да Пентагон води ширу и оштрију кампању. Десетине удара на мале чамце у Карибима и источном Пацифику показују да се тежиште помера са класичног заплењивања на уништавање транспортне инфраструктуре на мору.
Литторал Цомбат Форце-24, са око 1.300 маринаца из 24. експедиционе јединице маринаца, распоређен је ове године на Карибе, са ослонцем у Порторику и на УСС Сан Антонио. Њихов улазак у источни Пацифик овог месеца и прва директна акција против сумњивих нарко-трговаца говоре да је формација добила конкретан задатак, а не само улогу присуства и одвраћања.
Политичка порука и ризици шире кампање
Вашингтон овом кампањом шаље поруку да нарко-мреже у западној хемисфери више не третира само као криминални проблем, већ и као циљ за комбиновану дипломатску, финансијску и војну операцију. Санкције Министарства финансија САД против лица и компанија повезаних са Лос Цхонерос и Лос Лобос иду упоредо са потапањем пловила на мору. То је спој економског притиска и војне силе.
Ризик таквог приступа је очигледан. Када војска преузме већи део терета у антинаркотичким мисијама, граница између безбедносне подршке партнерској држави и директног пројектовања силе постаје све тања. У региону који је осетљив на питање суверенитета, свако ширење америчког присуства на терену може да произведе политички отпор, чак и када локалне власти формално сарађују.
Други ризик је оперативни. Ако се мреже попут Лос Цхонерос прилагоде и пређу на још мања, јефтинија и распршенија средства, трошак сталног војног ангажовања расте, а ефекат сваке појединачне акције пада. Зато је удар на логистику краткорочно ефикасан, али не гарантује трајно слабљење мреже ако копнени чворови, финансије и кадровска база остану нетакнути.
Операције код Еквадора су важне пре свега као показатељ правца. САД граде модел у коме се антинаркотичка кампања ослања на заједничке задатке морнарице, маринаца, специјалних снага и финансијских институција, под регионалним командовањем и уз локалну политичку сагласност. Ако овај образац буде проширен, источни Пацифик и обала Еквадора могли би да постану главна лабораторија нове америчке безбедносне праксе у Латинској Америци.