Ирански пилоти Ф-5Е/Ф изнели су детаље продорног удара на америчку базу Цамп Буехринг у Кувајту, изведеног 1. марта. Према њиховим тврдњама, лет је изведен у блиској формацији, на мање од 15 метара растојања и у потпуној радио-тишини, уз пробијање више слојева кувајтске и америчке противваздушне одбране.
Тврде да су током прилаза намерно заобишли друге циљеве, укључујући далеководе и нафтна постројења у Кувајту, а затим директно ударили на базу. После напада пријављени су велики пожари и секундарне експлозије, као и уништење најмање једног хеликоптера.
Напад у кувајтском ваздушном простору
Овај напад добио је додатну тежину због ранијих тврдњи да су три америчка Ф-15Е оборена изнад Кувајта дејством сопствених снага. Појављивање иранских ловаца у кувајтском ваздушном простору могло је да изазове пометњу код локалне авијације и јединица ПВО.
Помиње се и да је најмање један ирански Ф-4Е извео успешан продорни удар изнад Саудијске Арабије. Та акција постала је позната пошто је дошло до сусрета са америчким Ф-16ЦЈ, који нису успели да оборе ирански авион, након чега се Ф-4 вратио у Иран.
Стари авиони и питања о ПВО
Ф-4 и Ф-5 и даље чине окосницу иранске борбене авијације, иако је реч о авионима старе генерације. Зато ови продори отварају питање ефикасности америчке и савезничке ПВО у региону, посебно ако се зна да је против Ирана распоређена велика ваздушна и ракетна снага.
Додатну тежину целој причи даје и ранија процена да су оштећења на америчким базама у Персијском заливу била тежа него што је јавно приказано. Погођене су, како се тврди, базе у седам држава Блиског истока, укључујући складишта, командне центре, хангаре, писте, радаре и више десетина летелица.
У том контексту, продорни удари иранских Ф-4 и Ф-5 добијају шири војни значај. Ако су такве акције успели да изведу стари ловци, онда би улазак модернијих Су-35 у иранску службу 2026. године могао додатно да подигне ниво претње по америчке предње базе у региону.