Крајем априла потврђено је да је ирански F-5E извео бомбардовање логора Camp Buehring у Кувајту, пробивши вишеслојну америчку и кувајтску противваздухопловну одбрану. Почетком маја потврђено је и да је тежи F-4E из састава иранског ваздухопловства извео продорни удар изнад Саудијске Арабије.
Према наводима из извора, операција F-4E постала је позната тек после сусрета са најмање једним ловцем F-16CJ Ратног ваздухопловства САД. У том окршају F-16 није оборио ирански авион, који се потом вратио у Иран.
Слабије радарско покривање
Извештај указује да је један од кључних разлога за овакве продоре уништавање америчких и савезничких радара за рано упозорење. Међу погођеним средствима наводе се AN/FPS-132 Block 5 и три радара AN/TPY-2, као и више мањих система.
Исти извор наводи да је губитак тог радарског појаса већ утицао на успешност иранских балистичких удара, али и да је смањио способност праћења ваздушног простора изнад савезничких територија. Покушаји да се тај мањак надокнади појачаним летовима E-3 Sentry нису дали пун ефекат.
Старе летелице и нова тактика
Као могуће објашњење наводи се лет на малим висинама уз праћење терена, што отежава откривање са већих даљина. Иако F-4 и F-5 немају савремене могућности мапирања терена, извор процењује да таква тактика остаје изводљива уз добро пилотирање.
У тексту се помиње и могућност употребе система за електронско ратовање ради прикривања присуства летелица, али без чврсте потврде о конкретној опреми на иранским авионима. Додатно, као фактор се наводи и већи опрез америчке стране после раније пријављених губитака F-15 у Кувајту услед дејства сопствених снага.
Ови случајеви отварају озбиљна питања о ефикасности америчке и савезничке ПВО против старијих борбених авиона. Посебну тежину даје чињеница да су продоре извели F-4E и F-5E, летелице из генерације која је у већини ваздухопловстава одавно повучена из прве линије.