Крајем априла потврђено је да је ирански Ф-5Е извео бомбардовање логора Цамп Буехринг у Кувајту, пробивши вишеслојну америчку и кувајтску противваздухопловну одбрану. Почетком маја потврђено је и да је тежи Ф-4Е из састава иранског ваздухопловства извео продорни удар изнад Саудијске Арабије.
Према наводима из извора, операција Ф-4Е постала је позната тек после сусрета са најмање једним ловцем Ф-16ЦЈ Ратног ваздухопловства САД. У том окршају Ф-16 није оборио ирански авион, који се потом вратио у Иран.
Слабије радарско покривање
Извештај указује да је један од кључних разлога за овакве продоре уништавање америчких и савезничких радара за рано упозорење. Међу погођеним средствима наводе се АН/ФПС-132 Блоцк 5 и три радара АН/ТПY-2, као и више мањих система.
Исти извор наводи да је губитак тог радарског појаса већ утицао на успешност иранских балистичких удара, али и да је смањио способност праћења ваздушног простора изнад савезничких територија. Покушаји да се тај мањак надокнади појачаним летовима Е-3 Сентрy нису дали пун ефекат.
Старе летелице и нова тактика
Као могуће објашњење наводи се лет на малим висинама уз праћење терена, што отежава откривање са већих даљина. Иако Ф-4 и Ф-5 немају савремене могућности мапирања терена, извор процењује да таква тактика остаје изводљива уз добро пилотирање.
У тексту се помиње и могућност употребе система за електронско ратовање ради прикривања присуства летелица, али без чврсте потврде о конкретној опреми на иранским авионима. Додатно, као фактор се наводи и већи опрез америчке стране после раније пријављених губитака Ф-15 у Кувајту услед дејства сопствених снага.
Ови случајеви отварају озбиљна питања о ефикасности америчке и савезничке ПВО против старијих борбених авиона. Посебну тежину даје чињеница да су продоре извели Ф-4Е и Ф-5Е, летелице из генерације која је у већини ваздухопловстава одавно повучена из прве линије.