Иранска морнарица распоредила је лака ударна подводна пловила за операције у Ормуском мореузу, где плитке воде и сложени услови за сонарско откривање дају предност мањим и тишим подморницама. Према наводима извора, у фокусу су пловила класе Гхадир, која су намењена дејству против бродског саобраћаја у скученом поморском простору.
Техеран је још осамдесетих година почео набавку подморница из Северне Кореје ради јачања способности за оспоравање противничке употребе мора. Током деведесетих и двехиљадитих уследила је модернизација флоте набавком подморница класе Yоно, док је Гхадир касније произвођен у иранским бродоградилиштима као блиски извод тог корејског решења.
Предност плитких вода
Ормуски мореуз важи за изузетно захтевно подручје за противподморничко ратовање. Извор наводи да такви услови смањују ефикасност противничких противподморничких мера и повећавају значај тактика прикривања на морском дну.
Мале дизел-електричне подморнице у густо оптерећеним приобалним водама могу да наметну озбиљне оперативне трошкове и додатне мере заштите далеко већим морнаричким снагама. Због тога се оваква пловила сматрају значајном претњом за дејство Ратне морнарице САД у том подручју.
Састав и могућа употреба
Класа Гхадир је у оперативну употребу ушла 2007. године. Према проценама из извора, у служби се налази између 14 и 20 ових подморница, уз додатна пловила севернокорејске производње, док сваку опслужује посада од седам људи.
Исти извор наводи да подморнице могу да напусте луку и пређу у оперативни режим у року од 30 секунди, што омогућава брзо размештање у кризним условима. У случају даљег заоштравања са САД, очекује се да би могле бити коришћене за полагање мина у уским пловним правцима, као и за употребу торпеда Валфајр и Хоот.
Ирански медији, према извору, тврде и да ова пловила могу да лансирају противбродске ракете Јаск-2 и Наср-1. Наводи се и да су Иран и Северна Кореја деценијама заједнички усавршавали тактику употребе оваквих подморница.
Зар не рече Трамп да је уништио Иранску морнарицу?