Совјетски пилот ПВО Виктор Беленко пребегао је 6. септембра 1976. у Јапан са ловцем-пресретачем МиГ-25П, у једном од најпознатијих ваздушних пребега Хладног рата. Авион је слетео на аеродром Хакодате, а догађај је Западу отворио приступ једној од најосетљивијих совјетских борбених летелица тог доба.
Беленко је служио у Чугујевки, источно од Владивостока. Према доступним подацима, раније је био у контакту са западним обавештајним службама током боравка у Москви.
Западни увид у МиГ-25
МиГ-25 је тада изазивао велико интересовање на Западу, посебно после летова изнад Израела и територија под израелском контролом од 1971. године, када су ти авиони били распоређени у Египту. Његове брзинске и висинске могућности оставиле су снажан утисак на западне аналитичаре.
После пребега, западни стручњаци су добили увид у совјетске ваздухопловне технологије, укључујући радар и погонску групу. МиГ-25 је већ тада важио за авион чије су перформансе утицале и на захтеве постављене пред амерички Ф-15.
Совјетски одговор после инцидента
После инцидента, совјетска одбрамбена индустрија је убрзано припремила унапређену варијанту МиГ-25ПД. Та верзија добила је нову авионику и радар Сапфир-25, изведен из радара Сапфир-23 са МиГ-23МЛ, међу првим системима са могућношћу откривања и гађања циљева на нижим висинама.
МиГ-25 је задржао више светских рекорда, укључујући висину лета од 37.650 метара. Његова крстарећа брзина од 2,4 маха и способност да достигне 3,2 маха остале су упадљиве карактеристике авиона намењеног за продор у јако брањен ваздушни простор и стратешко извиђање.
У руској служби МиГ-25 је остао до 2013. године. Његов наследник МиГ-31 и даље има важно место у руској ловачкој авијацији, док пребег из 1976. остаје један од најтежих безбедносних удара за совјетско ратно ваздухопловство.