Руска крстарећа ракета Буревесник, коју НАТО води као ССЦ-X-9 Скyфалл, највероватније користи директни нуклеарни погон који током лета оставља радиоактиван траг. До таквог закључка дошли су истраживачи са МИТ на основу доступних података о димензијама, облику и режиму лета ове ракете.
Према тој процени, Буревесник није надзвучни већ подзвучни систем, који лети брзином од око 0,75 маха. Наводи се да је дуг око 9,5 метара, са распоном крила од око 5,6 метара, што је важно за процену типа погона и укупне конструкције.
Директан пролаз ваздуха кроз реактор
Процењује се да Буревесник користи ваздушно-млазни мотор у којем атмосферски ваздух пролази директно кроз језгро реактора. Такав приступ омогућава компактнији и једноставнији погон, али носи озбиљан недостатак — загрејани ваздух из издува могао би да садржи радиоактивне честице и изотопе.
То практично значи да би ракета током лета могла да расејава радиоактивне материје у атмосфери и дуж путање. Што је лет дужи, већа је и количина опасних продуката који се избацују из мотора.
Велики домет и спорна војна вредност
Буревесник је Москва први пут јавно представила 2018. године као једно од нових стратешких оружја. После више инцидената и сумњи у ток програма, у октобру 2025. објављено је да је изведен успешан тест изнад Арктика, уз тврдњу да је ракета летела 15 часова.
Главна предност овог система је веома велики домет и могућност прилаза циљу из неочекиваног правца. Са друге стране, ракета је спора, а после откривања не делује као тежак циљ за пресретање. Додатни проблем су ризици током руковања, тестирања и евентуалног извлачења оштећених примерака.
У проценама се зато Буревесник не види као пресудан преокрет у нуклеарном одвраћању, већ као уско специјализован систем са великим техничким и безбедносним ризиком. Истовремено, програм показује да Русија наставља рад на нуклеарном погону за летелице, упркос високој цени и спорној практичној користи.