Пентагон је у августу подвргао око 50 официра и цивилних службеника у Здруженом штабу полиграфском тестирању у оквиру истраге о цурењу података о рату са Ираном и исцрпљеним залихама америчке муниције. Обим провере оцењује се као неуобичајено широк за савремени амерички војни систем.
Ово није први такав потез актуелне администрације. Још 2025. године покренут је талас полиграфских провера широм извршне власти са циљем откривања службеника који су без одобрења комуницирали с медијима.
Полиграф има ограничену доказну вредност
Полиграф мери пулс, крвни притисак и знојење, али такве реакције саме по себи не доказују обману. Страх, бес или притисак током испитивања могу да произведу исте сигнале као и стварно скривање информација.
Национална академија наука је 2003. године, као и касније стручне процене 2004. и 2019, закључила да полиграф има више обележја театра него поуздане науке. Зато резултати ових тестова углавном нису прихватљиви пред америчким судовима, осим у ограниченим случајевима у појединим савезним државама.
Пооштравање према службеницима и медијима
У безбедносним структурама САД полиграф и даље игра важну улогу у безбедносним проверама и процени кадрова. Иако није коначан доказ, негативна оцена испитивача или видљива нервоза испитаника могу да зауставе поступак запошљавања или издавања безбедносног одобрења.
Паралелно с тим, Пентагон је пооштрио приступ медијима, ограничио ненадгледане контакте новинара са службеницима и укинуо канцеларијски простор за поједине велике редакције. Таква пракса додатно замагљује границу између заштите поверљивих података и притиска на критичко извештавање.
Досадашња пракса показује да овакве кампање ретко у потпуности зауставе цурење информација. Извеснији ефекат могли би да буду пад унутрашњег поверења, слабији проток информација унутар система и додатно оптерећење истражних капацитета.