Америчка морнарица улази у нову фазу развоја војне технологије. На самиту Defense One Tech Summit у Арлингтону, начелница Канцеларије за поморска истраживања Рејчел Рајли представила је стратегију „Feed S&T at Speed to the Fleet and Force“, чији је циљ да се скрати пут од лабораторије до ратног брода и смањи унутрашња бирократија.
Канцеларија за поморска истраживања, главна научноистраживачка команда Америчке морнарице, располаже годишњим буџетом од око 3 милијарде долара и има око 1.100 научника и истраживача. Нови приступ предвиђа да се тај новац више не троши на послове које ће приватни сектор ионако финансирати ако у њима види профит.
Фокус на технологије без комерцијалног интереса
Рајли је јасно повукла линију: државни новац иде на проблеме које решава искључиво војска или за које комерцијално тржиште не постоји. Као главни пример навела је подморнице, односно развој тихих решења за дуготрајно кретање под водом. То остаје приоритет и у тренутку када Вашингтон кроз AUKUS развија сарадњу са Аустралијом и Великом Британијом у области нуклеарних подморница.
Промена погађа и однос са одбрамбеном индустријом. Уместо да води паралелан развој, ONR треба да ради као партнер компанијама. Као модел је истакнут Sea Hunter, беспосадни брод дугачак 40 метара, који је прешао пут од експерименталног програма до флотне контроле. Његов сестрински брод Seahawk је 2026. већ упућен у оперативно ангажовање уз ударну групу носача авиона.
Беспосадни системи и противминска борба
На истом скупу је саопштено и да је беспосадни чамац Saronic Corsair први пут извео спасавање оборене војне посаде. После пада хеликоптера AH-64 Apache код обале Омана 8. јуна 2026, систем је пронашао два пилота у води и пребацио их до тачке са које их је преузео хеликоптер. Пилоти су спасени за око два сата и били су у стабилном стању.
Corsair је првобитно био распоређен за поморско извиђање, али је овај случај показао ширу употребу беспосадних пловила у ризичним зонама. Компанија Saronic је за ту платформу добила производни уговор вредан више од 392 милиона долара, док Јединица за одбрамбене иновације сада шири рад на беспосадном снабдевању и уклањању морских мина.
Следећи проблем је контрола већег броја дронова истовремено. И ONR и Јединица за одбрамбене иновације траже решења за прелазак са модела „један човек – један дрон“ на управљање већим ројевима. За Америчку морнарицу то више није споредни развојни правац, већ директан оперативни захтев.