Америчка морнарица улази у нову фазу развоја војне технологије. На самиту Дефенсе Оне Тецх Суммит у Арлингтону, начелница Канцеларије за поморска истраживања Рејчел Рајли представила је стратегију „Феед С&Т ат Спеед то тхе Флеет анд Форце“, чији је циљ да се скрати пут од лабораторије до ратног брода и смањи унутрашња бирократија.
Канцеларија за поморска истраживања, главна научноистраживачка команда Америчке морнарице, располаже годишњим буџетом од око 3 милијарде долара и има око 1.100 научника и истраживача. Нови приступ предвиђа да се тај новац више не троши на послове које ће приватни сектор ионако финансирати ако у њима види профит.
Фокус на технологије без комерцијалног интереса
Рајли је јасно повукла линију: државни новац иде на проблеме које решава искључиво војска или за које комерцијално тржиште не постоји. Као главни пример навела је подморнице, односно развој тихих решења за дуготрајно кретање под водом. То остаје приоритет и у тренутку када Вашингтон кроз АУКУС развија сарадњу са Аустралијом и Великом Британијом у области нуклеарних подморница.
Промена погађа и однос са одбрамбеном индустријом. Уместо да води паралелан развој, ОНР треба да ради као партнер компанијама. Као модел је истакнут Сеа Хунтер, беспосадни брод дугачак 40 метара, који је прешао пут од експерименталног програма до флотне контроле. Његов сестрински брод Сеахаwк је 2026. већ упућен у оперативно ангажовање уз ударну групу носача авиона.
Беспосадни системи и противминска борба
На истом скупу је саопштено и да је беспосадни чамац Сарониц Цорсаир први пут извео спасавање оборене војне посаде. После пада хеликоптера АХ-64 Апацхе код обале Омана 8. јуна 2026, систем је пронашао два пилота у води и пребацио их до тачке са које их је преузео хеликоптер. Пилоти су спасени за око два сата и били су у стабилном стању.
Цорсаир је првобитно био распоређен за поморско извиђање, али је овај случај показао ширу употребу беспосадних пловила у ризичним зонама. Компанија Сарониц је за ту платформу добила производни уговор вредан више од 392 милиона долара, док Јединица за одбрамбене иновације сада шири рад на беспосадном снабдевању и уклањању морских мина.
Следећи проблем је контрола већег броја дронова истовремено. И ОНР и Јединица за одбрамбене иновације траже решења за прелазак са модела „један човек – један дрон“ на управљање већим ројевима. За Америчку морнарицу то више није споредни развојни правац, већ директан оперативни захтев.