Историја је испреплетена бројним државним ударима или покушајем истих. Сценарио за извођење пучева, већ је увелико познат. Од убиства Гаја Јулија Цезара, преко европских дворова, па до наших простора. Па ни историја Русије није сиромашна пучевима, напротив, веома је богата.
Покушај или игроказ Пригожнија који се одиграо у суботу, на све је личио, само не на „државни удар“!
Многи ће се питати, па како то не изгледа на пуч?
Рецимо, ко се сећа Аљендеа и државног удара у Чилеу. Па зар војска предвођена генералом чилеанске војске Пиночеом, није извршила пуч? Јесте и то веома крвав. Чак су и авиони чилеанског ваздухопловства типа Хантер, напали председничку палату дејствујући по њој. Или случај Патриса Лумумба, и његово страдање. По правилу, сви пучеви су насилни и пуни крви.
Такоће, сви пучеви су по неком правилу, повезани са спољним утицајем. Углавном је то утицај неке велике силе или пословних елита а неретко, то је удружен утицај истих. А крв? Па крви мора бити!
Стога ако је став, да је пуч по правилу насилан (читај крвав), онда ово што је Пригожниј уз помоћ Вагнера покушао, једноставно није државни удар.
Онда се поставља питање: „а шта је“?
Па највероватније, да је то режирани игроказ за широку „међународну јавност“, огрезлу у теорију завере, која и даље мисли да постоје добри и лоши момци.
А рат у Украјини води се по веома чудном сценарију. Цену плаћа обичан човек, а валута је крв.
Па да се мало осврнемо и размислимо. Како то да нафтовод Дружба још ради и нафта иде до Европе? А гасовод кроз Украјину,нико не напада и гас тече нормално? Титанијум за авионе иде нормално на тржиште (читај САД). Осим њега, уранијум за нуклеарне централе испоручује се нормално за САД као и мотори за погон ракета за свемирске летове. Руска нафта се на сред Атлантика, претаче у америчке танкере и продаје „старој Европи“ уз провизију. А санкције, па зар нису уведене?
Многи ће рећи, да је то теорија завере. Међутим, није. То је једноставно трговачка логика, која свима одговара. Ствара се нова пословна елита, старој је одзвонило и мора да уступи место другима.
А зар чудно не изгледа, заједничка поморска вежба „Комодо“, где „љути до бола“ завађени ривали, заједнички вежбају на Пацифику? Па не, једноставно сарадња великих сила тече нормално и без проблема. Проблеми постоје, само кад се изјаве дају за медије и широку јавност, тад се прича о нацистима, натовцима и сваким белосветским пропалицама, који се морају поразити.А да, Вагнер? По руским изворима, ФСБ је за игроказ знао има већ два месеца. Само су чекали да се „оперски глумци“ увежбају. Кад се све увежбало, представа је могла да почне.
Кад се врши пуч, тенкови не иду на „лабудицама“, већ самоходно, спремни да отворе ватру на препреке, које би да омету план. Крви мора бити, односно ако крви нема, мора бити барем неко поломљено ребро, разбијена глава и слично.
У Русији свега тога није било. Неће бити ни кривичне па ни било које одговорности. Неће бити ничег. Јер велике силе су озбиљне, оне се договарају. Не мора се све знати и није све за јавност.
Не заборавимо,кад је Хладни рат завршавао, услов Американаца био је да се Совјети не повлаче из Источне Немачке и да не дозволе уједињење Немачке. Као су Совјети остали глуви на то, настао је безбедносни вакум у Европи. Јер Договор из Хелсинкија више не вреди. Мора се саставити други, дошло је време. Европа (читај ЕУ) сигурно неће бити за столом, само је питање ко ће поред САД и Русије још бити ту?
Европа је као безбедносни проблем предата САД, Русија је решила да своје интересе осигура прво у свом окружењу. А шире, па договараће се са Американцима и Кинезима. То увелико и раде.
А „оперски певачи“ ускоро иду за Африку, тамо су преко потребни.
Не постоји теорија завере, већ интерес великих у које мали морају да се уклопе.
Кад се Америка и Русија договарају, свет пати! То је неписано правило а има томе!