Једна од највећих прекретница у историји Совјетског Савеза после велике Октобарске револуције и Отаџбинског рата 1941-1945 свакако је био неуспели покушај државног удара који је дефинитвно означио крај Совјетског Савеза. Иако се мислило да је о њему све речено, то није баш било тако. Неке ствари су биле остале недоречене, босебно неки детаљи о томе да ли је Горбачов знап за пуч и шта су о томе знале Сједињене Државе и некадашњи председник Џорџ Буш старији.
Да ли се неки детаљ крије у књизи Михаила Горбачова „Августовски пуч -узрок и последице“, последњег лидера Совјетског Савеза кога и данас пола планете осуђује за распад државе „Великог октобра“ и геополитичког тумбања које је са земље збрисало комплетна источни блок или можда у нечем битинијем што није поменуто у књизи али је веома важно и споменуо је у једен далеке 1991 о томе да је Горбачов знао за пуч и његову припрему и да су га о томе обавестили Американци о одметнутом делу КГБ -а. Такође према писању однашњих новина чак се провукла и теза да је прислушкиван. Заправо омного теорија, а мало конкретног је расветљено око једне од најтамнијих догађаја о којима све знамо, а заправо ништа не знамо.
Ова прича према ондашњим писањима медијиа почела је средином јула 1991. када је Горбачов преко телефона разговарао са својим америчким колегом Џорџом Бушем Старијим и да је иницијатор овог разговора заправо био Џорџ Буш, што је Горбачову био доказ да су августовски пуч припремали дуго.
Наводно је телефонски разговор Горбачов-Буш био једино о томе да се лидер СССР-а упозори на то што му неки из његовго круга спремају. На то се надовезује и изјава тадашњег совјетског министра спољних послова Александера Бесмертниха, који је изјавио да га је на могућност да се спрема завера у Москви упозорио амерички колега из Стејт Департмена Џејмс Бејкер. Навоно су се Бесмертних и Бејкер на иницијативу Американца састали тајно на маргинама министарске конференције у Берлину јуна 1991. Бивши совјетски шеф дипломатије после разговора са Бејкером преко заштићене телефонске линије обавестио је Горбачова и са њим се по повратку у Москву лично састао и са њим говорио.
Да ли је заиста Горбачов био упознат са пучем или је то све била фантазија се и данас нагађа. Они који подржавају ову теорију сматрају да је Горбачов о томе доста знао, али да је сачекао расплет, јер је знао да је пуч на дуге стазе неодржив, али и идеална прилика да се реши балста сарадника који су га оптерећивали и стварали му проблеме.
Међутим, тродневна изолација и повратак Горбачова са Крима тезу да је лидер СССР-а знао за пуч говоре да је то маловероватно. Наравно поставља се питање зашто онда ништа није предузео и спречио то. Онда то вуче и наредно питање да ли је совјетски председник заиста био способан да спречи заверу коју је припремила и извела струја у најмоћнијој совјетској организацији КГБ плус високи функциоери партије и војске.
Оно на шта Бушево и Бејкерово наводно упозорење не дају одговора јесте када је започела припрема пуча и да ли је све то почело када су се приближили Горбачов и Јељцин који је довело до Споразума о односима међу совјетским републикама, а инстересантно је да је датум за потпис био означен 20. август, дан пре проглашења ванредног стања.
Зближавање Горбачова и Јељцина почело је крајем априла, а последица тога били су јаки напади конзервативаца пре свега у КП Совјетског Савеза на совјетског председника и вероватно се тренутак почетка прислушкивања повезује са тим.
Горбачов је рекао да је са Јељцином разговарао о отме како после потписивања споразума организовати савезне установе , ограничењима и слабљењу моћи савезних органа према републикама. Верује се да је разговор текао у уском гругу два лидера и да је Горбачов вероватно зано да га неко прислушкује и да су са тим разговором били упознати и они који су наредили то. То је био и наводни повод за убрзање да се крене у извођење августовског пуча, сматра Горбачов.
Сумње Горбачова ксније је потврдио и Сергеј Степашин, вођа државне комисије за проучавање пуча и улоге КГБ у томе. Председнику Горбачову показао је доказе о прислушкивању функционера и наводно ти докази су Горбачова изенадили и уверили га да постоје детаљи сличним са онима који су постојали за време Стаљинових чистки.