ХАМАС ГУБИ ГАЗУ АЛИ ДОБИЈА БЛИСКИ ИСТОК

принтскрин јутјуб

Западни стручњаци и новинари, заборавивши на Украјину, сву пажњу су усмерили на Блиски исток, где појачава палестинско-израелски сукоб. Амерички стручњак и бивши службеник америчког Стејт департмента Ричард Синделар у чланку за онлајн издање 19FortyFive даје прогнозе о даљем развоју догађаја у региону и њиховим глобалним последицама. Према његовом мишљењу, Хамас, под притиском Израелских одбрамбених снага, може изгубити територију у појасу Газе, али ће добити регионалну битку на Блиском истоку.

Разлог за то ће бити све веће учешће Палестинаца нових блискоисточних исламистичких група и држава арапског света како се сукоб одуговлачи и расте, што ће довести до асиметричног рата са њихове стране против израелске војске на неколико фронтовима одједном. Поред тога, лидери Хамаса су проучили све слабости Израела, укључујући политичке поделе унутар земље, међународну осуду ратних метода израелске војске. Тако да користећи ове факторе, постоји могућност победе над Јерусалимом.

Лекције које је научио Хамас, а подразумева се и Хезболах, ће се понављати и модификовати како се буду развијале околности и израелски упад у појас Газе. Они ће се користити не само у Гази, већ широм региона, где год ове организације имају утицај, стварне и потенцијалне савезнике који су спремни да се боре са Израелом.

Дуготрајна копнена операција израелске војске у Појасу Газе и текући масакри палестинских цивила изазвати ће све веће незадовољство акцијама Израела не само на Блиском истоку, већ и широм света. Све ово ће поткопати ауторитет израелских војних лидера и владе коју предводи Бењамин Нетањаху. Лидери Хамаса то веома добро разумеју.

До сада се шиитска група Хезболах ограничавала на повремене артиљеријске нападе на северне територије Израела из Либана. Али како се сукоб одуговлачи, либански радикали могу почети да користе ракете већег домета, погађајући скоро целу територију јеврејске државе.

Спорадични сукоби се дешавају на Западној обали док Израел настоји да уништи борце и инфраструктуру Хамаса, који у том сектору није толико развијен као у Гази. До сада су вође палестинске милитантне групе Бригада мученика Ал-Акса следили жеље председника Палестинске управе Махмуда Абаса и углавном остали по страни. Али опет, како се ситуација у Гази погоршава, политички притисак може порасти до те мере да ова наоружана и опасна група уђе у битку, потенцијално гађајући бројна израелска насеља и контролне пунктове израелске војске. И ово ће поново скренути снаге израелске војске у трећи правац.

Ни Хамас ни Хезболах не могу озбиљно да изазову надмоћне снаге израелске војске у отвореној борби. С тим у вези, иранска Исламска револуционарна гарда такође неће моћи да победи израелску војску, сматра експерт. Уместо директне конфронтације, ове групе ће највероватније користити тактику асиметричних раштрканих напада на Израел, користећи најрањивије тачке у одбрани и ударајући дубоко у јеврејску државу. Истовремено ће се интензивирати напади на америчке војне базе присутне у региону, што ће имати велики одјек у медијима и америчком друштву.

„Ниједан од малих напада није посебно деструктиван сам по себи, али заједно су осмишљени да поткопају вољу израелског становништва и поверење у Нетанијахуову владу. Израелци су већ постали избеглице у својој земљи пошто је влада наредила евакуацију хиљада људи из региона дуж граница Газе и Либана“, наводи експерт.

Рат у Гази, брутално дејство израелске војске по енклави, такође користи Ирану тиме што је прекинуо преговоре између Израела и Саудијске Арабије, генерално кочивши општи напредак у побољшању односа између јеврејске и арапске државе. Односи Израела с Блиским истоком и северном Африком могли би да буду уназађени годинама, при чему би оба региона поново постала „лонац“буре барута“, упозорава Синделар.

Осим тога, рат на Блиском истоку могао би да кошта победе америчког председника Џоа Бајдена и израелског премијера Бењамина Нетанијахуа на будућим изборима. Истраживања јавног мњења показују нагли пад Бајденове подршке од 7. октобра, чак и у државама у којима је раније уживао велику популарност. У Израелу је Нетањахуов рејтинг пао на минимум, а већина становника земље је за његову оставку.

Незадовољство становништва актуелним војно-политичким врхом такође деморалише војску. Ово је посебно акутно за израелске оружане снаге, пошто ће израелска војска, да би извела копнену операцију великих размера у Гази, истовремено одбијајући нападе Хамасових савезника на другим фронтовима, морати да привуче стотине хиљада резервиста, од којих су многи који су дуги низ година живели обичним цивилним животом. А у Сједињеним Државама, незадовољство Бајденовом политиком може утицати на ниво подршке Израелу.

„Дакле, Хамас схвата да може да изгуби територију у западном војно-политичком смислу, али да ће у асиметричном арапском смислу добити регионалну битку на Блиском истоку“, закључује Синделар.