Јужнокорејски К239 Цхунмоо пробија се на европско тржиште јер купцима данас није довољан само добар ракетни систем. Државе траже оружје које може да стигне брзо, да се одржава унутар сопствених граница и да не зависи у потпуности од загушених производних линија у САД. Управо ту Цхунмоо погађа слабу тачку ХИМАРС.
На папиру, Цхунмоо и ХИМАРС су слични системи. Оба су вишецевни лансери ракета на камионској шасији, оба могу да гађају циљеве на даљинама до 500 километара и оба могу да се превозе авионима класе Ц-130. Разлика која одмах упада у очи јесте да К239 користи возило са осам точкова и носи двоструко више ракета од ХИМАРС, који је постављен на шасију са шест точкова.
Ипак, стварни разлог зашто европски купци отварају врата компанији Ханwха Аероспаце није пука техничка разлика. Кључ је у пословном моделу. Ханwха не нуди само лансер, већ и производне аранжмане, брже рокове и јаснију логистичку перспективу. У условима раста тражње за ракетном артиљеријом, то постаје одлучујући фактор.
Рат у Украјини вратио је мобилну ракетну артиљерију у први план
Рат у Украјини вратио је вишецевне лансере у први план. Могућност да се са покретне платформе погађају циљеви на великим даљинама постала је посебно важна у условима бојишта над којим стално круже дронови. Ко може брзо да отвори ватру и промени положај, тај има озбиљну предност.
Последица је нагли скок тражње за системима као што је ХИМАРС, који је већ доказао борбену вредност. Али тај успех има и цену. Рокови испоруке су се код појединих купаца развукли и до пет година. За државе које убрзано граде ракетну артиљерију, то је предуго.
Зато се тржиште помера са питања квалитета на питање доступности. Систем који може да стигне у прихватљивом року добија предност. Цхунмоо је ушао управо у тај простор.
Пољска показује како рок испоруке мења набавку
Пољска је најјаснији пример овог заокрета. У мају 2022. Варшава је послала захтев за 500 ХИМАРС лансера. План је био да локализована верзија Хомар-А буде склапана у Пољској, уз амбицију да се у земљи производи и муниција ГМЛРС. То није био само војни, већ и индустријски пројекат.
Проблем је настао када је постало јасно да тражени број система неће стићи у року који Пољска сматра прихватљивим. Тада је Варшава кренула у паралелни правац и у октобру 2022. потписала уговор за 218 Цхунмоо лансера. То није била споредна куповина, већ прагматичан потез.
Најважнији детаљ је брзина. Прва серија лансера за пољски Хомар-К стигла је у августу 2023, мање од годину дана после потписивања уговора. У одбрамбеној индустрији то је неуобичајено брзо. Ту се јасно види зашто је Ханwха постала озбиљан играч у Европи.
Сарадња је затим продубљена. Пољска је 2024. наручила још 72 лансера, а у децембру 2025. потписан је договор да производња прецизно навођених ракета ЦГР-080 за Цхунмоо почне у фабрици у Пољској од 2030. године. То значи да Варшава није купила само средство ватрене подршке, већ и део будућег ланца снабдевања.
Норвешка и Естонија не желе да чекају
Ни мање државе више не прихватају дуге рокове као нормалну ствар. Естонија је у октобру 2025. купила шест К239 система, а затим још три у мају 2026. Тиме је допунила претходну набавку ХИМАРС, за коју је наруџбина поднета 2022, а испорука стигла тек у априлу 2025.
Порука из Талина је јасна. Ако је за додатне ХИМАРС требало чекати још три до пет година, онда се тражи други добављач. Ханwха је понудила испоруку у другој половини 2027. и тиме практично добила посао. То није питање престижа, већ темпа наоружавања.
Норвешка је отишла корак даље. За изградњу сопствених ракетних артиљеријских снага од почетка, Осло је у јануару 2026. изабрао 16 Цхунмоо система уместо ХИМАРС. Одлука није донета зато што је Цхунмоо нужно бољи систем, већ зато што је испунио техничке захтеве, уклопио се у буџет и могао да буде испоручен у року који Норвешка сматра прихватљивим.
Индустрија постаје подједнако важна као и сам лансер
Оно што се сада види у Европи јесте шири заокрет у начину набавке наоружања. Купци више не гледају само домет, носивост и шасију. Гледају ко може да обезбеди монтажу у земљи, ко нуди производњу муниције и ко може да смањи зависност од удаљеног добављача. Цхунмоо је ту ухватио тренутак.
Планирана европска фабрика муниције у Пољској даје будућим корисницима Цхунмоо важну предност. Ланац снабдевања не би био у потпуности везан за Јужну Кореју. За европске државе које желе већу контролу над сопственим резервама и одржавањем, то је снажан аргумент.
Овај тренд има и јасну политичку димензију. Пребацивање дела производње унутар државе смањује ризик у снабдевању, али истовремено доноси радна места, фабричке капацитете и унутрашњу политичку корист. У времену наоружавања, владе не купују само оружје, већ и индустријску сигурност.
Зато Цхунмоо тренутно не побеђује ХИМАРС на основу техничке надмоћи, већ на основу онога што је европским армијама постало најхитније: испорука, производња и подршка после потписаног уговора. Ако амерички рокови остану дуги, јужнокорејски модел ће наставити да узима послове. На тржишту ракетне артиљерије више не добија само онај ко има доказан систем, већ онај ко може да га испоручи на време.