Украјинске снаге су током маја и јуна 2026. прешле на системски притисак на руску логистику на више нивоа истовремено. Под ударом нису само складишта и колоне у позадини фронта, већ и рафинерије, терминали, трајекти, луке, мостови, железница, електроенергетски чворови и теретни камиони дубоко иза линије борбених дејстава. Циљ више није појединачна штета, већ поремећај целог ланца снабдевања.
Први ефекти су већ видљиви. На јужном правцу довоз је поремећен, доступност горива на окупираним територијама је осетно пала, а несташице појединих нафтних деривата појавиле су се и у самој Русији. Када логистика истовремено трпи ударе у дубини, на оперативном правцу и на прилазу фронту, последице се брзо преносе на борбену способност.
Удар на гориво као главни извор поремећаја
Нафтна инфраструктура постављена је као један од главних циљева украјинске кампање. Током маја нагло је порастао обим удара дроновима по територији Русије, а између 1. маја и 20. јуна само јединице Снага беспилотних система погодиле су око 30 објеката горивно-енергетске инфраструктуре. На удару су биле рафинерије, нафтне базе, терминали, пумпне станице и производно-диспечерски чворови у више руских области, као и на Криму и у Москви.
Проблем за Москву није само губитак појединих постројења, већ темпо и ширина напада. После мајских удара, практично све велике рафинерије у централној Русији биле су принуђене да обуставе или смање производњу горива. Укупни капацитет погођених постројења премашује 83 милиона тона годишње, што је око четвртине укупног руског капацитета прераде нафте.
Последице су директне и мерљиве. Та постројења дају више од 30 одсто руске производње бензина и око 25 одсто дизела. Производња дизела је са 7,5 милиона тона месечно у априлу пала на 5,9 милиона тона у мају. За руску војску то је тежак ударац, јер дизел покреће камионе, инжењеријску технику, већину оклопних возила, генераторе, тешке тегљаче и велики део логистичког транспорта.
Проблем је појачан и календаром. Удар је дошао у време врхунца пољопривредне сезоне, када цивилни сектор такође троши велике количине дизела. Зато несташица више није само војно питање. До средине јуна појавили су се извештаји о ограничењима продаје горива, несташицама појединих врста бензина и дизела, као и о привременом затварању неких бензинских станица у више руских региона, укључујући Москву и Санкт Петербург.
Русија је од 1. јуна први пут увела привремену забрану извоза авио-горива, са роком до 30. новембра 2026. Истовремено су на снази пуна забрана извоза бензина и делимична забрана извоза дизела. То показује да се проблем више не може свести на локалне поремећаје.
Оперативни ниво: железница, мостови и Крим
Поред стратешких удара по дубини Русије, украјинска кампања гађа и објекте који директно снабдевају руске снаге на окупираним територијама. На мети су железничке композиције са горивом и мазивима, локомотиве, електроенергетске подстанице, комуникациони торњеви, складишта и командна места. Само током прве две недеље јуна нападнуто је шест железничких композиција са горивом и мазивима, најмање три локомотиве, 18 електроенергетских подстаница и 18 телекомуникационих и комуникационих торњева.
Образац је јасан. Ако се удари само по возилима, терет се пребацује на железницу. Ако се удари само по железници, терет иде на друмске правце. Када су истовремено на мети складишта, вуча, енергетика и комуникације, простор за маневар постаје знатно ужи. Управо то се сада дешава на југу.
Крим је посебно осетљив. После ранијих удара, Кримски мост има ограничен капацитет и у пракси је углавном отворен за путнички саобраћај, док су теретна возила и возови пуштани веома ограничено. Због тога су трајекти постали један од кључних начина снабдевања полуострва, али је и та линија систематски поткопана.
Украјински дронови су 6. априла погодили железнички трајект „Славјанин“, који је остао последњи оперативан железнички трајект у Керчком мореузу после претходних удара. Затим су 21. јуна током великог напада на Крим погођена и три аутомобилска трајекта код луке Кавказ. После тога је обустављен трајектни саобраћај преко мореуза. То је пресекло један од последњих резервних канала снабдевања.
Тиме је пут Р-280 „Новоросија“ остао практично главна логистичка артерија ка Криму. Али и она је под ударом. После напада на мостове у рејонима Чонгара, Геническа, Армјанска, Ставкија и Мирног, руске снаге су почеле да постављају понтонске прелазе. И они су брзо постали мете. Разлика у односу на раније фазе рата лежи у средству напада: уместо ограниченог броја крстарећих ракета, сада се користе ударни дронови који омогућавају понављано оштећивање мостова и привремених прелаза.
Удари на камионе и лом друмског снабдевања
Нови елемент кампање је прелазак на систематично гађање тешких транспортних возила на дубини од 150 до 200 километара од линије фронта. То значи да више није угрожена само завршна етапа допремања ка борбеним јединицама, већ и шира позадинска мрежа превоза. Р-280 „Новоросија“, која од Ростова на Дону води преко Маријупоља, Бердјанска и Мелитопоља ка Криму, прва је осетила тај притисак.
Касније су удари проширени на путеве у Доњецкој, Луганској и Херсонској области, дуж целе дубине окупиране територије, све до државне границе и рејона између Ростова и Таганрога. То показује да циљ није само један правац, већ цела транспортна мрежа која држи јужни фронт.
Подаци које је обрадила заједница Цyберборосхно, анализом више од 6.000 порука из четова и група за праћење у окупираним областима преко платформе ОЦХИ АИ, показују да је број помињања украјинских дронова на путевима порастао десет пута од почетка кампање средином маја. То указује на пораст притиска на саобраћајнице.
Командант Снага беспилотних система Роберт „Мађар“ Бровди оценио је да је ток теретног саобраћаја на деоници Маријупољ – Бердјанск – Мелитопољ – Симферопољ пао за 71 одсто током последње недеље маја и прве недеље јуна. Са око 11.000 возила дневно, укључујући 3.800 теретних, промет је до почетка јуна пао на 6.500 возила и 1.100 камиона. То још није потпуна ватрена контрола правца, али је довољно да се поремети ритам снабдевања.
Руски одговор додатно потврђује озбиљност проблема. Према доступним подацима, забрањена је употреба магистрала А-291 „Таврида“ и Р-280 „Новоросија“ за транспорт војног терета. Снабдевање је преусмерено на споредне правце, обилазнице и заобилазне путеве. То значи дуже маршруте, мањи проток, већу потрошњу горива и више времена на путу.
Последице по јужни фронт и руску позадину
Када се удари на луке у Маријупољу и Бердјанску додају притиску на друмове и Крим, руска логистика остаје без поуздане резерве. Током јуна гађано је шест теретних бродова у лукама и код украјинске обале Азовског мора. Тиме је ослабљена могућност да се проблеми копненог снабдевања надокнаде поморским путем.
Још један показатељ дубине кампање је удар на арсенал руске морнарице у Болшој Ижори у Лењинградској области, где су уништена надземна хангарска складишта и изазвана детонација муниције. Губици се процењују на око 5.000 тона војног материјала, пре свега артиљеријске муниције различитих калибара и инжењеријских убојних средстава. То значи да кампања није ограничена само на гориво, већ истовремено погађа и залихе муниције.
Суштина украјинског приступа је стални притисак на сваки сегмент ланца, од производње горива у дубини Русије, преко железнице и лука, до мостова и камиона на путу ка фронту. Такав модел не мора одмах да сруши систем. Довољно је да га успори, поскупи и учини непоузданим.
Ако се овај темпо одржи, највећа последица неће бити само физички губитак возила, складишта или мостова. Главни удар био би пад ритма руске логистике, а без ритма нема стабилног снабдевања јединица на првој линији. У рату исцрпљивања, то је један од најопаснијих облика притиска.