Пад Ф/А-18 Хорнет код Римрок језера у држави Вашингтон 13. јуна није однео живот пилота, али је поново отворио питање низа удеса у америчкој војној авијацији и притиска на систем обуке, одржавања и контроле ризика.
Ловац из састава 11. групе авијације маринаца, 3. ваздухопловног крила маринаца, био је на рутинском тренажном лету у близини Маунт Рејнира, око 55 миља јужно од Сијетла, када је око поднева нагло скренуо ка земљи. Снимак очевидаца забележио је спирални пад и удар после којег је авион експлодирао.
Пилот се катапултирао непосредно пре удара и пронађен је жив, са лакшим повредама. На снимку камере види се како сам прилази спасиоцима, крвавог лица, са телефоном у руци, док позива 911.
Тај призор показује колико је мали био размак између преживљавања и погибије, али и колико је танка линија између рутинске обуке и потпуног губитка летелице.
Рутински лет, тежак исход
На снимку се чује да је лет укључивао кружне маневре изнад језера и нисколетећу обуку. Пилот на лицу места каже да је ушао у маневар и да у том тренутку није сигуран шта се тачно догодило. То није коначан одговор, али показује да је инцидент настао у делу летачког профила где је простор за исправку грешке минималан.
Нисколетећа обука сама по себи носи висок ризик. Када се томе додају маневри изнад сложеног терена, свака грешка у процени висине, брзине или угла уласка у заокрет може брзо да прерасте у ситуацију из које више нема опоравка.
Истрага је у току, па нема простора за коначне закључке о непосредном узроку пада. Ипак, сама чињеница да је авион током рутинске мисије завршио у спиралном обрушавању довољна је да поново покрене питање безбедносних процедура и припреме летачких задатака.
Низ удеса у кратком периоду
Овај пад не стоји сам. Само месец дана касније, Ф-35Б из исте јединице Корпуса маринаца срушио се у јужној Калифорнији. У САД су забележени и други тешки ваздухопловни инциденти, укључујући пад Б-52 у бази Едвардс и пад хеликоптера АХ-64 Апацхе у Тексасу.
Када се у кратком периоду нагомилају удеси различитих типова летелица и различитих родова војске, проблем више не може да се сведе на изолован догађај. То не значи да сви инциденти имају исти узрок, али значи да постоји шири притисак на систем.
Корпус маринаца посебно осећа тај терет јер истовремено одржава старе платформе, уводи нове и покушава да задржи висок ниво борбене готовости. Ф/А-18 Хорнет је дугослужећи авион. То само по себи не значи да је небезбедан, али значи да одржавање, доступност делова и техничка исправност имају још већу тежину него код новијих система.
Понашање пилота после катапултирања
Снимак са лица места привукао је пажњу због мирноће пилота одмах после катапултирања. Он хода, разговара са спасиоцима, идентификује летелицу и телефоном јавља колегама: „Само да знаш, управо сам се срушио.“ Такав детаљ звучи необично, али истовремено показује да је процедура преживљавања после катапултирања функционисала.
Катапултирање није крај опасности. Следе повреде при избацивању, дезоријентација, могућ губитак свести и ризик од пада на неприступачан терен. У овом случају пилот је био способан да сам напусти падобран, изађе на пут и успостави контакт са службама спасавања.
Ипак, успешан спас пилота не мења тежину губитка летелице. Војни авион изгубљен у тренажном лету није само финансијски ударац. То је и удар на расположивост ескадриле, ритам обуке и поверење у систем безбедности летења.
Шири контекст
Америчке оружане снаге настоје да одрже висок оперативни темпо, што повећава оптерећење на људство, технику и инфраструктуру. Када се у таквом окружењу деси више удеса у кратком размаку, отвара се питање да ли су стандарди безбедности прилагођени темпу који се тражи од јединица.
За Корпус маринаца је проблем још осетљивији јер се од њега тражи стална спремност за брзо распоређивање, уз паралелан прелаз ка новим платформама. У таквом моделу, сваки губитак летелице у мирнодопској обуци делује као сигнал да систем ради под великим оптерећењем.
Објава снимка не мења ток истраге, али мења перцепцију догађаја. Пад се више не посматра само кроз службену формулацију о рутинском лету, већ и кроз слику пилота који је преживео захваљујући катапултирању. То је подсетник да статистика удеса увек има и оперативну и људску цену.