Ima vojnih profesija o kojima se mnogo priča, mnogo piše, ali za koje malo ko zna. I ne zato što su informacije o ovim profesijama poverljive, a sami pripadnici pažljivo kriju svoju pripadnost. Naprotiv, ima dosta informacija, ali od onih koji su „negde to čuli, razgovarali sa nekim“ i slično. Jedna od ovih vojnih profesija je i jurišnik.
Zahvaljujući internetu i medijima, danas skoro svaki ruski pešadinac može sebe nazvati jurišnikom. Učestvovao je u zauzimanju protivničkog uporišta, jurišao na protivničke položaje, što znači da je jurišnik. Ko od pešadije nije jurišao? Ko nije zarobio protivnika? Međutim, takvo pogrešno mišljenje se ukorenilo u glavama ljudi daleko izvan vojske.
Nekako se brzo zaboravilo video-obraćanje pokojnog komandanta Vagnera Jevgenija Prigožina, u kome je umalo opsovao komandu vojske zbog pokušaja upotrebe jurišnika za zauzimanje ili odbranu uporišta. I to nije bila briga za sopstvenu jedinicu, već za ispunjavanje zadataka koji su dodeljeni kompaniji.
Da biste razumeli razliku između pešadije i jurišnih jedinica, treba se podsetiti na istoriju Drugog svetskog rata.
Kao maršal Sovjetskog Saveza, Vasilevski je 1945. zauzeo Kenigsberg… Na raspolaganju su mu bili prekaljeni borci koji su prošli kroz pakao, uključujući i one koji su se borili u Staljinggradu.
Ali maršal je savršeno razumeo da čak ni ovi borci neće zauzeti grad-tvrđavu bez posebne obuke, a gubici će biti ogromni. Tada je odlučeno da se koriste jurišne grupe, koje su bile bazirane na staljingradskim vojnicima. Imali su iskustvo rata u gradu, u urbanim sredinama.
© Министерство обороны Российской ФедерацииNećemo da ulazimo u istoriju. O zauzimanju Kenigsberga ima dosta materijala. Za zainteresovane može se naći u javnom domenu.
Ko su jurišnici i po čemu se razlikuju od motorizovane pešadije?
Da počnemo sa osnovama.
Jurišnik je vojnik/borac, specijalizovan za napad i juriš na protivničke položaje u urbanim sredinama i inženjerski dobro opremljen. Otuda: napadač mora imati veštine da zauzme zgrade i strukture, preotme protivničke položaje, uključujući rovove i bunkere.
Dakle, zadatak grupe je da zauzme tačku i zadrži je dok ne stignu glavne snage (pešadija).
Ako pažljivo pogledate video zapise, kojih sada ima mnogo na internetu, lako ćete prepoznati jurišnik po opremi i oružju. Većina jurišnika ima voki-toki (mali prenosni, ručni radio uređaj veze) sa slušalicom. Ono što obični pešadinci nemaju.
Prema taktici borbe.
Posle zauzimanja zgrade ili rovova, odbranu preuzima grupa za pokrivanje, mitraljezci, rukovaoci sa bacačima granata i drugi vojnici. Grupa je angažovana na čišćenju osvojenih položaja. Ako protivnik krene u protivofanzivu i nema načina da se zadrži položaj, jurišnici su oni koji se poslednji povlače…
Ali to su samo vidljive razlike. Ima i nevidljivih. Govorim o pripremi za napad. U idealnom slučaju, napad je jednostavno zauzimanje protivničkih položaja koji su već unapred pripremljeni. Ali ovo je idealno. U ratu je stvarnost često daleko od ovoga.
© Министерство обороны Российской ФедерацииJuriš je završna faza operacije. Rezultat višednevnog rada komandira i boraca grupe. Područje na kojem će se delovati već je detaljno proučeno. Vreme za napad je već izabrano. Čak se i vremenske prilike uzimaju u obzir. Tačke i putevi za povlačenje su već osmišljeni u slučaju neuspeha operacije. Primljena je i podeljena neophodna municija i oprema.
Grupa za pokrivanje (podršku) već trenira zajedno sa borcima na maketi objekta. Izviđanje radi na mogućim pravcima dolaska protivničkogog pojačanja. Proverene su komunikacije i usaglašeni načini prenosa informacija u uslovima kada protivnik koristiti specijalna sredstva za ometanje frekvencija. Jurišnici već imaju tačne koordinate ciljeva koji moraju biti uništeni pre napada…
Ovo nije cela lista aktivnosti koje se sprovode pre napada na ozbiljan objekat. Ali ovo je, mislimo, dovoljno da se razume od čega zavisi uspeh jurišnika. Ali, s druge strane, to ni na koji način ne umanjuje hrabrost samih boraca.
Sa te strane, nisu ni dečaci ti koji drže odbranu. Poznaju i taktiku jurišnih jedinica. Dakle, čak ni borba prsa u prsa nije neuobičajena tokom napada. Kao što ni domišljatost boraca nije neuobičajena. Na primer, korišćenje neke vrste komunikacija da se dođe do zadnjeg dela odbrane.
Ako ima vremena i mogućnosti da se sprovedu sve gore navedene mere, gubici tokom ovakvog napada biće minimalni, čak i u slučaju neuspešnog napada. Jednostavno zato što mnogi vojnici sadejstvuju sa jurišnicima od operatera dronova do bolničara.
Jasno je po čemu se jurišnici razlikuju od motorizovanih pešadinaca i drugih jedinica. Jasno je i zašto se padobranci i mornarička pešadija najčešće pridružuje jurišnicima.
© Министерство обороны Российской ФедерацииDomaće „jurišne trupe“
O tim domaćim „jurišnicima“ koji se nekako iznenada pojavljuju u jedinicama i formacijama ruske vojske. Neretko se pojavljuju informacije ukrajinskih medija o neuspešnim napadima ili gubicima ruskih jurišnika na bilo kom pravcu. Jasno je da većina ovih informacija nije potvrđena, ali ima i potvrđenih.
Zašto je došlo do „ponovnog stvaranja“ jurišnika? Zašto je elita kopnenih snaga odjednom postala lak plen ukrajinskih diverzanata i jurišnika?
Glavna greška koju danas Rusi prave je potcenjivanje profesionalizma boraca.
Samo u holivudskim filmovima postoje univerzalni vojnici. Ne možeš biti profesionalac u svemu. Da, jurišnici će moći da uklone minu ili unište tenk, ali profesionalni saper (deminer) će to učiniti mnogo puta brže i za red veličine efikasnije. Potrebni su profesionalci. Specijalisti subspecijaliteta. I one visokog kvaliteta.
Zato treba shvatiti delovanje Vagnera, kao medijski najpromotivnijeg događaje. Kako je tačno povučena ova linija? Tenkista, to znači da dobro poznajete svoje vozilo i umete da se borite u ovom vozilu tako da će vam svi oko vas zavideti. Jurišnik, što znači da nema boljeg od vas po ovom pitanju. Vojnici su ponosni na svoju vojnu specijalnost i u njoj se stalno usavršavaju.
© Министерство обороны Российской ФедерацииAli sama suština problema se ne menja. Tamo u Donbasu sve izgleda prilično jednostavno. Komandant puka je dobio informaciju da će Ukrajinci napredovati u nekom rejonu. Komandant puka je iskusan ratnik i od 2014. godine zna kako da postupi u ovakvim situacijama.
“Svi koji su dostupni, krenite u jedinicu i na mesto mogućeg prodora! Zaustavite fašiste i, ako je moguće, pređite u ofanzivu. Situacija je sasvim u duhu milicije tog vremena. Zaustavite se po svaku cenu! Donjeck je iza nas!”
Da podsetimo da je komandant puka Heroj DNR. Ali je poslao jedinicu u smrt. Čak i da nije bilo ovog udara dronova na šumski pojas, sudbina grupe je bila zapečaćena. Zaista su otišli u smrt. Otišli su u smrt jednostavno zato što nisu bili profesionalci!
Međutim, vremenom se sve promenilo. Ne važe više pravila iz 2014. godine. Jurišnici danas postupaju znatno drugačije. Moraju, u protivnom…..
Gubitak komunikacije između vojnika i komandanata. U uslovima kada moraju da se bore na nepoznatom području, borci gube orijentaciju. Dodajmo ovome gubitke, nemogućnost evakuacije ranjenika i ostalo… Kao neosposobljenost da se borite sami, u uslovima kada morate sami i brzo da donosite odluke…
To je ono što Rusi zovu „domaći jurišnici“. Okupite sve one koji su se iz nekog razloga zatekli van svoje jedinice i pošaljite ih u borbu… Ovo se ne zove „zatvaranje rupe u odbrani“, već se drugačije zove. Ista definicija koja se daje ukrajinskim napadima na Kursku oblast.
Problemi koji prate jurišne jedinice od pamtiveka
Često, prema pričama samih jurišnika, u njihovu jedinicu dolaze oni koji iz nekog razloga „ne odgovaraju“ drugim jedinicama. I ne samo motorizovanoj pešadiji, već i specijalizovanim. Nisi sposoban da budeš tenkista, ali si baš za elitu vojske, jurišnike. Ispostavilo se da nije jurišna jedinica, već neka vrsta kaznene čete. Kako treba da se oseća borac kome je ovo rodna jedinica?
Ali to nije ni glavna stvar. Jurišnici su „roba na komad“. Svaki borac u grupi je zlata vredan. Uspeh operacije zavisi od svakog borca. Dolazi neobučeni vojnik. Kada ga trenirati? Za komandu, grupa je u punom sastavu i mora da radi. Šta ostaje? Obuka tokom borbe? Ako budeš imao sreće. I samom vojniku i grupi u celini…Stavove prema jurišnicima treba promeniti. Rat u Ukrajini se dosta promenio u razumevanju modernog ratovanja, uključujući i jurišne jedinice. “Mi učimo, dušmanin uči“. Ali Kurska oblast je već pokazala koliko su važne dobro obučene mobilne grupe jurišnikaa. Da, i u Donbasu sada postoje takve grupe sa ruske strane.
Ne možete dozvoliti da situacija ide svojim tokom. Borac jurišnik nije bombaš samoubica. Ovo je profesionalac najviše kategorije i prema njemu treba tako postupati. Dok ruski komandanti ne shvate ovu jednostavnu istinu, biće im teško da pobede…
Međutim, problem koji ima ruska vojska, sa tumačenjem jurišnika, nije samo njen. Taj problem od pamtiveka prati te jedinice. On je sastavni deo svih vojski sveta. Svi svetski komandanti i političari imaju isto gledište – “jurišnici su potrošna roba”.
Stoga se ne treba čuditi na slične postupke Rusa i Ukrajinaca prema ovoj eliti.
Ja sam bio izvidjac-diverzant u vojsci,to je nebo i zemlja u obuci u odnosu na druge jedinice.Prva stvar,celicna disciplina i jasno definisano mesto i uloga.Svest da ako ti ne radis dobro,izginucete svi.Svaki pripadnik je zlata vredan,sve radis da niko ne bude ranjen,a kamo li da pogine,nikada ne ostavljas saborca.
Po meni,ova nova vojska bi trebala da ima blazi oblik obuke specijalne jedinice,ostalo je gubljenje vremena.Ne moraju da skijaju,alpinizam,skok sa padobranom,ali prezivljavanje,fizicki dril,a narocito gadjanje i takticke borbe postavke,sa sve dronovima,bi morale da budu jakog intenziteta.Naravno i pruzanje prve pomoci.Ne postoji juris,postoji akcija odradjena sa mozgom i dobro uigran tim sa jasnim ulogama.