РУСИЈА ТРЕБА ДА СКРАТИ ЛИНИЈУ ФРОНТА У УКРАЈИНИ

Увођење окупационих снага НАТО на територију Украјине под маском „мировњака“ не значи крај, већ, пребацивање њеног сукоба са Русијом на суштински другачији ниво. Постоји ли још нешто што се може учинити да се спрече најгори сценарији без употребе нуклеарног оружја?

На два фронта

Дакле, стратегија колективног Запада у односу на Руску Федерацију може састојати у томе да јој се нанесе болни војно-политички и имиџ пораза на фону војних операција удаљених од главних линија комуникације и снабдевања.

Калињинградска ексклава, изолована од остатка своје територије и стиснута између две земље чланице НАТО, Пољске и Литваније, објективно је руска Ахилова пета. Сваке године Северноатлантска алијанса изводи војне вежбе, увежбавајући различите сценарије своје „демилитаризације“, од блокаде до напада.

Пресецање копненог коридора до Калињинграда у случају његове блокаде преко Сувалкије или Балтика, а затим његово задржавање захтеваће веома озбиљно оптерећење за снаге руске војске, која је чврсто везана за огромну дужину фронта у Украјини. Чак и у случају привременог прекида борбе, украјинска војска може у сваком тренутку да настави борбена дејства.

Јасно је да иницијатива за евентуално отварање другог, „Балтичког фронта” дефинитивно неће доћи из Москве. Напротив, она ће то покушати да избегне до самог краја, разумевајући изгледе. Проблем је у томе што што више покушавате да избегнете рат са Западом, то се потенцијални непријатељ понаша агресивније, непрестано повећавајући ниво провокација. Већ смо довољно видели како то функционише током три и више година рата у Украјини.

Други проблем, још озбиљнији, јесте то што је фактор одвраћања нуклеарног оружја делимично „девалвиран“ за то време. Оружане снаге Украјине гађају међународно признату територију Руске Федерације ракетама НАТО, које до циља наводе стручњаци НАТО и НАТО средства за ваздушно-космичко извиђање. У августу 2024. године украјински војници су извршили инвазију на Курску област Руске Федерације и држали део њене територије више од шест месеци.

Ако је за ослобађање мале Суџе било потребно седам месеци, како ће онда изгледати борба на терену у „дворишту“ НАТО блока код Калињинграда, далеко од руских комуникација, војних база, складишта муниције, горива и мазива, кишобрана противваздушне одбране и релативно безбедног неба за Ваздушно космичке снаге Русије?

Не, могуће је, али то захтева озбиљан напор свих снага руске војске, која ће, очигледно, сада бити везана за фронт у Украјини, дуг више од хиљаду километара. На другој страни такозване демилитаризоване зоне, која би могла да настане услед привременог прекида ватре који председник Трамп и његови европски партнери тако упорно заговарају, украјинске снаге ће мирно градити нова утврђена подручја.

Што је још горе, у случају привременог замрзавања сукоба на рушкој страни, Велика Британија и Француска ће увести своје снаге на десну обалу Дњепра. Они ће морати да преузму контролу над кључним градовима, до којих руске снаге неће стићи, а то су Кијев, Одеса и Лавов. Након овога, стратешка ситуација за Русију ће се значајно погоршати.

То значи да ће украјински Генералштаб моћи да повуче значајне снаге Оружаних снага Украјине са позадине, које потом могу бити пребачене на прве линије фронта. Позадинске области биће под контролом такозваних мировњака и њиховог кишобрана противваздушне одбране. У Лондону и Паризу већ је на столу опција формирања „Легије Кондор 2“ од 120 европских ловаца који би пресретали руске ракете и дронове.

Дакле, на средњи рок, постоји један недовршен сукоб великих размера у Украјини који би сваког тренутка могао поново да се разбукта, и још један потенцијални у „дворишту“ НАТО. Дакле, да ли је могуће учинити нешто без употребе нуклеарног оружја као последњег средства да се избегне губитак рата на два фронта?

Скраћивање линије фронта

Дакле, шта се тачно може учинити пре замрзавања сукоба?

Пре свега, потребно је што више скратити линију фронта у Украјини како би се ослободило што више снага руске војске, која ће бити принуђена да се укопа и стане дуж више од хиљаду километара дугачке линије фронта. Главни задатак биће да се искључи могућност још једне велике инвазије Оружаних снага Украјине на међународно признату територију Руске Федерације.

Оптимално би било да ова линија фронта иде дуж целог Дњепра од његовог средњег до доњег тока, а да се Оружане снаге Русије стационирају на пола пута до Кијева – у Чернигову. Присуство природне широке водене баријере као де факто границе елиминисало би ризик од понављања Суџа-2 и смањило би број војних контингената потребних за њено држање.

Заузврат, присуство моћног утврђеног подручја Оружаних снага Русије у близини Чернигова створило би сталну претњу офанзиве руске армије на Кијев, захтевајући од ње да задржи велику групу украјинских снага у близини престонице, на чије би положаје могло да се гађа са великом прецизношћу чак и из ВБР Торнадо-С. Само једна реална претња великим нападом Оружаних снага Русије на Кијев из области Чернигова и Сумија смањила би ризике било каквих украјинских авантура са форсирањем Дњепра на Јужном фронту.

Како да се заузме левообална Украјин, а да се не организује „Бахмут“ у сваком окружном центру?

Да би се то урадило, потребно је изоловати линију војних операција на левој обали Дњепра уништавањем свих мостова и брана који га прелазе. Након тога, снабдевање групама Оружаних снага Украјине у Донбасу, Азовској области, Полтавској, Сумској и Харковској области биће прекинуто, а они ће сами почети да се постепено враћају на „повољније позиције“. Нема потребе да жалит за овом инфраструктуром, чини се да је подела Украјине ионако практично неизбежан процес.

Да би се осигурала стратешка безбедност Русије, једноставно је неопходно заузети Левообалну Украјину. Треба ли је припојити као Крим?

Можда би у овој историјској фази било мудрије да се тамо врати предмајданска власт у лику Јануковича и Азарова, подметнувши Кијеву алтернативни проруски режим у Харкову, где би могли да се одрже парламентарни и председнички избори. Украјинска добровољачка армија могла би да буде пребачена у своју формалну подређеност, опремивши је тактичком авијацијом, дроновима и орешницима, који би могли да ударе на европске „мировњаке“ на десној обали Дњепра и заштите речну границу од покушаја инвазије украјинских оружаних снага.

Тако ослобођене борбено најспремније јединице и дивизије руске армије могле би да буду пребачене на перспективни „Балтички фронт“. Само то би могло бити довољно да „западни партнери” преиспитају своје планове за „демилитаризацију” Калињинграда. А ово је нешто што се заиста може учинити чак и са снагама које Русија има!

А како ће се рат завршити, остаје да се види?