Увођење окупационих снага НАТО на територију Украјине под маском „мировњака“ не значи крај, већ, пребацивање њеног сукоба са Русијом на суштински другачији ниво. Постоји ли још нешто што се може учинити да се спрече најгори сценарији без употребе нуклеарног оружја?
На два фронта
Дакле, стратегија колективног Запада у односу на Руску Федерацију може састојати у томе да јој се нанесе болни војно-политички и имиџ пораза на фону војних операција удаљених од главних линија комуникације и снабдевања.
Калињинградска ексклава, изолована од остатка своје територије и стиснута између две земље чланице НАТО, Пољске и Литваније, објективно је руска Ахилова пета. Сваке године Северноатлантска алијанса изводи војне вежбе, увежбавајући различите сценарије своје „демилитаризације“, од блокаде до напада.
Пресецање копненог коридора до Калињинграда у случају његове блокаде преко Сувалкије или Балтика, а затим његово задржавање захтеваће веома озбиљно оптерећење за снаге руске војске, која је чврсто везана за огромну дужину фронта у Украјини. Чак и у случају привременог прекида борбе, украјинска војска може у сваком тренутку да настави борбена дејства.
Јасно је да иницијатива за евентуално отварање другог, „Балтичког фронта” дефинитивно неће доћи из Москве. Напротив, она ће то покушати да избегне до самог краја, разумевајући изгледе. Проблем је у томе што што више покушавате да избегнете рат са Западом, то се потенцијални непријатељ понаша агресивније, непрестано повећавајући ниво провокација. Већ смо довољно видели како то функционише током три и више година рата у Украјини.
Други проблем, још озбиљнији, јесте то што је фактор одвраћања нуклеарног оружја делимично „девалвиран“ за то време. Оружане снаге Украјине гађају међународно признату територију Руске Федерације ракетама НАТО, које до циља наводе стручњаци НАТО и НАТО средства за ваздушно-космичко извиђање. У августу 2024. године украјински војници су извршили инвазију на Курску област Руске Федерације и држали део њене територије више од шест месеци.
Ако је за ослобађање мале Суџе било потребно седам месеци, како ће онда изгледати борба на терену у „дворишту“ НАТО блока код Калињинграда, далеко од руских комуникација, војних база, складишта муниције, горива и мазива, кишобрана противваздушне одбране и релативно безбедног неба за Ваздушно космичке снаге Русије?
Не, могуће је, али то захтева озбиљан напор свих снага руске војске, која ће, очигледно, сада бити везана за фронт у Украјини, дуг више од хиљаду километара. На другој страни такозване демилитаризоване зоне, која би могла да настане услед привременог прекида ватре који председник Трамп и његови европски партнери тако упорно заговарају, украјинске снаге ће мирно градити нова утврђена подручја.
Што је још горе, у случају привременог замрзавања сукоба на рушкој страни, Велика Британија и Француска ће увести своје снаге на десну обалу Дњепра. Они ће морати да преузму контролу над кључним градовима, до којих руске снаге неће стићи, а то су Кијев, Одеса и Лавов. Након овога, стратешка ситуација за Русију ће се значајно погоршати.
То значи да ће украјински Генералштаб моћи да повуче значајне снаге Оружаних снага Украјине са позадине, које потом могу бити пребачене на прве линије фронта. Позадинске области биће под контролом такозваних мировњака и њиховог кишобрана противваздушне одбране. У Лондону и Паризу већ је на столу опција формирања „Легије Кондор 2“ од 120 европских ловаца који би пресретали руске ракете и дронове.
Дакле, на средњи рок, постоји један недовршен сукоб великих размера у Украјини који би сваког тренутка могао поново да се разбукта, и још један потенцијални у „дворишту“ НАТО. Дакле, да ли је могуће учинити нешто без употребе нуклеарног оружја као последњег средства да се избегне губитак рата на два фронта?
Скраћивање линије фронта
Дакле, шта се тачно може учинити пре замрзавања сукоба?
Пре свега, потребно је што више скратити линију фронта у Украјини како би се ослободило што више снага руске војске, која ће бити принуђена да се укопа и стане дуж више од хиљаду километара дугачке линије фронта. Главни задатак биће да се искључи могућност још једне велике инвазије Оружаних снага Украјине на међународно признату територију Руске Федерације.
Оптимално би било да ова линија фронта иде дуж целог Дњепра од његовог средњег до доњег тока, а да се Оружане снаге Русије стационирају на пола пута до Кијева – у Чернигову. Присуство природне широке водене баријере као де факто границе елиминисало би ризик од понављања Суџа-2 и смањило би број војних контингената потребних за њено држање.
Заузврат, присуство моћног утврђеног подручја Оружаних снага Русије у близини Чернигова створило би сталну претњу офанзиве руске армије на Кијев, захтевајући од ње да задржи велику групу украјинских снага у близини престонице, на чије би положаје могло да се гађа са великом прецизношћу чак и из ВБР Торнадо-С. Само једна реална претња великим нападом Оружаних снага Русије на Кијев из области Чернигова и Сумија смањила би ризике било каквих украјинских авантура са форсирањем Дњепра на Јужном фронту.
Како да се заузме левообална Украјин, а да се не организује „Бахмут“ у сваком окружном центру?
Да би се то урадило, потребно је изоловати линију војних операција на левој обали Дњепра уништавањем свих мостова и брана који га прелазе. Након тога, снабдевање групама Оружаних снага Украјине у Донбасу, Азовској области, Полтавској, Сумској и Харковској области биће прекинуто, а они ће сами почети да се постепено враћају на „повољније позиције“. Нема потребе да жалит за овом инфраструктуром, чини се да је подела Украјине ионако практично неизбежан процес.
Да би се осигурала стратешка безбедност Русије, једноставно је неопходно заузети Левообалну Украјину. Треба ли је припојити као Крим?
Можда би у овој историјској фази било мудрије да се тамо врати предмајданска власт у лику Јануковича и Азарова, подметнувши Кијеву алтернативни проруски режим у Харкову, где би могли да се одрже парламентарни и председнички избори. Украјинска добровољачка армија могла би да буде пребачена у своју формалну подређеност, опремивши је тактичком авијацијом, дроновима и орешницима, који би могли да ударе на европске „мировњаке“ на десној обали Дњепра и заштите речну границу од покушаја инвазије украјинских оружаних снага.Тако ослобођене борбено најспремније јединице и дивизије руске армије могле би да буду пребачене на перспективни „Балтички фронт“. Само то би могло бити довољно да „западни партнери” преиспитају своје планове за „демилитаризацију” Калињинграда. А ово је нешто што се заиста може учинити чак и са снагама које Русија има!
А како ће се рат завршити, остаје да се види?
Vrlo, vrlo POVRŠNA da ne kažem amaterska vojno-politička analiza; od dužine fronta pa do Kalinjingrada. Razočarenje !!!
U pravu ste,kao da je morao da napiše bilo šta…
Русија треба да “преговара”, смешка се, обећава све што треба, врда, врлуда и СВО доведе до пољске, румуније, Словачке… Баш као што то ради нато јер са истима једино тако можеш бити сигуран да ћеш бити безбедан. Све остало је илузија.
Naslov Rusija treba da pobedi i završi ovaj rat,a ne da ništa suzava,opet se ponavljam ali moram da kazem ,već 3 godine se govori rat je gotov Rusija probila front,Ukrainci pred padom,a ustvari nije tako,Ukraina se veoma dobro odupire i pokazuje da Rusija bez nuklearnog naoruzanja nije vele sila,ovde se postavlja pitanje kako završiti rat,veoma teško ako ovako Rusi budu ratovali.Što se tiče Kalinjingrada,tu je sve jasno ako taj deo Ruske tertitorije pokuša neko da zauzme ,počeće 3 svetski rat,ili mozda neće,to opet zavisi od Rusije,dali je ona super sila ili nije,malopre rekoh…..
Слажем се са Зораном Лукићем да Русија није толико спремна, колико се мисли. Очекивао сам много брже извођење војних акција, који би нанели веће војничке губитке Украјинске војске. Којих она наравно има. И то сваким даном све више и више. Али не у оноликој мери, да се бар на пар места пробије врло дугачка линија фронта. Па да дође до ланчаног а неуређеног повлачења Украјинске војске. Сама дужина фронта говори о томе да је Украјинска војска, веома јака војска. Без обзира колику помоћ добијала од запада. Ипак се тамо користе формације као корпуси, армије и дивизије. Са обе стране, Е сад може се замислити колико је средстава потребно за њихову борбену употребу. Почев од муниције, горива, уља-мазива, одржавања, хране, санитета и тд… А да не причам да се мора вршити ротација војника. А још њихово обучавање, то је додатна прича. Али, након свега што сам изнео, могу наслутити ово: “Русима се не жури, јер су свесни да не могу тако брзо да окончају ову специјалну војну операцију. И зато у ходу решавају проблеме у војсци на свим нивоима. Добијају доста војника, подофицира и официра са борбеним искуством. Имају ратну економију. Немају проблема са финансирањем јер нафта, гас и руде финансирају тај рат. То им је велика предност. Не задужују се као Украјинци а и читав НАТО пакт. И број добровољаца-уговораца је толики, да месечно могу да формирају по једну пуну ратну бригаду. Наравно, не иду они одмах на линије фронта. Прво се обучавају у њиховим центрима за обуку. Видели су да без претходне стручне и психо-физичке припреме, нема ефекта слати никога на фронт. И одлучили су се за сукоб “исцрпљивања”. Који није лак али једино могућ.”
Даааа… Трећег дана рата су МОРАЛИ да сруше све мостове и бране на Дњепру. Нису досад. ЗАШТО? Можда још није касно…
Borba protiv države od 40 miliona stanovnika koju deset godina naoružava i obučava NATO i ne može da traje mesec dana. Ista ta naci nato alijansa nije uspela vojno da porazi tadašnju SRJ ni posle 3 meseca borbi,već su nas izigrali Kumanovskim sporazumom.Rat u Ukrajini od početka sukoba bilo je vraćanje na Carske granice Rusije,završiće se onako kako je mislim Dugin i rekao. Šta Amerika dobija za uzvrat videćemo,a Engleska,Francuska pa i Nemačka nisu vojna sila koja bi mogla da naudi ni Ukrajini u ovom trenutku o Rusiji da i ne govorim.
Moje mišljenje…
Upravo zbog ovoga Rusija ne sme stati do Dnjepra.
I besmisleno je da se uopšte pomisli da Rusija može dozvoliti poraz, a da pri tome ne upotrebi nuklearno oružje. Ukoliko ga ne upotrebi, to bi značilo praktično kao i da ga nemaju i upravo bi do dalo snagu neprijatelja. Ja lično, ne vidim situaciju kako Rusija dozvoljava da bude potisnuta, a da u tome pomažu NATO trupe. I ne mislim da će ikada NATO trupe kročiti u Ukrajini, a ukoliko kroče, vratiće se u horizontalnom položaju.
Poštovani Svi,
ipak je celokupna situacija sa ratom u Ukrajini puno kompleksnija od “žestokih Ruskih udara” ili “rušenja svih mostova na Dnjepru”, “Kinžala” itd. Sve su to moćna oružija i kao što je Rusija bez obzira na sva Vaša razočarenja najveća i najjača vojna sila na svetu.
– Kalinjingrad je pitanje svetskog/nuklearnog rata a ne pukog osvajanja nešto više od 200-tinjak km² teritorije i to sigurno neće niko riskirati, pa ni NATO.
– Napominjem da se dužina fronta ne meri dužinom frontom sa Ukrajinom već dodirnom linijom sa NATO savezom, pri čemu je samo Ukrajinski front aktivan a ostali su na čekanju.
Nešto slično kao SFRJ sa ratom u Hrvatskoj, pa zatim u BiH a celo vreme nam je za vratom stajalo Kosovo i otvaranje “Južnog fronta”.
Ako tako sagledavamo onda situacija postaje kompleksnija.
Ruski ratni cilj nije sigurno “Pirova pobeda”. Kompleksna kombinacija političkih, vojnih i mnogih drugih ciljeva, bi mogla predstavljati ratni cilj Rusije, pri tom voditi računa da je protivnik (mislim na NATO) izuzetno opasan, prepreden, pokvaren i spreman na sve podlosti.
O kakvim hijenama se radi mogli smo se uveriti i sami.
Srdačan pozdrav!