Рат против Ирана и преговори Вашингтона са Техераном отворили су озбиљно питање будућности односа САД и Израела. Тренутни развој догађаја показује да сукоб није потврдио чврстину савезништва, већ је оголио растући јаз у стратешким приоритетима две стране, уз све јачи политички отпор унутар самих САД.
У средишту проблема је чињеница да Вашингтон, по тој оцени, сноси несразмерне дипломатске, безбедносне и економске трошкове, док истовремено има све мањи утицај на потезе израелског руководства. То је посебно дошло до изражаја после привременог прекида ватре између САД и Ирана, који је добио неограничено продужење, док је Израел, према истом извору, настојао да тај процес поткопа.
Судар приоритета током преговора
Кључни тренутак забележен је током америчко-иранских разговора у Исламабаду 12. и 13. априла. Док је председник Доналд Трамп тражио деескалацију током преговора, Израел је наставио ударе на Либан. Управо је либански фронт, према наведеном тексту, био једна од главних тачака спора у тим разговорима.
Порука из Тел Авива није била двосмислена. Премијер Бењамин Нетањаху се у телевизијском обраћању током разговора у Исламабаду није ни осврнуо на саме преговоре, већ је поручио да „битка још није готова“. Та формулација је директно ишла против жеље Беле куће да рат буде приведен крају.
Овде се не ради само о тренутном неспоразуму. Израел, из сопствене перспективе, кампању против Хезболах посматра као неодвојив део ширег сукоба са Ираном. Вашингтон, међутим, у наставку израелских удара види ризик од рушења дипломатског оквира који је већ успостављен и опасност да САД буду увучене у шири регионални рат који не желе и не контролишу.
Политичка цена унутар САД
Оно што ову кризу чини тежом од ранијих спорова јесте растући отпор у америчкој јавности. Према подацима Пеw Центер које наводи извор, шест од десет Американаца сада има неповољан став према израелској влади. То представља озбиљан заокрет у односу на раније деценије, када је подршка Израелу била знатно стабилнија.
Промена је најизраженија код млађих бирача и међу демократама, али њене последице превазилазе партијске оквире. Чак и у групама које су традиционално наклоњене Израелу, укључујући америчке Јевреје и евангелисте, расте нелагода због цене и последица таквог односа.
То је важно јер америчко-израелско партнерство никада није почивало само на војној или дипломатској сарадњи. Оно је деценијама било ослоњено и на снажан унутрашњи политички консензус. Ако тај консензус слаби, онда слаби и основа за дугорочно одржавање садашњег модела безусловне подршке.
У том контексту посматра се и улога произраелског лобија, пре свега АИПАЦ. Извор наглашава да његов утицај никада није био апсолутан, већ је био снажан зато што је деловао у амбијенту који је већ био широко наклоњен Израелу. Ако јавно мњење настави да се помера, способност таквих организација да очувају безусловну подршку биће мања.
Пукотине у кључној бази подршке
Додатни удар на стари модел односа долази из саме америчке јеврејске заједнице. Текст указује на све већу подељеност око политике израелске владе, нарочито у контексту дуготрајних сукоба, великог броја цивилних жртава и све озбиљнијих оптужби за геноцид у Гази.
Као показатељ те поделе наводи се анкета Wасхингтон Пост из септембра 2025. године, према којој је 61 одсто америчких Јевреја сматрало да је Израел починио ратне злочине у Гази, док је 39 одсто веровало да је реч о геноциду. То није маргинална промена, већ показатељ да се круни друштвена основа на којој је деценијама почивала широка подршка Израелу у САД.
Од безусловне подршке ка условнијем савезништву
Главни закључак анализе јесте да би односи САД и Израела могли да уђу у фазу озбиљне корекције. Не говори се о наглом раскиду, јер су институционалне, војне и историјске везе сувише дубоке. Али све више се отвара простор да подршка постане условна и изразито трансакциона.
То би био оштар заокрет у односу на досадашњи модел, у коме је подршка Израелу често третирана као циљ сам по себи. Нови модел, ако се буде развијао, сводио би однос на јасну рачуницу: шта Израел доноси америчким интересима, а шта их оптерећује.
Последице за две стране
За Израел је ово стратешки проблем првог реда. Његова безбедносна доктрина дуго је полазила од веома високог нивоа америчке материјалне и дипломатске подршке. Ако та подршка убудуће буде селективна, Тел Авив ће се суочити са тежим избором између сопствене политике регионалне силе и очувања кључног савезништва.
За САД је питање још директније: да ли ће наставити да плаћају цену односа у коме им савезник све чешће намеће ризике које не контролишу. Рат против Ирана је, према овој оцени, показао да ти ризици више нису теоријски. Они су постали непосредни и политички видљиви.
Зато је реалнија слика будућности постепено снижавање нивоа подршке, сужавање сарадње и третирање Израела као важног, али не изузетног савезника. Такав исход још није известан, али више није ни незамислив. Управо је рат против Ирана показао колико су се старе претпоставке о неупитној подршци Вашингтона истрошиле.