Пентагон је у предлогу буџета за фискалну 2027. затражио скоро 54 милијарде долара за Дефенсе Аутономоус Wарфаре Гроуп, односно ДАWГ, структуру која координише развој дронова и других беспилотних система. Скок је огроман: са садашњих 225,9 милиона долара на 53,6 милијарди. То је јасан сигнал да је беспилотна компонента дошла у средиште америчког војног планирања.
Према буџетским документима, ДАWГ је формиран да уједини напоре Министарства одбране САД у брзој масовној производњи беспилотних система за америчке снаге. Пентагон сада први пут тражи јединствен надзор над целином тог сектора, и то не само кроз набавку, већ и кроз операције, одржавање, обуку, логистичку подршку и пратеће способности. То показује да се не набављају само платформе, већ се гради шири систем за њихову војну употребу.
Велики буџетски заокрет
Планирано је да ДАWГ добије до пет година да потроши готово 54 милијарде долара, уз могућност да се тај рок, ако затреба, скрати на две године. Према извору, то показује да Пентагон жели и ширину и брзину у увођењу беспилотних система.
Пентагонов званичник је навео да би у првим годинама тежиште било на набавци, операцијама, одржавању, обуци и подршци, а да би се касније обим смањивао. Наводи се да је циљ да се одбрамбена индустријска база одржи активном, али без ризика од прекомерне производње.
Овај модел финансирања показује да ДАWГ није замишљен као краткотрајан пројекат, већ као оквир за дугорочно управљање беспилотним системима. Када се у једном захтеву обједине набавка, употреба, одржавање и обука, то значи да Пентагон дронове све више посматра као редовну компоненту будућих операција.
Од Реплицатор до ДАWГ
Предложени буџет ДАWГ-а далеко надмашује иницијативу Реплицатор, покренуту 2023. са циљем увођења хиљада дронова. За Реплицатор је у фискалној 2025. тражено 500 милиона долара. Та иницијатива је у међувремену уклопљена у ДАWГ, што показује да је Пентагон прешао на шири и централизованији модел.
Јулс „Џеј“ В. Херст ИИИ, који обавља дужност Пентагоновог контролора, описао је ДАWГ као претходницу која тражи најбољу технологију и ради на интеграцији. То показује да је нагласак не само на развоју система, већ и на њиховом увођењу у јединице и ширу употребу.
Преношење тежишта са Реплицатор-а на ДАWГ указује и на промену приступа. Уместо ограниченог програма који треба да испоручи одређен број платформи, сада се формира структура која треба да усмерава шире поље беспилотних средстава.
Ратна искуства као подстицај
Последњих годину дана америчка војска убрзано ради на развоју и увођењу малих дронова, док су и Украјина и Израел показали колико удари беспилотним средствима могу да буду разорни. Извор наводи и Иран као пример како нискобуџетни дронови могу да савладају циљ.
Бенџамин Џенсен из вашингтонског Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес указао је на суштину проблема: дрон од око 100.000 долара може да уништи радар вредан више милиона. Тај однос цене и ефекта мења војну рачуницу.
Џенсен је додао да искуства из Украјине, и на копну и на мору, отварају широк распон могућности за ДАWГ. То указује да Пентагон не гледа само на једну класу дронова, већ на шири спектар беспилотних платформи и начина употребе.
Утицај на структуру снага
Један од најважнијих разлога за увођење дронова, према истом извору, јесте смањење излагања људства. Џенсен наводи да дрон може да брани положај на првој линији уместо војника. То би могло да смањи ризик по људство и омогући шире распоређивање јединица.
То значи да Пентагон кроз ДАWГ не набавља само нова средства, већ настоји и да промени начин покривања простора, надзора и одбране положаја. У пракси, шире присуство беспилотних система могло би да омогући да се исти број људи распореди на већу површину.
Посебну тежину добија и чињеница да је америчка Јужна команда најавила сопствену иницијативу под називом САWЦ, која ће блиско сарађивати са ДАWГ-ом. Према саопштењу команде, САWЦ треба да утврди које ресурсе и способности су потребне, док ће се ослањати на експертизу и капацитете ДАWГ-а.
Јужна команда наводи да су међу приоритетима борба против нарко-тероризма, развој регионалне безбедносне сарадње и ефикаснији одговор на претње у региону. То шири оквир примене беспилотних система изван класичног ратног сценарија.
Шта показује овај потез
Најважнија порука предлога буџета није само у цифри, већ у приоритету. Према извору, беспилотно ратовање све више улази у главни ток војног развоја. После искустава из Украјине, израелских удара и иранске употребе јефтиних дронова, у Вашингтону је очигледно процењено да је ова област све важнија.
Да ли ће Конгрес прихватити предложени обим финансирања, остаје отворено питање. Али сам захтев већ говори о смеру. Ако тај новац буде одобрен, дронови и други беспилотни системи биће још важнији део америчких војних програма.