ОД МУСКЕТАРА ДО ЗМАЈА, А МОЖДА ЈЕ ИПАК БОЉЕ КУПИТИ ЗВЕЧАРКЕ ЗА РАТНО ВАЗДУХОПЛОВСТВО СРБИЈЕ? лични осврт

У позадини јучерашње посете аеродрому пуковник Миленко Павловић у Батајници, председника Републике Србије Александра Вучића који је био у друштву председника Републике Српске Милорада Додика, провукла се информација о томе да Србија и даље планира да купи француске авионе Рафале Ф4Р. Међутим, председник Србије је истовремено нагласио, да ако не будемо успели да купимо француске авионе, да постоји и могућност да се набаве авиони кинеске производње. Вучић је током свог разговора са новинарима похвалио кинеске авионе, али истовремено је нагласио да постоји проблем у њиховој испоруци, јер Србија нема излаз на море. Што представља озбиљан проблем, али није нерешив.

ФРАНЦУСКИ МУСКЕТАР

Према званичним изворима, Француска је све своје половне авионе типа Рафале Ф-1Р, Ф-2Р и Ф-3Р већ увелико продала онима којима је требала. Сад су у продаји само нови авиони Рафале Ф4Р. А цена је „права ситница“. Французи су за своја 42 авиона ове верзије платили 131 милион долара или око 5,5 милијарди долара. У еврима 121, 83 милиона евра по авиону за Француску.

Како се незванично сазнаје, господа Французи траже од нас за нове авионе Рафале Ф4Р цифру од око три милијарде евра. А ако се узме у обзир да је та цифра „шуштеће“ валуте, предвиђена само за 12 авиона уз пропратне сегменте који иду уз авионе. Јасно је да цена по авиону износи 250 милиона евра. Јасно је, да је та цифра ипак тренутно превелика за нас.

Добро неко ће рећи, па ми смо са Французима у стратешком савезу. То не треба спорити, али цена „мускетара“ иако је реч о новим а не о половним авионима је прескупа на само за нас. Осим тога, сигурно је да од Француза не би смо добили целокупан асортиман наоружања ваздух-ваздух, због „мира у кући“, јер Хрвати неће добити ракете ваздух-ваздух Метеор, па како да испоруче Србима и поред тога што ми хоћемо исте да платимо. Неко ће рећи, па Хрвате коштају половни 167 милиона долара по авиону односно 155 милиона евра. Али што је много, много је.

Сетих се Ф-35 авиона и колико је он коштао 2009. године. У буџету за фискалну 2009. годину предвиђена појединачна цена Ф-35А за америчко ваздухопловство је тад износила 130 милиона долара. Али, с повећањем серијске производње цена би требала падати, па би се тако просечна цена за 1763 авиона Лигхтнинг ИИ, колико их намерава купити америчко ваздухопловство, требала спустити на „само“ 96,8 милиона долара. Додуше, повећањем наруџби на више од 2400 примерака просечна би цена пала на 71 милион долара по авиону. Ово су тек оквирне процене, јер развој Ф-35 још увек траје. Лоцкхеед Мартин је објавио да ће фиксну цену за америчке Ф-35А моћи дати тек 2012. године. Важан део процеса смањења цене биће и стране наруџбе. Због тога компанија снажно промовише продају авиона Лигхтнинг ИИ. Досад је осигурала наруџбе за 335 примерака, од чега је најновија за 38 авиона дошла из Холандије.

Занимљиво је да је Норвешкој (која се готово одлучила за Грипен НГ), 45 авиона Ф-35А понуђено по цени од само 53 милиона долара по авиону. С друге стране Израелу (који не може користити америчку новчану помоћ за куповину неамеричких борбених авиона) су понудили 75 авиона Ф-35А по појединачној цени од чак 202,6 милиона долара. А то је било за 2009. годину.

У 2023. години САД су за Ф-35А плаћале по авиону 82,5 милиона долара. Истовремено Канада је наручила 88 авиона истог типа за 14 милијарде долара или 159 милиона долара по комаду. Међутим просечна цена новог Ф-35 креће се око 180 милиона долара.

Јасно је да је за нас Ф-35А мисаона именица, али да је „Француз“ прескуп то је потпуно јасно.

КИНЕСКИ ЗМАЈЕВИ

И онда јасно је, да постоји и опција куповине авиона код Кинеза. Додуше цена сигурно не би била тржишне вредности већ би имала и своју политичку конотацију али добро.

Кинески Ј-10 Вигороус Драгон је пре свега вишенаменски борбени авион, који би нашем ваздухопловству одговорао. Од наоружања Ј-10 располаже са двоцевним топом калибра 23 мм Тyпе 23-3, који је уграђен у труп авиона. Као ловац носи четири вођене ракете ваздух-ваздух средњег домета ПЛ-11 или ПЛ-12, две вођене ракете ваздух-ваздух кратког домета ПЛ-8 и испод трупа један допунски резервоар капацитета од 800 литара горива или две ракете ваздух-ваздух средњег домета ПЛ-11 или ПЛ-12, две ракете ваздух-ваздух кратког домета ПЛ-8 и два допунска резервоара капацитета од по 1700 литара горива испод крила и један допунски резервоар капацитета 800 литара горива испод трупа. Као ловац-бомбардер на 11 носача испод трупа и крила носи до 4500 кг убојног терета. Најчешће носи две ракете ваздух-ваздух ПЛ-8, шест бомби ЛДГБ од по 250 кг, два допунска резервоара од по 1700 литара и једним од 800 литара горива или две ракете ваздух-ваздух ПЛ-8, две бомбе ЛГБ од по 500 кг, два допунска резервоара од по 1700 литара горива, један допунски резервоаром од 800 литара горива и један контејнер са ласерским обележивачем циља.

Први примерци овог авиона коштали су 2015. године око 22 милиона долара. Данас се ови авиони могу набавити по цени од 45 милиона долара по авиону. Пакистан је своје авионе платио по цени од 40 милиона долара по авиону.

Ако нам не одговара овај авион, онда можемо да набавимо ЈФ-17 по цени од око 25 милиона долара по авиону. Ипак не треба заборавити, да је Пакистан своје авионе платио око 20 милиона долара по комаду.

Међутим и са кинезима имамо проблем.  Па недавно су се Пакистанци нашли у проблему око својих ЈФ-17, јер их погоне руски мотори. Обратили су се Кинезима око одржавања, али су проблем постали мотори. Ту се морало јавити Русима. И тако дође до проблема, који није мали, напротив, веома је озбиљан. Јер се може код Кинеза купити све, али кад треба да се одржава, онда се не зна ко је надлежан.

Било како било, да се и одлучимо за „Кинезе“, остаје питање како да их пребацимо до нас, а да не дигнемо узбуну код „наше браће у сусједству“.

А ДА ИПАК ОДИГРАМО КАРТУ НА АМЕРИЧКЕ ЗВЕЧАРКЕ?

Французи су нам ипак прескупи, Кинези због политичких играрија далеко, па зашто не би одиграли на америчку карту?

Па како данас о свему политика одлучује, зашто се не би било мало прагматичан. Зашто се не би искључила емоција и укључила мало политичко-пословна логика?

Знам, многи ће речи да су нас САД бомбардовале 1999. године. Ја ћу Вам браћо рећи да су нас бомбардовале и пре. Још 1994. године па и током 1995. године. А о 1944. години да и не причамо. А о Немцима у оба светска рата, да не говоримо. Па смо заборавили за њих и идемо да радимо код њих и возимо њихове аутомобиле. Кад смо опростили Немцима и још некој „нашој браћи“, да опростимо и Американцима.

Зашто све рачунати у еврима, можда се нешто може рачунати и у америчким доларима?

Добро, немамо три милијарде евра! Можда имамо, две милијарде америчких долара? Многи ће рећи, да се „фрљамо“ милијардама као да ништа то није. Не, не размеђемо се, већ логички се размишља. Нема се евро, има се ипак долар. Политичка улога Француза у Европи и свету није равна америчкој.

Треба узети те доларе и правац преко баре. Јер уз добро преговарање, уз авионе може да се купи и који политички уступак и не само то. За цену од 2,8 милијарди долара може да се купи 20 авиона Ф-16В Блоцк 70, односно за цену од 1,2 милијарде долара 16 истих авиона. Ако узмемо у обзир да је Бугарска платила за својих осам Ф-16В 150 милиона долара по комаду. Бахреин је својих 19 Ф-16В платио 2,8 милијарди долара односно више од 147 милиона долара. Грци су своје Ф-16В платили 182 милиона долара по комаду. Дакле, реч је опет о политичкој трговини. У најгорем случају авиони би нас коштали по комаду 200 милиона долара, што је ипак повољније од „Француза“. Или није, зависно ко шта мисли.

Међутим, оно што је немерљиво, тако се купује и америчка политичка подршка!

А чврсто се држати европске приче, посебно у светлу спина о „резолуцији о геноциду“ коју како се медијски казује да наша „браћа Немци“ заједно са нашом „несврстаном браћом из Руанде“ хоће да поднесу у Генералној скупштини УН против нас, мало је шизофрено.

У САД никоме то не би пало на памет да уради. Али нашој „европској браћи“ ако је тачно, ово је други покушај.

Па да Американцимо ипак пружимо руку? Многи ће рећи не. А зашто не, па зар ми и онако оптужујемо Русе за издају и да нам нису никада помогли?

Мало прагматизма и историјског знања, нашим политичарима не би било на одмет. Зашто сарађивати са онима, који нас хоће да оптуже за геноцид? А мотор Европске Уније ако је веровати медијима то хоће?

Онда правац преко Атлантика и у Вашингтону лобирати за нашу српску ствар јер и тамо има Срба. У Бриселу их сигурно нема а у Берлину, нису нам опростили она своја два пораза.

Можда ипак да купимо Ф-16В Блоцк 70 Випер, па некада су наши пилоти летели на америчким авионима?