Америчке снаге у Јапану уводе шира ограничења на конзумацију алкохола, а мера више није само ствар унутрашњег реда у гарнизону већ и питање односа са Токијом. После тешког инцидента на Окинави и усред велике заједничке вежбе Кеен Сwорд, команда је пооштрила контролу кретања и понашања људства, што показује да дисциплински проблем прети да прерасте у оперативни и политички терет.
Током вежбе Кеен Сwорд, у којој учествује више од 50.000 припадника из САД, Јапана и других држава, уведена је потпуна забрана конзумације алкохола за учеснике, и у бази и ван ње, до завршетка маневара. Поред тога, важи и полицијски час од поноћи до пет ујутру. Ограничење је широко постављено, али није уведена забрана куповине алкохола.
Вежба се одржава сваке две године и обухвата поправку база и инфраструктуре, поморске борбене операције и противваздухопловну одбрану. Када се током таквог маневра уводи строга забрана пића, порука је јасна: команда не жели ни најмањи ризик од инцидената који би пореметили ток вежбе или нанели нову политичку штету.
Окинава као повод за нове мере
Главни повод за пооштравање било је хапшење припадника маринаца у Нахи због сумње да је убио јапанску држављанку. Случај је одмах изазвао оштру реакцију јапанског државног врха. Када локални безбедносни инцидент изазове реакцију премијера и министарке спољних послова, командантима на терену постаје јасно да више нема простора за рутинске дисциплинске мере.
ИИИ експедициона снага маринаца је после тог случаја увела 48-часовну забрану алкохола и једномесечни полицијски час. То је била брза реакција да се смири јавност и покаже да команда контролише ситуацију. Касније мере, међутим, показују да почетни потез није био довољан.
Јапанска влада је затражила јача ограничења како се слични случајеви не би поновили. Америчко присуство у Јапану није само војно питање, већ и сталан тест савезничке дисциплине, локалне осетљивости и способности Вашингтона да држи сопствено људство под контролом.
Кеен Сwорд под додатном контролом
Пооштравање правила током Кеен Сwорд има и оперативну логику. Вежба овог обима тражи прецизну координацију, сталну приправност и минимум споредних ризика. Алкохол, из угла команде, није само лична ствар војника већ фактор који може да произведе кашњења, прекршаје, повреде и инциденте ван базе.
Посебну тежину има то што су маневри усмерени на обнову база и инфраструктуре, поморске операције и противваздухопловну одбрану. То су области у којима грешке у извршењу, кашњење или недисциплина имају директну цену. Зато је забрана пића током вежбе пре превентивна безбедносна мера него морална порука.
Ипак, забрана куповине алкохола није уведена. Тај детаљ показује да команда покушава да одржи равнотежу између контроле и свакодневног живота у гарнизону. Али у пракси, када су забрањени конзумација и поседовање у одређеним условима, а полицијски час ограничава кретање, простор за стварну слободу је озбиљно сужен.
Кадена и најнижи чинови
На ваздухопловној бази Кадена уведена су још строжа правила за млађе војнике, од чина Е-1 до Е-4. Наредба, коју је потписао командант 18. крила бригадни генерал Џон Галмор, забрањује конзумацију и поседовање алкохола за ту категорију људства у наведеном периоду. Истовремено, ограничено им је и кретање ван базе од 22 часа до пет ујутру.
Забрана поседовања алкохола у спаваоницама у бази додатно пооштрава режим. За команду је јасно где види највећи ризик — код најмлађег и најнижег по чину дела састава. То није необично, али носи и споредни ефекат: оваква мера лако производи незадовољство, посебно када се односи на велики број људи који нису прекршили правила.
Кршење ових мера подлеже санкцијама по војном праву САД. То значи да ограничења нису препорука ни краткотрајна симболика, већ наредбени режим са јасним последицама. Када база пренесе забрану и на ниво продаје алкохола активном саставу Е-4 и нижем, командна намера постаје недвосмислена.
Последице по савезништво и локалну слику америчког присуства
Ово није први пут да се на Окинави и у Кадени уводе привремене забране пића после хапшења војника или оптужби за недолично понашање. Понављање истог обрасца током више од деценије указује на дубљи проблем. Команда реагује брзо, али очигледно не успева да трајно уклони разлоге због којих се овакве мере стално враћају.
За Јапан је питање понашања америчких војника много више од дисциплинског досијеа. На Окинави, где је терет америчког војног присуства највидљивији, сваки тежак инцидент одмах добија шири политички значај. Зато и одлуке о алкохолу, полицијском часу и кретању ван базе имају тежину која превазилази интерна правила службе.
За Вашингтон је проблем у томе што лоша дисциплина на терену слаби политичку основу присуства у једној од најважнијих савезничких држава у Азији. Ниједна велика вежба, ниједна демонстрација спремности и ниједан план одвраћања не могу да ублаже штету ако локално становништво и јапански врх закључе да америчко људство није под довољном контролом.
Зато ширење забране алкохола у Јапану треба читати као сигнал да америчка команда покушава да заустави политичко преливање проблема пре него што постане веће од самог безбедносног инцидента. Када дисциплина јединица почне да утиче на дипломатски терен, онда то више није споредна тема гарнизонског живота, већ питање кредибилитета читавог америчко-јапанског савезништва.