Лични: став: “СТАРА ЕВРОПА СЕ ПРИПРЕМА ЗА НУКЛЕАРНИ ХОЛОКАУСТ”

Ко се сећа филма из 1983. године, The Day After или код нас преведен као Дан после? Мало ко, можда нико….

Радња се одвија у самим САД у неколико америчких градова. Филм почиње измишљеним ратом између НАТО снага и Варшавског уговора. Поред идиличног америчког живота, обхрваног разним обичним проблемима, провлачи се вест о нагомилавању совјетских снага на граници Источне и Западне Немачке. И док један од актера, који је доктор, врши операцију у сали, слуша вести преко радија, несвесно коментарише догађаје, који се одвијају невероватном брзином. Следе ултиматуми затим Источна Немачка блокира Западни Берлин. САД врше мобилизацију, покушавају да пробију блокаду. Москва се евакуише. Авиони МиГ-25 гађају једну од болница у Западној Немачкој. Остају ми у сећању речи доктора: “док ми овде оперишемо, они тамо руше болнице“.

Ситуација се одвија брзо. Сазнаје се да су Совјети напали Западну Немачку. Оклоп Совјетске армије гази ка Рајни, Западна Немачка је пред падом. Обе стране нападају мете на Блиском истоку и Персијском заливу. НАТО покушава да заустави совјетско напредовање, испаљујући нуклеарне ракете на совјетске јединице. Совјети уништавају НАТО команду у Бриселу. Убрзо потом долази до експлозије нуклеарне бомбе изнад САД. Остаје нејасно ко је први испалио нуклеарне ракете.

После експлозије почињу апокалиптичне сцене, цивилизације која је све само не оно чиме се представља. Ко се сећа овог филма?

Због чега оваква експликација на почетку овог текста? Ово пишем не зато да бих тврдио да сам у праву и оправдао неке моје евентуалне пропусте, већ због тога да бисмо схватили с којим проблемима се одавно сусрећемо као врста, када искључиво гурајући нешто што је погрешно сматрамо да је исправно. Када тврдоглаво одбијамо да седнемо, пружимо једни другима руке и покушамо да разговарамо, уместо као скупина мајмуна у филму 2001: Одисеја у свемиру, хватајући се за бутну кост, једни другима разбијамо главе.

Већ одавно, сами себе упозоравамо, али то не допире до нашег рација.

Па да кренемо!

Европски Дан после?

Европске нације се спремају за свеобухватни рат на континенту док је Украјина по први пут лансирала ракете америчке производње на Русију, а Москва званично снизила праг толеранције за нуклеарни напад.

Немачка министарка спољних послова јуче је обећала да њену земљу „неће заплашити” Путин, само дан након што су немачки медији открили да ће се нација трансформисати у полигон НАТО ако дође до ескалације сукоба на истоку.

Према документу на 1.000 страница под насловом „Operationsplan Deutschland“, Немачка би наводно била домаћин стотинама хиљада војника из земаља НАТО и служила као логистички центар за слање огромних количина војне опреме, хране и лекова ка фронту.

У летњем извештају Der Spiegel наводи се да би Немачка могла да прими чак 800.000 војника из безбедносног блока док прелазе на положаје даље на исток.

Немачка војска такође даје упутства компанијама и цивилима како да заштите кључну инфраструктуру и мобилишу се за националну одбрану, предвиђајући ситуацију у којој Русија активно користи дронове, шпијунске операције и саботажне нападе широм Европе.

Предузећима је саветовано да направе кризне планове са детаљима о одговорностима запослених током ванредних ситуација и биће им наложено да складиште дизел генераторе или инсталирају турбине на ветар како би се осигурала енергетска независност.

© Shutterstock/Getmilitaryphotos

Немачка припрема следи примере нордијских земаља, где су памфлети и мејлови већ послати милионима домова са саветима о тражењу склоништа, гомилању залиха и основној војној обуци.

Финска је подсетила своје грађане на њихову “националну одбрамбену обавезу” и недавно је покренула нови информативни веб-сајт, док је Шведска изложила детаљан водич о томе како да траже склониште и шта да раде у случају нуклеарног напада.

Њихови приручници са упутствима прате сличне савете које су издали њихови балтички суседи, Норвешка и Данска, које су поставиле контролне листе за храну и лекове које грађани треба да имају.

У међувремену, САД треба да обезбеде украјинској војсци пошиљке нагазних мина како би успориле напредовање руских копнених трупа док руске снаге “газе” украјинске одбрамбене линије у Доњецку.

Званичници у Вашингтону су касно синоћ потврдили да ће америчке противпешадијске мине бити послате у Украјину под условом да се казнено оружје користи само за одбијање руских напада на украјинску територију.

Путин је јуче потписао унапређену верзију нуклеарне доктрине Русије која проширује простор Москви да се окрене свом застрашујућем атомском арсеналу истог дана када су ракете америчке производње пале на руско тло.

© Bundesministerium der Verteidigung

Нови документ, који је први пут објављен у септембру, дозвољава руским стратешким снагама да распореде своје разорно оружје ако Русији или Белорусији прети ненуклеарна нација коју подржава нуклеарна сила.

Претње које би могле да оправдају нуклеарни одговор руског руководства укључују напад конвенционалним пројектилима, беспилотним летелицама или другим авионима, наводи се у наведеном документу.

Јучерашњи украјински напад на складиште муниције у Брјанској области са ATACMS (Army Tactical Missile System) који су испоручиле САД испуњава ове критеријуме, а Москва каже да то означава „нову фазу западног рата“.

„Ово је, наравно, сигнал да они желе да ескалирају“, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, док је шеф спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин рекао да покушаји земаља НАТО да олакшају украјинске ракетне нападе дубоко у Русији „неће проћи некажњено“.

Али украјинско министарство спољних послова дало је пркосно саопштење упркос звецкању нуклеарном сабљом Кремља, изјављујући да се „Украјина никада неће покорити окупаторима и да ће руска војска бити кажњена због кршења међународног права“.

„Потребан нам је мир снагом, а не смиривањем“, додало је министарство, док је Владимир Зеленски позивао савезнике Кијева да „натерају“ Москву на „праведан мир“ и обећао да се његове трупе „никада неће предати“.

Америчка испрука ракета ATACMS Украјини за бапасе у Русији, заједно са пошиљкама противпешадијских мина, сугерише да се Бајденова администрација труди да напусти Украјину на најбољим могућим основама уочи повратка Доналда Трампа у Белу кућу.

У источној Украјини, руске снаге се стално приближавају логистичком центру Покровск, који су последњих месеци заузели велике делове територије у региону Доњецка.

© Министерство обороны Российской Федерации

Руска војска је у октобру заузела 298 квадратних километара украјинске територије, што је рекорд од првих недеља сукоба у марту 2022. године, према анализи података које је изнео Институт за проучавање рата (ISW).

Све је већа забринутост да би Трамп могао да инсистира на брзом прекиду ватре који би од Украјине захтевао да уступи значајне делове своје територије – изглед који оставља обе стране да се боре да заузму што више земље како би ојачале своју позицију уочи преговора.

Руске претње јуче је одбацила и немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.

Говорећи у Пољској на састанку министара спољних послова ЕУ поводом обележавања 1000. дана рата у Украјини, Бербок је причала о Путиновој агресији: „Није он то почео да ради тек пре 1.000 дана. Почео је још 2014″.

„Немачка је тада посебно направила грешку, посебно политички, дозволивши себи да буде застрашена овим страхом и, пре свега, не слушајући своје партнере – посебно наше источноевропске партнере који су тада јасно рекли: Не смемо се ослањати на обећањима из Кремља”.

„Морамо улагати у сопствену безбедност и заштиту“, закључила је она.

„Operationsplan Deutschland“, чије је детаље први објавио Frankfurter Allegmeine, чини се централним у плану немачке владе за ванредне ситуације да припреми земљу за рат.

Немачки потпуковник и шеф државне команде Хамбурга Јорн Плишке је један од упорних заговорника потребе да се припреме за могући рат у Европи и кренуо је у акцију да „уздрма” немачки индустријски и пољопривредни сектор.

Говорећи на састанку у Привредној комори Хамбурга, пуковник је изјавио да компаније у овим секторима морају да обуче пет додатних возача камиона на сто запослених.

„Седамдесет одсто камионџија на немачким путевима су источни Европљани“, рекао је Плишке. “Ако тамо буде рата, где ће они бити?”

Наставио је да је молио компаније да осигурају да су самодовољне обезбеђивањем алтернативних извора енергије и гомилањем залиха.

У међувремену, НАТО одржава своју највећу артиљеријску вежбу икада на само 70 миља од границе где британска војска тестира оно што су војни шефови описали као оружје које мења игру.

Финска, која се придружила војном савезу прошле године, угошћује до 3.600 војника из 28 земаља за вежбу, познату као Dynamic Front.

Вежбе ватрене ватре почеле су у недељу у северном региону Лапоније и део су низа вежби, са даљим планираним у Естонији, Немачкој, Румунији и Пољској.

Британска војска користи прилику да тестира своје топове калибра 155 мм Archer, оружје које може да избаци високоексплозивне гранате или муницију вођену GPS и погоди циљеве удаљене 30 миља.

Британске трупе су топове означиле као мењач игре на бојном пољу, а мајор Барни Инграм је за новине и рекао да „можете, реално, са овом способношћу да неутралишете већину мета“.

© Міністерство оборони України

У међувремену, Сер Кир Стармер је јуче објавио своју највећу индицију до сада, да ће дозволити Украјини да користи британске пројектиле Storm Shadow на Русију истог дана када је амерички ATACMS погодио руске циљеве.

Говорећи на самиту Г20 у Бразилу, британски премијер је рекао: „Удвостручио сам своју јасну поруку да морамо да обезбедимо да Украјина има оно што је потребно онолико дуго колико је потребно за победу у овом рату против Путина”.

„Нећу да улазим у оперативне детаље. Не бисте очекивали од мене. Једини победник у томе би био Путин и то би подрило Украјину.”

Он је додао да је реторика која тренутно долази из Русије “неодговорна” и да неће одвратити одговор Велике Британије.

Захтев Украјине да користи британске пројектиле Storm Shadow по циљевима у Русији до сада је одбијао Даунинг стрит због страха од ескалације сукоба.

Високи извор одбране рекао је да Велика Британија више воли да „потврђује коришћењем“, на пример, када ракета удари.

Али очекује се да ће ограничења ускоро бити ублажена након што су САД дозволиле Украјини да нападне Русију помоћу ATACMS.

Претходно оклевање Беле куће да одобри ударе на руско тло западним оружјем сматрало се као главна препрека која спречава Велику Британију да да зелено светло за употребу пројектила Storm Shadow, с обзиром на то да пројектили садрже компоненте америчке производње и да се често ослањају на податке о циљању које доставља Вашингтон.

Након напада ATACMS у Брјанску рано јуче, руско министарство за ванредне ситуације објавило је да је почело масовну производњу мобилних склоништа за бомбе која могу да заштите од ударних таласа и радијације од нуклеарне експлозије.

Нова склоништа “КУБ-М” нудиће заштиту за 54 особе до два дана од природних опасности и опасности које је створио човек, саопштило је руско министарство за ванредне ситуације.

„Мобилно склониште је мултифункционална структура која пружа заштиту људима од различитих претњи, укључујући природне катастрофе и несреће које је проузроковао човек“, објаснио је његов истраживачки институт, назвавши то „важним кораком ка побољшању безбедности грађана“.

Они се лако могу транспортовати камионом и повезати са водоснабдевањем, а такође могу бити распоређени у огромном северном руском пермафросту, додаје се.

У очекивању да Украјина добије дозволу да користи ATACMS, наводи се да су руске ваздухопловне снаге преместиле многе од својих борбених авиона и стратешких бомбардера даље од ваздушних база у домету ракета на локације даље на истоку.

Али још увек постоји више од 200 војних објеката који би могли да буду погођени муницијом америчке производње са положаја дуж линије фронта дуге 800 миља.

Међу првим вероватним метама украјинских удара могла би бити војна база Кузминка, критично место где се налазе руске снаге између руског града Ростова на Дону и украјинске границе, која делује као чвориште за складиштење возила, окупљање трупа и оперативно планирање.

© Photo courtesy of WSMR/ @USAASC/U.S.Army

Руски 381. артиљеријски пук се такође налази у близини базе Кузминка заједно са неколико логистичких центара.

У међувремену, у Курску, украјинске трупе би могле да циљају штаб руске 448. ракетне бригаде или регионалне сабирне тачке које се користе за прикупљање трупа које се спремају да потисну украјински упад у регион.

Гађање ових локација могло би осакатити руску логистику, команду и борбену подршку, значајно смањити офанзивне способности Москве на окупираној украјинској територији и нанети штету напорима да се поново заузме територија у Курску.

Међутим, укупна испорука ATACMS пројектила Украјини је мала, па су амерички званичници и аналитичари поставили питање да ли је дозволити Украјини да користи системе наоружања заиста вредно тога с обзиром на потенцијалне последице које би могле уследити.

Џенифер Кавана, директорка војне анализе у истраживачком центру за приоритете одбране, била је критична према одлуци Бајденове администрације да одобри употребу ATACMS на циљевима у Русији.

„Проширење способности Украјине да покрене офанзивне нападе западним оружјем унутар Русије неће променити путању рата нити помоћи Кијеву да стекне предност у односу на боље опремљеног и отпорнијег противника.

„Свака ескалација могла би да се одрази на саму Украјину. С обзиром да је Бајденова администрација на одласку, а долазећа Трампова администрација указује на намеру да оконча рат, Путин нема много подстицаја да делује уздржано у својој одмазди према Кијеву”.

Али заговорници те политике кажу да би чак и неколико напада дубље унутар Русије приморало њену војску да промени распореде и потроши више својих ресурса.

Џорџ Барос, вођа руског тима и GEOINT тима у ISW који је саставио листу мета, настојао је да истакне начин на који ATACMS може да утиче на Путинове трупе и водио је кампању да Бајденова администрација као резултат тога дозволи ударе изван Курска.

„Подсетимо да постоје стотине валидних, легалних, легитимних и оперативно последичних војних циљева у домету украјинског ATACMS “, написао је он.

„Промена Бајденове администрације да дозволи употребу ATACMS у Русији је добра ствар.“

Метју Савил, директор војних наука Краљевског института уједињених служби, рекао је о украјинским нападима ATACMS : „Многи од најбољих циљева – хеликоптери и авиони наоружани планирајућим бомбама који нападају украјинске градове и трупе на северу или у Курску су се углавном преселили у ваздушне базе ван домета ATACMS”.

„Ово и даље оставља много могућности за напад на војне штабове и локације муниције или снабдевања које подржавају руске и севернокорејске трупе, али би то био мањи утицај у односу на време када су Украјинци први пут затражили ово оружје.“

Резиме

Да се опет вратим на филм Дан после. Амерички председник Роналд Реган  гледао је филм више од месец дана пре његовог приказивања, 10. октобра 1983. године, Што би се рекло, осредњи глумац, али засигурно један од најбољих америчких председника, записао је у свом дневнику: филм „веома ефектан и оставио ме у великој депресији“ терајући га да промени мишљење о преовлађујућој политици о „нуклеарном рату“.

Размишљање једног америчког председника Републиканца, који је променио приступ борбе са тадашњим ривалом Совјетским Савезом, окрећући се његовом економском сламању а не војном. Јер је Реган знао да СССР војно није могао да се сломи.

Сада у Белу кућу улази Доналд Трамп, и опет гле чуда Републиканац. Он инсистира да употреби ревидирану доктрину Картера и Кисинџера. Оргинална је била окренута ка одвајању Кине од СССР, како би се Совјетски Савез урушио, Трампова ревидирана, тежи ка одвајању Русије од Кине, како би се Кина успорила као нарастајућа сила.

Хенри Кисиџер је одлично оценио политику САД према својим савезницима: „Бити непријатељ САД је опасно, али бити пријатељ САД је кобно“!

Стара Европа још то није схватила. Време је да и она после Јужног Вијетнама, Ирана, Ирака, Авганистана и других, то схвати.