Казахстан се нашао у срећној позицији када је у питању наслеђивање војне опреме од СССР Исход је био помало сличан налету среће.
Да није било повлачења Групе совјетских снага у Немачкој касних осамдесетих година прошлог века, Казахстан је могао да остане са значајним бројем нуклеарних бомбардера Ту-95 и интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ), али којима је тешко недостајало у смислу конвенционалних војне опреме. Међутим, са значајним бројем војника који су раније били распоређени у Европи који је премештен у Казахстанску ССР, земља је на крају наследила огроман арсенал војне опреме која је далеко превазишла потребе новоосноване републике.
Решавање свих преосталих недостатака у опреми био је релативно лак и за Казахстан, јер је могао да их размени са Русијом у замену за Ту-95. Без сумње, због ових фактора, казахстанска војска је током последњих неколико деценија купила релативно минималну опрему. Уместо тога, Казахстан спроводи неколико програма надоградње свог асортимана борбених авиона из совјетског доба, упоредо са набавком ограничених количина модернијих борбених авиона првенствено из Русије. Штавише, Казахстан је покренуо напоре да успостави домаћу производњу АФВ, подухват који је имао уговоре са Јужном Африком (и Израелом) за производњу Мараудер МРАП и Мбомбе оклопних возила.
Очигледно је да је Казахстан показао склоност ка максимизирању ефикасности своје постојеће флоте АФВ што је дуже могуће. Ипак, брзина којом је Казахстан покушао да модернизује своје АФВ била је приметно спора. Скоро деценију, Казахстан је био у процесу модернизације своје флоте тенкова Т-72, али коначан избор (стране) компаније која ће извршити надоградњу тек треба да буде направљен. Не суочавајући се са непосредном конвенционалном војном претњом, постојећи казахстански арсенал оклопних борбених возила изгледа спреман да заштити степе у годинама које долазе.