Америчка Национална гарда је почетком јуна извела пребацивање М142 ХИМАРС из Мичигена у Национални центар за обуку у Форт Ирwин у Калифорнији, на дистанци већој од 2.000 миља.
У операцији су учествовали војници Националне гарде Мичигена и авијатичари Националне гарде Род Ајленда, са задатком да провере колико брзо ракетна артиљерија може да буде убацена ваздушним путем, отвори ватру и напусти положај пре противудара.
Вежба је изведена у периоду од 6. до 13. јуна у оквиру програма Минутеман Ротатион, који спаја јединице Националне гарде и активног састава Копнене војске САД у условима интензивне борбене обуке. Ова ротација је нова, а мартовско извођење било је прво такве врсте. Јунска активност у Форт Ирwин представља прво увођење овог модела у Национални центар за обуку.
Суштина је једноставна, али извођење није. ХИМАРС је утоварен на Ц-130Ј из састава 143. транспортног винга Националне гарде Род Ајленда, пребачен из Алпена Цомбат Реадинесс Траининг Центер у Мичигену до Форт Ирwин, тамо истоварен и употребљен у симулацији артиљеријског удара. То је тактика „погоди и помери се“, подигнута на оперативни ниво брзином ваздушног транспорта.
Реч је о прилагођавању америчке ракетне артиљерије условима у којима сваки дужи боравак на ватреном положају носи озбиљан ризик. Савремени сензори и средства далеког домета скраћују време између откривања и узвратног удара. Зато је покретљивост постала важно тактичко питање.
Зашто се увежбава ХИРАИН
Концепт ХИРАИН, односно брзог убацивања ХИМАРС ваздушним путем, одговор је на промене на бојишту. Статична артиљерија је рањива када противник има развијено извиђање и способност брзог удара. Зато се тражи начин да се ракетни системи користе без дужег задржавања на терену и без ослањања на дугу припрему ватрених положаја.
Важан је и домет примене. ХИМАРС који се пребацује авионом Ц-130Ј може брзо да се појави на удаљеном правцу, на острву, у изолованој бази или у зони где нема времена за споро довлачење технике копном или морем. То показује намеру да се ватрена подршка брзо доведе тамо где транспортна авијација може да слети.
Укључивање Националне гарде у такав модел није споредна ствар. То значи да се овај капацитет шири ван уског круга активних јединица и да се тражи већи број расположивих посада и лансера за брзу употребу.
Оперативни смисао ваздушно покретног ХИМАРС
Оно што је приказано у Калифорнији није само демонстрација транспорта једног лансера. Поента је у спајању транспортне авијације и ракетне ватре у један кратак циклус. Утовар, лет, истовар, симулирани удар и извлачење чине јединствену радњу. Ако тај циклус функционише без већих застоја, добија се средство које противнику намеће додатну неизвесност.
Важно је и то што је вежба изведена у условима велике борбене ротације и у окружењу које симулира реалне сценарије. Форт Ирwин није место за парадне активности, већ центар за проверу јединица под притиском. Пребацивање ХИМАРС у такав амбијент значи да се не тестира само летелица или посада лансера, већ читав ланац координације, од утовара до извршења задатка.
Оваква употреба ракетне артиљерије значајна је и за дубину бојишта. ХИРАИН је везан за брзо убацивање прецизног ватреног средства тамо где може да делује по важним циљевима и да затим нестане пре него што противник одговори. У пракси, то значи покушај спајања домета, прецизности и преживљавања.
Истовремено, овај модел има и своја ограничења. Није довољно имати ХИМАРС и Ц-130Ј. Потребни су увежбана посада, брза логистика, сигурна координација са авијацијом и прецизно време извођења. Сваки застој на писти, при истовару или у припреми за ватру умањује главну предност, а то је брзина.
Од Форт Ирwин до Пацифика
Јунска вежба није усамљен случај. Америчка војска и маринци већ извесно време испитују моделе брзог распоређивања тешке ватрене моћи. Прошле године маринци и јапанске снаге самоодбране увежбавали су брзо пребацивање система НМЕСИС на острва око Окинаве ради симулације острвске одбране. Иста логика види се и код ХИМАРС.
Још један пример забележен је у септембру 2024. године, када су припадници 11. ваздушно-десантне дивизије и 1. и 3. вишедоменске оперативне групе брзо распоредили ХИМАРС на једно од Алеутских острва. Уз помоћ авиона Ратног ваздухопловства САД и Националне гарде Аљаске, брзо су постављени радари и оружје. То показује тежњу да се ватрена моћ брзо пребацује на удаљене тачке.
Зато вежба Националне гарде у Форт Ирwин има шири смисао од једне ротације обуке. Она показује да се концепт не задржава на специјализованим формацијама, већ да улази у ширу структуру резервне компоненте. То шири базу јединица које могу да подрже брзо распоређивање унутар САД, али и ван њих.
Последице по употребу система
Главна последица оваквих вежби јесте да се ХИМАРС све мање посматра као класична копнена ракетна артиљерија која се споро премешта иза фронта. Он се све више уклапа у модел краткотрајног појављивања, брзог удара и хитног извлачења. То мења начин планирања употребе, заштите и захтеве за транспортне капацитете.
Истовремено, овакав приступ показује да сваки лансер који предуго остане на месту постаје мета. Зато се инсистира на што краћем времену између слетања, дејства и одласка. У томе је суштина ХИРАИН, али и његова рањивост. Ако се наруши транспортни ланац или ако се прате аеродроми и зоне истовара, цео модел постаје тежи за извођење.
За сада се на те ризике одговара интензивнијом обуком и ширењем учешћа различитих компоненти. Повезивање Националне гарде и активног састава у Минутеман Ротатион показује да се тражи не само нова тактика, већ и шири људски и организациони ослонац за њену примену.
САД не увежбавају само гађање из ХИМАРС, већ цео модел брзог убацивања и напуштања положаја. У условима у којима извиђање и противбатеријска ватра постају све бржи, тај модел постаје један од важних праваца развоја употребе ракетне артиљерије.