Однос снага у ваздушном рату дронова над Русијом и Украјином последњих месеци драматично се променио и то у корист Кијева. Четврти месец заредом, Украјина лансира више далекометних дронова према руској територији него што Русија лансира према украјинској.
Украјинска лансирања скочила су са око 4000 у јануару, на чак 12000 месечно током јуна и јула. Руска употреба, с друге стране, достигла је врхунац у мају око 8000 дронова да би до јула пала на приближно 4500.
Ако се претпостави да сваки девети украјински дрон успешно стигне до циља, однос лансираних према ефективно успешним ударима износи приближно пет према један у корист Кијева.
Пре само годину дана, у јануару, Украјина је лансирала свега око 143 далекометна дрона дневно, док је руска ПВО пријављивала обарање чак 172 украјинске летелице. Данас су размере потпуно другачије у јулу је украјински Генералштаб пријављивао обарање око 700 сопствених дронова са фиксним крилима дневно, док је Украјина истовремено тврдила да обара око 158 руских „герана” дневно.
Кључни разлог украјинског раста лежи у индустрији. Компанија Фајер Поинт тврди да производи око 100.000 дронова годишње из породице „ФП-1” и „ФП-2” наводно двоструко више од руске производње „герана”. Ти дронови имају домет који омогућава ударе дубоко у руску позадину, укључујући Омск, удаљен 2.500 километара, али и Тјумен, Перм и Башкирију.
А зашто Русија смањује број лансирања баш сада? Одговор лежи у самој ефикасности украјинске одбране. Украјински пресретачки дронови обарали су између 92 и 96 одсто спорих „герана” са клипним мотором у поједним периодима што је њихову масовну употребу учинило готово неисплативом. Као одговор, Русија прелази на млазне верзије „герана”, које лете брзином од 300 до 500 километара на час, знатно теже за пресретање мобилним групама и импровизованим системима. Цена те брзине је спорија и скупља производња, што делимично објашњава пад укупног броја лансирања.
Истовремено расте улога балистичких ракета у јулу је Русија лансирала 376 балистичких пројектила, наспрам 181 у јуну. Уместо ослањања искључиво на јефтине дронове у великом броју, руска страна све више комбинује беспилотне летелице, балистичко оружје и сложеније методе проласка кроз украјинску одбрану.
Русија мења количину за квалитет, а Украјина квалитет за количину. Украјински дронови све чешће не гађају само тенкове и складишта муниције, већ логистику која одржава целу војну машину гориво, резервне делове, транспорт. Од маја је забележено преко 1350 украјинских удара по руској логистици, а само од почетка јула више од 542 уништена возила.
Питање које остаје отворено: када руска млазна производња „герана” достигне пуни капацитет, да ли ће се овај однос снова пет према један поново окренути?