Светска пажња сада је усмерена на Ормуски мореуз, након што је америчка морнарица, по налогу председника Доналда Трампа, увела блокаду тог кључног поморског правца. Ипак, поједини стручњаци за спољну политику упозоравају да то није једино потенцијално уско грло које би Иран и његови савезници могли да искористе.
Посебно указују на мореуз Баб ел-Мандеб, који се налази на улазу у Црвено море, непосредно уз обалу Јемена. Тај водени пролаз веома је подложан нападима Хута, покрета који има подршку Ирана и који контролише већи део Јемена.
Баб ел-Мандеб као друга тачка ризика
„Хути су, на известан начин, били пионири ове идеје о коришћењу асиметричних способности за ометање поморског саобраћаја“, изјавила је Мона Јакубијан, директорка Програма за Блиски исток у Центру за стратешке и међународне студије.
„Морају да се поклопе одређене околности, али бисмо потенцијално могли да видимо ситуацију у којој они одлуче да дејствују против бродског саобраћаја у Црвеном мору и бродова који покушавају да прођу кроз Баб ел-Мандеб, а такође, због самог правца кретања поморских токова, и према Суецком каналу“, рекла је она.
Скептици страхују да би, уколико би Хути у потпуности напустили садашњу уздржаност и прешли у агресивно деловање у подручју Баб ел-Мандеба, уследио нови економски шок. То би у великој мери закомпликовало Трампову намеру да прикаже победу у рату против Ирана, који је почео заједничким америчким и израелским ударима 28. фебруара.
Хути и логика асиметричног ратовања
Елизабет Кендал, председница колеџа Гиртон на Универзитету у Кембриџу, оценила је да досадашњу уздржаност Хута не треба тумачити као избегавање, већ као стратешко стрпљење.
„Реалност је да асиметрично ратовање одговара Хутима. Не морају да буду прецизни нити технолошки софистицирани. Довољно је да узнемиравају бродски саобраћај како би остварили свој циљ, а то је ометање трговине и вршење притиска на САД“, рекла је Кендал за медије.
„Хути су искусни борци. Они су, с прекидима, у рату већ више од 20 година. Њихова борбена логика разликује се од наше, утолико што је рат за њих постао начин живота и релативно су спремни да поднесу губитке.“
Кендал је објаснила да би покушај Хута да затворе мореуз Баб ел-Мандеб „вероватно изазвао нови скок цена нафте и, временом, инфлацију“, што би значајно повећало притисак на Трампа.
Крхко примирје и америчка блокада Ормуза
Све се ово дешава у сенци крхког примирја између САД и Ирана. Након што су мировни преговори током викенда запали у ћорсокак, Трамп је прилагодио своју стратегију и покушао да изврши притисак на иранску економију преузимањем контроле над Ормуским мореузом.
Председник је у недељу изјавио да ће америчка морнарица почети да блокира „све и сваки брод који покуша да уђе или изађе“ из тог мореуза. До понедељка је Централна команда САД прецизирала оперативни обим мере, наводећи да ће се она односити само на пловила која иду ка иранским лукама или из њих испловљавају.
ЦЕНТЦОМ је нагласио да неће ометати слободу пловидбе и да ће мера бити „спровођена непристрасно“. Пентагон, међутим, није објаснио на који начин ће та мисија бити спроведена.
Правни основ и економски притисак на Иран
Према међународном поморском праву, ратне морнарице имају право посете и претреса, што им омогућава да зауставе и прегледају бродове без обзира на заставу под којом плове, како би утврдиле њихов „непријатељски карактер“.
Та класификација зависи од тога да ли бродови материјално подржавају ирански ратни напор, укључујући испоруке оружја или финансирање. Уколико је то случај, таква пловила могу бити преусмерена или заплењена од стране америчких снага.
Џејмс Краска, професор међународног права на Ратној морнаричкој академији, изјавио је да овакав приступ у суштини представља проширење дугогодишњих двопартијских санкција усмерених против Исламске револуционарне гарде.
„Америчке санкције су толико агресивне да су обухватиле и друге субјекте који помажу или олакшавају трансакције које иду у корист Ирану“, рекао је Краска.
Он је додао да блокаду и америчко позивање на право посете и претреса види као „једноставно ратно проширење онога што радимо већ читаву деценију. То је економски рат.“
Према процени Мијада Малекија, некадашњег званичника америчког Министарства финансија, Трампова блокада би Иран могла да кошта око 435 милиона долара дневно, односно око 13 милијарди долара месечно, како је навео у објави на мрежи X.
Порука Вашингтона Техерану
Потпредседник Џеј Ди Венс оценио је да је Трамп овим потезом преокренуо ситуацију на штету Исламске Републике.
„Оно што су Иранци урадили јесте да су спровели чин економског тероризма против читавог света“, рекао је Венс у интервјуу за Фоx Неwс у понедељак.
„Они су у суштини запретили сваком броду који пролази кроз Ормуски мореуз. А као што је председник Сједињених Држава показао, ту игру могу да играју двојица.“