Дан пре најновијег руског напада, Зеленски је изјавио да је стање украјинске ПВО одбране „лоше да горе не може бити”.
Следећег дана, Русија је лансирала 700 пројектила и беспосадних летелица према украјинским градовима. Кијев, Дњепар, Одеса – у пламену. Дим видљив сатима. А Патриот батерије – према украјиснким изворима – потрошиле су месечну залиху ракета-пресретача у једној ноћи.
Ово није била само још једна ракетна кампања. Ово је била демонстрација доктрине засићења ПВО – и она је функционисала.
Према украјиснким изворима, лансирано је 44 крстареће и балистичке ракете и 659 ударних дронова типа „Герањ-2”. Руски извори наводе нешто другачије бројке – најмање 55 ракета, без прецизирања укупног броја дронова.
Оно што је оперативно кључно није пуки број пројектила – већ спектар њихових типова. У нападу су симултано коришћене крстареће ракете Х-101 великог домета, ракете Калибр, балистичке ракете Искандер-М, Х-59 и масовни ројеви Герањ-2.
Ова комбинација није случајна. Она је доктринарна.
Сваки од ових система има различиту брзину, различиту путању, различит радарски отисак и различиту висину лета. Х-101 лети на малој висини и тешко ју је пратити радаром. Искандер-М је балистички пројектил који у терминалној фази достиже хиперсоничне брзине и изузетно га је тешко пресретнути. Герањ-2 дронови су спори и јефтини, али их има на стотине – и сваки од њих захтева реакцију ПВО система.
Комбиновањем ових средстава у једном налету, Русија приморава украјиснке ПВО оператере да доносе тренутне одлуке о алокацији скупих ракета-пресретача: који циљ пресретнути, који пропустити, на који систем потрошити ПАЦ-2 или ПАЦ-3 пресретач вредан између једног и четири милиона долара.
То је суштина доктрине засићења – не да све ракете погоде мете, већ да систем одбране потроши више ресурса него што нападач троши на напад.
Седам ракета Искандер-М погодило је фабрику „Мајак” у Кијевској области – постројење које је део украјиснке одбрамбене индустрије. Истовремено је гађана термоелектрана „Бела Црква” у непосредној близини престонице, што директно удара на енергетску инфраструктуру од које зависи функционисање војске, болница и цивилне управе.
У Дњепропетровској области погођени су фабрика „Дњепропрес” – индустријски објекат од стратешког значаја – и зграда Службе безбедности Украјине у регионалном центру, што представља директан удар на обавештајно-безбедносну инфраструктуру. У Одеси је гађано Одеско контејнерско бродоградилиште, које има и војну и комерцијалну функцију у контексту.
Удари су забележени у још пет области: Харковској, Херсонској, Запорошкој, Черкаској и Кировоградској – што указује на намерно расипање ватреног потенцијала по целој дубини територије како би се ПВО системи приморали на дисперзију и расподелу ангажмана.
Украјиснко ратно ваздухопловство саопштило је следеће резултате пресретања: 19 од 20 ракета Х-101, 8 од 19 балистичких Искандер-М, и 4 од 5 ракета Искандер-К.
На папиру, ово делује као солидна одбрана.
Али поставља се фундаментално питање: ако је толик број пројектила пресретнут – зашто су истовремено у више градова избили велики пожари, зашто су погођени индустријски и енергетски објекти, и зашто су слике дима изнад Кијева, Дњепра и Одесе доминисале светским медијима сатима?
Један од одговора лежи у природи саме одбране изнад урбаних зона. Када се ракета-пресретач испали изнад густо насељеног подручја и дође до детонације – остатци и крхотине падају у стамбене зоне. Украјиснки медији објавили су видео снимке остатака сопствених ракета-пресретача разбацаних по улицама Одесе и Дњепра.
Ово је једна од најтежих оперативних дилема модерне ПВО изнад урбаних центара: гађање над градом штити од директног поготка, али ствара ризике за цивилно становништво.
Телеграм канал „Легитимни”, украјиснки извор који генерално ужива репутацију поузданости унутар аналитичке заједнице, објавио је алармантну тврдњу: током овог напада потрошена је месечна залиха ракета-пресретача. Према овим наводима, складишта пресретача за систем Патриот сада су практично празна.
Зеленски је то потврдио сопственим речима, описујући ситуацију као „катастрофалан недостатак” ракета за Патриот систем – и отворено изјављујући да не види непосредну наду за обнову залиха из САД, јер су Сједињене Државе фокусиране на рат у Ирану.
Зеленски је дан напада провео у Берлину, где је од канцелара Фридриха Мерца добио обећање о „брзој испоруци великих количина система противваздушне одбране и пресретача”.
Ово је политички значајан сигнал. Немачка је тренутно највећи европски донатор војне помоћи Украјини и испоручује опрему чак и на уштрб сопствене борбене готовости – што говори о високом степену стратешког опредељења Берлина.
Русија је научила лекције из претходних напада. Променила је тактику. Мешањем балистичких пројектила, крстарећих ракета и дронова у једном налету, приморала је украјиснку ПВО да троши скупље пресретаче на јефтиније претње – док је скупље претње пропуштала или пресретала са катастрофалном економијом размене.
Резултат: месечне залихе пресретача потрошене у једној ноћи. Патриот батерије без муниције. Зеленски који отворено говори о катастрофи.