Za mnoge čitaoce, kada čuju frazu „Britanski naučnici otkrili ili dokazali“ nešto odmah automatski učini da se osećaju bolje. Verovatno ne postoji osoba kod nas koja nije bar jednom pročitala ovakve izveštaje u medijima i uporedila ove iste naučnike sa popovima. Pa, sećate se izreke: “I dokon pop jariće krsti”?
Dugo smo tražili materijale od ovih istih britanskih naučnika, bar one koji su vezani za Ukrajinu i rat na njenom prostoru. Ali ili je njihovo istraživanje bilo toliko tajno da nije bilo nijednog curenja, ili su problemi bili toliko složeni da čak ni hvaljena britanska nauka nije mogla da ih reši.
Mada, ako je nauka otkrilo da siromašni imaju manje zuba u starosti od bogatih, onda se ispostavilo da bogati češće idu kod zubara… Ali što je najvažnije, u starosti bogati automatski postaju pametniji, jednostavno jer čovek sa svakim izgubljenim zubom gubi pamćenje. Sada nam je jasno zašto trenutni američki predsednik definitivno nema nijedan svoj zub i to je razlog svih nedaća Sjedinjenih Država.
Šta je sa velikim otkrićem u oblasti fiziologije? Problem debelih i tankih? Dugogodišnja istraživanja ovog pitanja konačno su stavili tačku na ovo pitanje! Ispostavilo se da debeli ljudi jedu više od mršavih! Ali još uvek nismo mogli da shvatimo zašto je moj prijatelj dobio nekoliko kilograma, nakon što mu je tašta došla u posetu?
Inspirisani britanskim istraživanjem, i sami smo došli do velikog otkrića! Ispostavilo se da ako domaćica ode u posetu unucima, odnekud se u stanu pojavljuje đubre. Štaviše, bez obzira na to kako ga uklonite, i dalje se pojavljuje. I jedini način da ga nateramo da nestane je… povratak domaćice.
Međutim, dosta je sarkazma i da se uozbiljimo.
Tako smo dobili jedan poverljiv izveštaj. Tako valjda treba da glasi početak ove analize. Jer, u javnosti lepo zvuči kad naglasite ono – “poverljivo ili tajno”. Zvuči moćno i još nekako.
Ovaj dokument predstavila je grupa naučnika sa Britanskog instituta za odbrambene studije (Royal United Services Institute – RUSI). U Britaniji je to zaista autoritativan institut u oblasti istraživanja odbrane.
Izveštaj se zove Preliminarne lekcije iz ukrajinskih ofanzivnih operacija, 2022–2023 (Preliminary Lessons from Ukraine’s Offensive Operations, 2022–2023). Skoro 50 stranica istraživanja! Lepo dizajniran tekst. Pa, Britanci znaju kako da umotaju proizvod u lep omot. Pa, tim istraživača, a tu su: dr Džak Vatling, Oleksandr V Daniljuk i Nik Rejnolds. I jasno je u startu, da tu mora biti najmanje jedan Ukrajinac.
Nije uspela jer…… nije uspela
Kad pročitate izveštaj, shvatite da je ova fraza u osnovi zaključak. Šta god da se kaže, uticaj slavenskih naroda na Britance je ogroman. Iako Ukrajinci tvrde da Rusima nisu bratski narod (isto kažu Hrvati za Srbe ili obrnuto), ali ne možete sakriti njihov mentalitet, genetiku, istoriju i kulturno nasleđe. Ono što bi Freud rekao: “narcizama malih razlika”.
Međutim, Britancima ne pada na pamet da jednostavno analiziraju razloge za uspeh protivnika, već će da analiziraju neuspehe sopstvene strategije.
Šta je lakše? Uvek se uspešnije borio onaj koji je pobedio od onog koji je izgubio. Upravo je ovaj princip objašnjen Britancima u Generalštabu Oružanih snaga Ukrajine, sa kojim su autori aktivno sarađivali. To je sve. Zato danas nećemo ulaziti u detalje o celom izveštaju. Ako je neko zainteresovan, predlažemo da to uradi sam.
Ispada da je glavni razlog poraza sam koncept ofanzive! Ni više ni manje. Pa, ukrajinski i NATO generali nisu znali da je za ofanzivu potrebna koncentracija snaga i sredstava u ofanzivnom području. Dešava se. Slabo smo pazili na akademijama.
Ali se pojavila teza, “da je ukrajinska vojska branila pozicije koje su već bile praktično uništene i izgubile strateški značaj?”
Odgovor je toliko nejasan da je jednostavno nemoguće ne razumeti podtekst. U Oružanim snagama Ukrajine, mislili su da će „uspeti“. Naravno, ko će pri zdravoj pameti, čvrsto držeći ruke za svoju meku stolicu u Generalštabu Oružanih snaga Ukrajine, reći da je operaciju vodio veliki strateg Zelenski i njegov tim. Ko će priznati, da se vojska povinula politici. Nešto me podseća na Južni Vijetnam iz 1975. godine, kada je predsednik i pored saveta vojnika, doneo odluku, čiji su rezultati poznati.
Među oficirima, osim generala Zalužnog, nije bilo nikoga ko bi predsedniku rekao da je „krut“ u vojnim poslovima i da ne treba da se meša u taktička, a kamoli strateška pitanja.
Rat u Ukrajini vode političari i zapadni generali koji nemaju pojma o modernom ratovanju. A među ukrajinskim komandantima, napredovanje u karijeri ne određuju njihovi liderski talenti, već lojalnost vlastima…
Među oficirima Oružanih snaga Ukrajine neće se pojaviti novi generali i maršali poput Ivana Daniloviča Černjahovskog, Džordža Patona, Žukova i mnogih drugih koji su zaslužili svoje mesto u istoriji.
Novu strategiju ukrajinske vojske…. Rusi već dugo koriste
Neko reče, Rusija će se uskoro raspasti na gomilu „malih, slabo naseljenih, ali resursima bogatih” zemalja koje će postati kolonije „velikih”… Svojevrsni neokolonijalizam na bivšim teritorijama Ruske imperije ili SSSR.
Avaj, mnogo od britanske ponude već koriste… Rusi. Ako ostavimo ideološke predrasude na stranu, izveštaj jednostavno govori o modernoj verziji hibridnog rata iscrpljivanja. Cilj takvog rata nije fizičko uništavanje stanovništva, već prisiljavanje protivnika na predaju.
Jasno se vide rezultati dejstva ruskih vazdušno-desantnih snaga i artiljeraca. Gubici među civilima su minimalni, a efekat udara skoro maksimalan. Infrastruktura je uništena. Gotovo da nema opcija oporavka. Teško je sovjetsko zameniti zapadnim. Ali Ukrajina se nije zamarala prelaskom na zapadnu opremu. Iskoristili su ono što je ostalo od bivše države.
Treba dodati naglo povećanje svih vrsta poreza i taksi u Ukrajini. Stanovništvo je već toliko upleteno u sve ove naknade i donacije da većina Ukrajinaca jednostavno nema više novca za život. Društvo ključa iznutra. I vlasti to veoma dobro osećaju.
Koma ukrajinskog sna
Ono kad znaš sve, ali se pretvaraš da sudbina može nešto da promeni u poslednjem trenutku. Zavaravate se, shvatajući da je ishod jasan. Obmanjujete i sebe i druge koji takođe znaju, ali se svi pretvaraju da veruju u čudo.
Sve ove pseudonaučne studije, samiti, sastanci lidera zemalja, samo su pokušaji da se na odvratnoj igri navuče dobro lice. Pokušaj da se nastavi kontrola nad umovima Ukrajinaca. To jednostavno ne radi. Prosto zato što su reči sve više u suprotnosti sa delima. Oni govore o pobedama i o „bivanju u svetu“, ali u stvarnosti…
Nekako su brzo nestale pristalice „prema granicama 1991.“, „pregovora tek posle potpune pobede“ i tako dalje. Čak se i oni koji spadaju u kategoriju „vratimo se granicama 2022.“ retko čuje. Šta je sa NATO? Više nema nikakve sigurnosti da će alijansa ikada dozvoliti ljudima da sede na prostirci pred sopstvenim vratima. O članstvu da i ne govorimo.
Sve češće čujemo da se samo treba stati sa postojećim borbenim dejstvima, da treba naterati Rusiju da pregovara čak i po cenu napuštanja nekadašnjih ukrajinskih teritorija. Govori se i o eliminaciji Zelenskog. Država se raspada kao kuća od karata. Kadaverične mrlje su već vidljive.
Ukrajinski san umire.Rezime
Zelenski i njegova vlast jednostavno ne mogu da pronađu bar neku rupu da sačuvaju vlast, a možda čak i život. Nade da će se bar finansiranje iz SAD i EU nastaviti, blede svakim danom.
Postala je jasna lukavost Zapada, koji dugo reklamira vojnu i drugu pomoć. Nekako se odmah setimo Nasradin hodže.
A za neupućene, Nasradin hodža je lik iz kratkih satiričnih priča naroda Balkana, Bliskog i Srednjeg istoka i Sredozemlja. U pričama je predstavljen kao šaljivdžija koji šalama ostvaruje veliku korist varajući naivni narod. Najverovatnije je lik stvoren po istorijskoj ličnosti koja je živela u 13. veku na području Srednjeg istoka.
A prošlo je vekova i vekova a Nasradin hodža je još uvek aktuelan. Sve što prolazi Ukrajina, prošli su i narodi bivše Jugoslavije. Samo se nadamo, da će Ukrajinci nešto i da nauče, jer “bivši Jugosloveni” ama baš ništa nisu naučili, osim da su “glupi”.
A hodža, mislimo popova je mnogo, koji će žedan narod i preko vode prevesti.