Америчка војска је 2025. и 2026. ушла у смањење правне подршке за војнике који се суочавају са медицинским отпуштањем, а удар је пао на једну од најосетљивијих тачака система – поступак у ком се одлучује да ли је припадник способан за даљу службу или се препоручује за отпуштање. То није споредна административна промена. То је потез који директно погађа каријеру, примања, статус и будућа права војника.
Оффице оф Солдиерс’ Цоунсел, канцеларија која је обезбеђивала правнике обучене за праћење случајева у систему процене инвалидности, више не може да пружа пун обим услуга. Војници који улазе у Медицал Евалуатион Боард и Пхyсицал Евалуатион Боард сада у делу случајева више немају загарантовану бесплатну правну помоћ. Практично, добијају избор да се заступају сами или да приватног адвоката плате из свог џепа.
Најтежи удар претрпели су припадници Националне гарде и Резерве који нису у активном статусу. Канцеларија је већ од маја 2025. фазно ограничавала услуге само на оне које су законом обавезне, а од 1. јула престала је да пружа све правне услуге неактивним припадницима Гарде и Резерве. То значи да је велики број људи практично истиснут из система бесплатне заштите баш када улази у поступак који тражи правно и медицинско знање.
Мањак кадрова и промена приоритета
Корен проблема је у драстичном смањењу кадрова у Оффице оф Солдиерс’ Цоунсел. Пре нешто више од деценије та канцеларија је имала скоро 200 адвоката и правних сарадника. После нових резова, војска више није у стању да одржи досадашњи ниво подршке. Колико је места укинуто није саопштено, али су последице већ видљиве.
Други слој проблема је промена приоритета унутар Пентагона. Правни ресурси усмеравају се ка оперативним потребама, борбеној готовости и задацима који се директно везују за ратовање. То у пракси значи повратак на модел у ком правна служба пре свега служи систему и команди, а мање појединцу у униформи.
Такав заокрет има јасну логику из угла планирања снага. Када недостаје људство, команда сече оно што не сматра првом линијом оперативне подршке. Али ту почиње и кључни раскорак. Војска тражи већу спремност, а истовремено смањује заштиту људима који су повређени или суочени са хроничним здравственим проблемима.
Војник остаје сам пред сложеним системом
Поступак процене инвалидности у америчкој војсци није проста формалност. Он тражи документацију, медицинске налазе, правовремене одговоре, корекцију профила и разумевање прописа. У раној фази тог поступка доносе се одлуке које касније одређују висину инвалидског статуса, могућност останка у служби и право на трајну пензионисаност због инвалидитета.
Када војник у то уђе без адвоката, систем га фактички тера да истовремено буде и правник и медицински стручњак. То је озбиљан структурни проблем. Војник може лако да пропусти рок, да не приложи кључну документацију или да прихвати нижи степен инвалидитета него што му припада. Грешка у тој фази касније може да значи мању накнаду, губитак здравственог покрића и слабији положај породице.
Посебно је упадљив случај припадника Националне гарде са више од 15 година службе, коме је после промене терапије за хронично стање стигло обавештење да је „неспособан” за даљу службу и да мора пред Пхyсицал Евалуатион Боард. За одговор је имао мање од недељу дана. Када се обратио државној ЈАГ служби, речено му је да не могу да га заступају. Канцеларија која је требало да помогне већ је улазила у фазу повлачења, а контакт је потом утихнуо.
Највећи ризик за Гарду и Резерву
Национална гарда и Резерва су посебно рањиве јер њихови правници по правилу немају уску специјализацију за случајеве војне инвалидности. Ти официри правне службе већ имају своје примарне дужности, а без додатног издвајања људи и времена тешко могу да преузму сложене медицинско-правне предмете у већем броју.
Војска је саопштила да подршку преноси на „поуздане” правнике Националне гарде и Резерве и да је током претходне године обучила скоро 250 резервних ЈАГ правника. То је покушај да се ублажи проблем, али не и доказ да је он решен. Обука није исто што и стабилан, специјализован и доступан систем заступања, поготово када рокови брзо теку, а одлуке носе дугорочне последице.
Овде није реч само о административном терету. Гарда и Резерва су последњих деценија дубоко увучене у оперативни ритам америчке војске. Када се тим људима после службе или током ње смањи приступ правној заштити у поступку инвалидности, шаље се лош сигнал читавој компоненти која је годинама коришћена као оперативни ослонац.
Шири контекст и последице
Бесплатна правна помоћ у овом домену постала је стандард после формалног увођења Интегратед Дисабилитy Евалуатион Сyстем 2011. године, са циљем да се поступак између Пентагона и служби за борачка права учини уређенијим и ефикаснијим. Сада се тај стандард сужава у тренутку када америчка војска има проблеме са попуном, задржавањем кадра и оптерећењем људства.
Ратно ваздухопловство САД и Ратна морнарица САД нису пријавили сличан удар на своје програме бесплатне правне помоћи у поступцима инвалидности. То додатно издваја Копнену војску САД као грану која проблем кадровског мањка решава на терет људи у најслабијој позицији.
Када војска од припадника тражи дисциплину, доступност и спремност да носе последице службе, минимум је да у поступку који одређује њихову будућност не буду препуштени сами себи. Резање Оффице оф Солдиерс’ Цоунсел није техничка корекција. То је сигнал да је институција спремна да штеди на правној заштити управо оних који су највише изложени последицама система.
У кратком року, ова мера ће вероватно смањити оптерећење кадровски ослабљене канцеларије. У средњем року, могла би да донесе више лоше вођених случајева, више жалби, више незадовољства и јачи осећај да војник после повреде или болести остаје сам. За систем који већ има проблем поверења и задржавања људства, то није ситан трошак.