Пентагон је покренуо ново смањење америчког војног присуства у Нигерији и повлачи још око 200 војника. То је друго повлачење у два месеца и сигнал да је борбена фаза америчког ангажовања против ИСИС у овој афричкој држави завршена, али не и цела мисија.
САД не излазе из Нигерије, већ мењају облик присуства. Борбене снаге се смањују, а остају припадници задужени за обуку нигеријских снага и размену обавештајних података.
Америчко јачање у Нигерији почело је крајем зиме, када је у земљу упућено више од 100 војника за обуку и саветничку мисију. Убрзо затим стигле су и борбене снаге које су директно учествовале у операцијама против милитаната Исламске државе.
Најважнији оперативни резултат постигнут је у пролеће и почетком лета, када су изведени удари на положаје ИСИС у области око Чадског језера. У мају је у тим нападима убијен Абу-Билал ал-Минуки, означен као други човек те организације. После тога АФРИЦОМ је већ почетком јула саопштио да је већи део снага ангажованих за ту мисију повучен.
Зашто долази до новог повлачења
Ново смањење не значи да је претња нестала, већ да више није потребан исти ниво директног америчког борбеног ангажовања. После удара на кључне циљеве и повлачења већег дела снага, тежиште је пребачено на подршку локалним снагама.
Америчке снаге су ушле да појачају притисак у ограниченом периоду, помогну нигеријским снагама и изврше прецизне задатке, а затим да терет поново пребаце на локалну војску.
Ипак, остаје нејасно зашто је бројно стање од почетка јула задржано на сличном нивоу ако је главна борбена мисија већ била приведена крају.
Шта је постигнуто, а шта није
Заједничке америчко-нигеријске операције нанеле су озбиљну штету мрежи ИСИС у тој зони. Елиминација високопозиционираног кадра и притисак на упоришта погодили су структуру групе и пореметили њен рад.
Али тактички успех није исто што и стратешко решење. На северу Нигерије наоружане групе настављају нападе на цивиле и војне објекте. То значи да је удар на ИСИС ослабио један део претње, али није зауставио шире насиље које дуго подрива безбедност земље.
Напади у северним областима показују да нигеријска држава и даље нема пуну контролу над безбедносним простором. Зато повлачење америчких борбених снага не значи да је посао завршен, већ да Абуџа треба да преузме тежи део терета.
Обука као ослонац америчког присуства
Амерички војници који остају у Нигерији имају конкретан задатак: обуку, саветовање и размену обавештајних података. Тако САД покушавају да утичу на борбену способност локалних јединица без већег сопственог борбеног ангажовања.
Обука је усмерена на припрему нигеријских снага за савремене облике борбе. Припадници 503. падобранског пешадијског пука из састава 173. мобилне бригадне борбене групе овог пролећа на североистоку Нигерије обучавали су локалне снаге у збрињавању рањеника, уклањању експлозивних средстава, тактици малих јединица и употреби дронова.
Управо у тим областима често се виде слабе тачке локалних армија у борби против побуњеничких и терористичких група.
Политички контекст после повлачења
Америчко присуство у Нигерији од почетка је имало и политичку димензију. Још прошле јесени администрација Доналда Трампа претила је војном акцијом, уз оптужбе да нигеријска власт допушта насиље над хришћанима. Влада Нигерије одбацила је секташко тумачење и нагласила да су на удару људи без обзира на веру, али је истовремено признала да насиље траје.
То показује да безбедносна криза у Нигерији није само војно питање. Свако спољно ангажовање судара се са унутрашњим етничким, верским и регионалним поделама.
Додатну тежину даје чињеница да је америчка морнарица на Божић лансирала ракете на циљеве милитаната у савезној држави Сокото, на северозападу Нигерије.
САД сада смањују борбено присуство јер је једна фаза операције завршена, али задржавају механизме утицаја на терену.