Уједињени Арапски Емирати су код Међународног аеродрома у Дубаију поставили велике металне кавезне конструкције око резервоара за гориво. Реч је о мери заштите критичне инфраструктуре од иранских камиказа-дронова.
Оно што је до сада било везано за импровизовану заштиту на тенковима, сада постаје део заштите стратешке инфраструктуре. Рат у Украјини није променио само тактику на линији фронта, већ је показао и модел јефтине пасивне одбране који се сада примењује у другачијем безбедносном окружењу.
У близини аеродрома уочене су најмање три такве конструкције, од којих је једна у завршенијој фази. Избор локације указује на приоритет: заштиту складишта горива у зони која је истовремено саобраћајно, енергетско и политичко чвориште.
Зашто су метални кавези практично решење
Ова врста заштите почива на једноставној логици. Камиказа-дрон са ограниченом бојевом главом мора да удари близу циља да би нанео озбиљну штету. Ако му се на пут постави метална препрека која га примора да детонира на одстојању, ефекат удара знатно опада.
То је суштина такозваних „цопе цагес“, који су прво виђени на руским, а затим и на украјинским тенковима и оклопним возилима. Против класичних противоклопних система таква решења имају ограничен ефекат, али против једносмерних ударних дронова могу да смање штету.
Код резервоара за гориво логика је још директнија. Није потребно оборити сваку летелицу да би се објекат сачувао. Понекад је довољно пореметити угао удара, одстојање детонације и контакт са критичном тачком. Зато су металне мреже и кавези јефтино, брзо и оперативно прихватљиво решење тамо где није могуће непрекидно држати слојевиту ПВО заштиту над сваком инсталацијом.
Украјинско ратиште и ширење овог модела заштите
Руска војска је међу првима почела да поставља овакве кавезе на главне борбене тенкове и друга оклопна средства када су губици од удара одозго почели да расту. У почетној фази рата механизоване јединице нису имале ефикасан одговор на претњу коју су представљали ФГМ-148 Јавелин и ударни дронови.
Из нужде је настала импровизација, а затим је импровизација прешла у образац. Кавези су се појављивали у разним облицима, од релативно уредних металних конструкција до грубо надограђених решења на терену. Временом се концепт пренео и са борбених возила на другу инфраструктуру, укључујући енергетске објекте у Русији.
Слична заштита користи се и на украјинској страни, на тенковима и другим средствима. То показује да није реч о симболичној мери, већ о тактичком одговору на конкретну претњу.
Иранска претња и рањивост Дубаија
Одлука УАЕ није донета без разлога. Ирански балистички пројектили, крстареће ракете и дронови типа Схахед већ су погађали циљеве у Уједињеним Арапским Емиратима у оквиру ширег регионалног сукоба. Међународни аеродром у Дубаију био је више пута на удару, што је довољан разлог да се око кључних тачака уведе и оваква физичка заштита.
Таква мера не замењује ПВО, радаре и електронску борбу. Она показује да и поред напредних система и даље постоји простор за једноставну физичку баријеру.
Посебно је важно што се штите објекти повезани са горивом и енергетиком. Погађање таквих циљева имало би и економски и психолошки ефекат, а у зони попут Дубаија и снажан међународни одјек.
Шири значај за безбедност региона и енергетско тржиште
Затварање Ормуза и удари по регионалним циљевима већ су произвели енергетску кризу и раст цена нафте. Зато заштиту складишта горива код Дубаија треба посматрати у ширем оквиру. На удару није само један објекат, већ и стабилност ланца снабдевања који утиче далеко ван Персијског залива.
Прекид напада у суседним државама у оквиру прекида ватре са САД не значи да је опасност нестала. Постављање оваквих конструкција показује да Емирати рачунају на могућност нове ескалације.
Ако се претња дроновима одржи, металне мреже, кавези и друге физичке препреке могли би да постану уобичајен део заштите енергетске и аеродромске инфраструктуре у региону.