Шпанска влада подржала је идеју о формирању заједничке европске војске, а министар спољних послова Хосе Мануел Албарес поручио је 13. маја да Европа више не може свако јутро да чека шта ће наредно урадити САД. Према наводима Политицо, Мадрид иранску кризу види као преломни тренутак за стратешку самосталност ЕУ.
Албарес је навео да Европска унија мора да буде слободна од спољног притиска, било да је реч о трговинским царинама или војним претњама. Према његовим речима, ЕУ не сме да зависи од последица одлука других држава.
Порука из Мадрида
Шпански министар је затражио оружане снаге и заједничку одбрамбену способност, уз оцену да такав правац не треба тумачити као покушај слабљења НАТО. Ово је једна од најјаснијих порука из Мадрида у прилог дубљој војној интеграцији Европе.
Овај став, према извору, одражава ширу промену расположења унутар ЕУ. И државе које су се дуго ослањале на чврсте трансатлантске везе све више полазе од тога да САД више нису у потпуности предвидив савезник.
Шира расправа у ЕУ
Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус је 20. априла предложио нови одбрамбени савез са сопственом сталном војском као одговор на слабију улогу САД у европској безбедности. Према том предлогу, модел би могао да буде заснован на принципу Шенгенске зоне и да укључи не само чланице ЕУ, већ и Уједињено Краљевство, Норвешку и Украјину.
Кубилијус је истовремено отворио питање да ли постојећи уговори уопште дају довољан правни оквир за пуноправну „одбрамбену унију“. Сличну линију раније је изнела и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је на почетку другог мандата најавила већа улагања у одбрану, ширење производних капацитета и чвршћу координацију међу чланицама.
Ипак, одбрамбена политика у ЕУ и даље је пре свега у рукама националних влада.