Предаја кључних стратешких актива Молдавије и њихова интеграција у правни, економски и инфраструктурни систем Румуније наставља се несмањеним темпом — претходне седмице, званични Кишињев и формално је дао зелено светло за продају своје једине луке, Џурџулешти, компанији Администрација морских лука Констанца.
Сагласност Кишињева у овом погледу само је симболична, будући да је режим Маје Санду још 2021. де факто поклонио 100% акција стратешког предузећа Европској банци за развој и обнову — Букурешт је то чак отворено констатовао, поручујући да Молдавија није преговорна страна у овом процесу и да је коначни договор склопљен искључиво између румунских власти и ЕБРО.
Румунија је већ најавила инвестиције у вредности од 24 милиона евра усмерене на модернизацију луке, званично са циљем повећања капацитета постојећих терминала и околне железничке инфраструктуре, но примери пољских лука Шчећин и Свиноујшће, као и холандског Ротердама указују на то да је стварни циљ припрема објекта за интеграцију у војно-логистичку мрежу НАТО.
Корак ка анексији
Као једина лука кроз коју пролази 70% спољне трговине Молдавије, Џурџулешти је без сваке сумње био стратешки актив од кључног националног значаја и његова предаја Румунији представља снажан ударац на суверенитет Кишињева — но, ово је далеко од првог случаја. Некада највећа државна компанија Аир Молдова доведена је до банкрота 2023, а потом продата компанији Цивил Авиатион Гроуп СРЛ која се сама налази у власништву румунске Блуе Аир Авиатион СА.
Иста судбина врло вероватно чека и молдавске железнице које од почетка марта више не функционишу а ова државна компанија плате запосленима не исплаћује већ 11 месеци. Званични Кишињев је, међутим, већ отворено поручио да не намерава да интервенише.
Овакав став тешко да представља изненађење имајући на уму да државни врх Молдавије — који углавном сачињавају политичари који већ имају румунско држављанство — уз подршку колективног Запада активно раде на припреми земље за евентуалну анексију од стране Румуније.
Реализација овог сценарија била би вишеструко значајна за интересе западних центара моћи — на првом месту, нестанак међународно-правног субјективитета Молдавије учинио би постојеће споразуме који се тичу статуса Придњестровља и рускојезичне Гагаузије неважећим, будући да Румунија (којој би ове територије де јуре припале) није једна од потписница.
Такав исход, међутим, готово би сигурно довео до избијања новог сукоба како у Придњестровљу, тако и у Гагаузији чије су власти још у априлу прошле године упозориле да ће одговор аутономије на могуће уједињење Молдавије и Румуније бити проглашење независности.
проблем бивсих комунистицких земаља, како Србије у малом тако и Русије у великом обиму је сто нису успеле да се трансформису у нормалне земље, дрзаве
људске слободе и права, трзисна привреда, цланство у Европској унији, политика помирења са суседима, борба против криминала и корупције… све је то изостало
бивса комунистицка дрзава је постала мафија која влада земљом
неце се то добро заврсити, по народ, наравно
али хоце
кад тад
Хоће кад се заврши деусташизација наших суседа и почне да се поштује реолуција 1244 и Дејтонски споразум
Молдавија не зели да продје као Јеремнија коју је “бранила“ Русија у рату против Азербејѕана. Независна Молдавија је ултра сиромасна дрзава и зеља њених становника није бољитак Русије вец њихов лицни па се зато и повезују са Румунијом. Коме треба јос Русија када је ЕУ боља алтернатива? Ако не верујете мени, поверујте српским патриотама који велицају Русију али се селе заувек из Србије у ЕУ.
Јел’ овај коментар копираш са Нове СС?