Краткотрајни 24 часовни рат између Азербејџана и непризнате републике Арцах завршио се предајом власти у Степанакерту. Додуше поједини војни јерменски лидери у тој изолованој области се не мире са предајом и позивају на отпор. С друге стране у Јерменији протести опозције и присталица актуелног премијера Пашињана. Док проруска опоозиција тражи оставку, прозападни активисти за све криве Москву и окупљају се испред руске амбасаде. Са друге стране у Азербејџану опште славље, а председник Алијев наводи да ту неће стати.
Различити сценарији о томе шта ће се догодити и какве промене чекају Кавказ већ се намећу, ко ће у овој игри однети победу, да ли ће прозападни политчар Николај Пашињан преживети губитак Нагорно Карабаха и победи проруску опозицију? Која је тајна успеха Илхама Алијева у овом краткотрајном рату? За ТВ Фронт говорио је магистар међународних односа на московском универзитету МГИМО Бошко Јовановић, који је дао свој кратки поглед на још једно кризно жариште на постсовјетском простору.
“Актуелни премијер Јерменије Николај Пашињан је западни играч сорошевског типа, као и јерменски председник. Ако Јерменија не промени ту гарнитуру онда можемо очекивати “успехе” у Јерменији. Можемо да очекујемо ниске порезе, либералну политику, људска права широког степена, јаче повезивање са јерменском дијаспором у Америци, војно повезивање између САД и Јерменије, с тим што би Јерменија изашла из ОДКБ-а. Појавила би се и мантра “Ми у Европској унији.” САД би се утврдиле у Јерменији и то би за Вашингтон, било корисно јер Турска из њихове тачке гледишта је непоуздана.
Ако успеју да скину Пашињана, онда можемо очекивати још више повезивање Јерменије са Русијом јер они немају избора, и уништење прозападних снага у Јерменији, али можемо да очекујемо неки економски развој и руске инвестиције.
Што се тиче Азербејџана, он се определио да има два стратешка савезника Русију и Турску и то је довело до изванредних резултата и ослобођење Нагорно Карабаха. То је Илхаму Алијеву показало неколико ствари да не вреди да лобира по Америци. Азербејџанци су много новца уложили у лобирање у Америци, али је тамо јерменски лоби исувише јак као и у Француској. Огоромни новци нису дале никакве опипљиве резултате, па се зато Илхам Алијев окренуо Турској с тим што је престао да размишља о Израелу као сттатешком савезнику. Јесте купио од њих технологију, али не и савезништво. Утицај Русије и Турске биће подељен у Азербејџану у размери 50 према 50. У Азербејџану се и даље говори руски без пробелма. Азербејџанци одлазе у Русију да студирају. Алијев такође шаље студенте на студије и у Турску. Он није био џабе доцент на МГИМО-у. То је човек који зна шта је стратегија и све планира, а то је довело до победе и успеха Азербејџана у овом трећем Кавкаском рату.