Kratkotrajni 24 časovni rat između Azerbejdžana i nepriznate republike Arcah završio se predajom vlasti u Stepanakertu. Doduše pojedini vojni jermenski lideri u toj izolovanoj oblasti se ne mire sa predajom i pozivaju na otpor. S druge strane u Jermeniji protesti opozcije i pristalica aktuelnog premijera Pašinjana. Dok proruska opoozicija traži ostavku, prozapadni aktivisti za sve krive Moskvu i okupljaju se ispred ruske ambasade. Sa druge strane u Azerbejdžanu opšte slavlje, a predsednik Alijev navodi da tu neće stati.
Različiti scenariji o tome šta će se dogoditi i kakve promene čekaju Kavkaz već se nameću, ko će u ovoj igri odneti pobedu, da li će prozapadni politčar Nikolaj Pašinjan preživeti gubitak Nagorno Karabaha i pobedi prorusku opoziciju? Koja je tajna uspeha Ilhama Alijeva u ovom kratkotrajnom ratu? Za TV Front govorio je magistar međunarodnih odnosa na moskovskom univerzitetu MGIMO Boško Jovanović, koji je dao svoj kratki pogled na još jedno krizno žarište na postsovjetskom prostoru.
“Aktuelni premijer Jermenije Nikolaj Pašinjan je zapadni igrač soroševskog tipa, kao i jermenski predsednik. Ako Jermenija ne promeni tu garnituru onda možemo očekivati “uspehe” u Jermeniji. Možemo da očekujemo niske poreze, liberalnu politiku, ljudska prava širokog stepena, jače povezivanje sa jermenskom dijasporom u Americi, vojno povezivanje između SAD i Jermenije, s tim što bi Jermenija izašla iz ODKB-a. Pojavila bi se i mantra “Mi u Evropskoj uniji.” SAD bi se utvrdile u Jermeniji i to bi za Vašington, bilo korisno jer Turska iz njihove tačke gledišta je nepouzdana.
Druga varijanata je da Pašinjanina opozicija skine sa vlasti. Inače opozicija nije zamerala Pašinjaninu to što je izgubio rat od Azerbejdžana 2020/2021, deo Nagorno Karabaha, nego su mu zamerali to što je zaratio sa Moskvom. Na demonstracijama su redovno nošene osim jermenskih i ruske zastave.
Ako uspeju da skinu Pašinjana, onda možemo očekivati još više povezivanje Jermenije sa Rusijom jer oni nemaju izbora, i uništenje prozapadnih snaga u Jermeniji, ali možemo da očekujemo neki ekonomski razvoj i ruske investicije.
Što se tiče Azerbejdžana, on se opredelio da ima dva strateška saveznika Rusiju i Tursku i to je dovelo do izvanrednih rezultata i oslobođenje Nagorno Karabaha. To je Ilhamu Alijevu pokazalo nekoliko stvari da ne vredi da lobira po Americi. Azerbejdžanci su mnogo novca uložili u lobiranje u Americi, ali je tamo jermenski lobi isuviše jak kao i u Francuskoj. Ogoromni novci nisu dale nikakve opipljive rezultate, pa se zato Ilham Alijev okrenuo Turskoj s tim što je prestao da razmišlja o Izraelu kao sttateškom savezniku. Jeste kupio od njih tehnologiju, ali ne i savezništvo. Uticaj Rusije i Turske biće podeljen u Azerbejdžanu u razmeri 50 prema 50. U Azerbejdžanu se i dalje govori ruski bez probelma. Azerbejdžanci odlaze u Rusiju da studiraju. Alijev takođe šalje studente na studije i u Tursku. On nije bio džabe docent na MGIMO-u. To je čovek koji zna šta je strategija i sve planira, a to je dovelo do pobede i uspeha Azerbejdžana u ovom trećem Kavkaskom ratu.