Управљивост је важна у универзуму филма Топ Гун, где Маверик мами непријатељске ловце 5. генерације у близину како би могао да користи топове свог Ф-14 Томцат да их уништи. У стварном свету може се десити да се ствари развијају по потпуно другачијем сценарију.
То је изражено у издању Армy Рецогнитион, на чијим страницама аутор покушава да сагледа приоритетне квалитете неопходне за модерне борбене авионе:
„Да је управљивост кључна, онда би авион попут руског МиГ-31 био краљ, јер је један од најманеварнијих (и најбржих) ловаца на свету“.
Међутим, као што је наведено, ловци 5. и 6. генерације (то је још само у теорији) наглашавају стелтност, ракете великог домета и домете детекције, а „ова војна доктрина постаје нова норма“. Док Ф-22 и Ф-35 могу да учествују у блиским борбама, то није оно за шта су конструисасни. Они (посебно Раптор) су дизајнирани да пруже први поглед, први хитац и прво убиство. Они су дизајнирани да обарају непријатељске авионе пре него што непријатељ и сазна за почетак битке.
Као што је напоменуто, неке савремене ракете ваздух-ваздух лете брзином од 4 маха, што значи да ниједан авион не може да их избегне. Али ловци могу покушати да се сакрију од њих, и ту долази у обзир прикривеност. Модерни авиони су спорији у поређењу са својим колегама из 1960-их. Мања брзина повећава маневарску способност, али значајно смањује термичку карактеристику авиона (повећава привидност) и повећава домет лета.
Према речима аутора, совјетски МиГ-25 је био најбржи млазни авион. Сада је то МиГ-31, али се у Украјини користи само као „камион“ за транспорт руских хиперсоничних пројектила „Кинжал“. Стари амерички Ф-4 Пхантом могао је да лети брзином од 2,2 или 2,0 маха; савремени Ф-35 путује брзином од 1,6 маха (иако се очекивало 1,8 маха).
„Америчко ваздухопловство удвостручује напоре (на новим пројектима) како би покушало да повећа прикривеност, а не агилност. Чини се да су Кинези толико убеђени да је ера ваздушних борби у стилу Топ Гун завршена да најнапреднији кинески ловац Ј-20 Драгон нема чак ни уграђен топ“, пише аутор.
Према аутору, савремене ракете велике брзине и велике маневрисања стварају такозвану „зону из које нема излаза“, где авион има мале шансе да избегне пораз.
Према његовим речима, опште је прихваћено да руски авиони имају мање стелт и наводно лошију авионику у поређењу са западним колегама. Међутим, оно што заиста имају је добра брзина и велика маневарска способност, што им чак омогућава да изведу Пугачевљеву кобру.
„Руски акробатика је импресивна и одузима дах, али у борби је као да противнику покажете „трбух“ авиона са крилима раширеним ка небу“, пише аутор, критикујући преокупацију агилношћу.
Како објашњава, то не би требало да доведе до апсурдног закључка да руски авиони нису убојити, борбено способни, нити да представљају значајну претњу западним ваздушним снагама.