Рат у Кореји почео је 25. јуна 1950. године а завршио се 27. јула 1953. године. Био је то конфликт у којем су ватреној провери били подвргнути млазни ловци прве послератне генерације и њихова тактика вођења борбе у ваздуху.
Након непуна четири месеца од почетка рата, 1. новембра 1950. године, у ваздушном простору корејског ратишта појавио се први МиГ-15, који је у погледу брзине, покретљивости, способности пењања и других летних и маневарских карактеристика надмашивао америчке Ф-80 и Ф-84.
То је већ представљало проблем за америчке војне планере, јер је МиГ-15 претио да преотме превласт у ваздуху од америчких ловаца.
Да би се супротставили претњи коју је представљао нови совјетски млазни ловац, 8. новембра 1950. године наређено је 4. ловачко-пресретачком вингу РВ САД (4th Fighter Interceptor Wing) са седиштем у Вилмингтону (Wilmington) да се пребазира у Кореју. Винг је био наоружан ловцима Ф-86А и састојао се од 334. ловачко-пресретачког сквадрона, 335. ловачко-пресретачког сквадрона и 336. ловачко-пресретачког сквдрона (334th, 335th, and 336th Fighter-Interceptor Squadron USAF). Већина пилота винга били су ветерани из Другог светског рата, који су успели да оборе више од 1000 немачких ловаца током рата. Пре лета за Западну обалу (West Coast), винг је 48 својих примерака ловаца Ф-86А заменио за најбоље примерке тог авиона преузетих из других јединица РВ САД. За Сан Дијего (San Diego) су одлетели ловци 334. и 335. сквадрона. Ту су њихови авиони укрцани на ескортни носач авиона USS CVE-88 Cape Esperance америчке морнарице. Авиони трећег сквадрона су у Сан Франциску (San Francisco) укрцани на брод танкер и упућени за Кореју. Винг је средином децембра 1950. године стигао у Јапан, где су авиони истоварени и пребачени у Кимпо базу у Јужној Кореји.
Први ловци Ф-86А који су 15. децембра 1950. године стигли на аеродром Кимпо јужно од Сеула припадали су 336. сквадрону. Већ 17. децембра током једне од извиђачких мисија у рејону јужно од реке Јалу, дошло је до првих сукоба између америчких ловаца Сабре и ловаца МиГ-15. Тада је током свог четвртог борбеног лета, командант 336. сквадрона потпуковник Брус Х. Хинтон (Lt. Col. Bruce H. Hinton) у свом ловцу Ф-86А-5-НА Сејбр (s/n 49-1127) успео да сустигне и обори један МиГ-15. Било је то прво обарање ловца МиГ-15 од стране свог љутог ривала ловца Сабре.
Тако је у року од само 47 дана од појаве првог МиГ-15 у борби, на ратну ваздушну сцену ступио нови амерички ловац Ф-86А Сејбр.
Већ 22. децембра 1950. године пилоти у ловцима МиГ-15 успели су да оборе један Ф-86А Сејбр.
Ф-86А Сејбр појавио се у право време да спречи потпуни амерички пораз на небу Кореје. Међутим, и сам Ф-86А је показао неке мане у сукобу са покретним МиГ-15, нарочито ако су за командама овог другог били совјетски пилоти. Те је на смену Ф-86А у јесен 1951. године у Кореју послат нови Ф-86Е. Ипак најбоље ће се у борбама против ловаца МиГ-15 показати верзија Ф-86Ф Сејбр, која ће се на небу Кореје појавити већ крајем лета 1952. године.
Ваздушни рат изнад Кореје је занимљив са више аспеката, али као што је већ речено, то је био сукоб у којем су главни играчи били ловци на млазни погон. Главну реч у ваздушним борбама водили су амерички Ф-86 Сејбр и совјетски МиГ-15. Самим тим овај сукоб је означио крај епохе клипних ловаца. Током рата у Кореји директно су се сукобили дотадашњи савезници – амерички и совјетски пилоти. Американци су у Кореји користили још неколико млазних ловаца попут Ф-84 Тандерџет, Ф-80 Шотинг Стар, Ф-9Ф Пантер и др.
Један од планова САД био је да, стратегијским бомбардовањем авионима Б-29 натера севернокорејске и кинеске трупе на повлачење. У почетку су то биле дневне мисије, али се касније прешло на ноћне нападе, због великих губитака бомбардера Б-29 од ловаца МиГ-15. Нешто касније одустаће се и од стратегијског бомбардовања. Део ваздушног простора где су пилоти на ловцима МиГ-15 и Ф-86 тражили невољу, био је познат као „Алеја Мигова“ (MiG Alley), и налазио се у западном делу Кореје, јужно од реке Јалу.
Редовна појава била је да са сваке стране учествује по 20-30 ловаца, а 12. априла 1951. године, јужно од Синџуа, одиграла се највећа историјска битка између авиона на млазни погон. У бици је учествовало 115 америчких авиона Ф-84 Тандерџет и Ф-86 Сејбр и 32 бомбардера Б-29 које су ловци штитили праћењем с једне и до 80 авиона МиГ-15, с друге стране. Међутим, обострани губици су били веома мали – нису прелазили 4-5% од укупно ангажованих авиона. У сејбровима су летели искусни амерички пилоти-ветерани из периода Другог светског рата. Захваљујући томе ловци Ф-86 су једноставно масовно обарали ловце МиГ-15 за чијим командама су били неискусни корејски и кинески пилоти. Совјетски пилоти су касније признали да су Кинези и Корејци заправо служили више као ваздушне мете, иако је, наравно, било пилота из ове две земље који су били природно надарени и летели су и борили се по инстикту.
Оно што је већ познато нити један кинески или севернокорејски пилот није понео титулу АС у Корејском рату.
Ситуација се мењала кад би се за командама ловаца МиГ-15 налазили такође, стари и искусни совјетски пилоти-ветерани. Тад је однос снага био реалан или једнак. Совјетски пилоти су за нијансу били искуснији (томе могу захвалити пре свега учешћу у ваздушним дуелима против немачких пилота, током целог трајања Другог светског рата у Европи). Мада се ова чињеница не може узети као основ вредновања успеха у ваздушним дуелима, између совјетских и америчких пилота.
И данас се многи стручњаци питају који је ловац био бољи?
Сејбр и МиГ-15 су представљали прву послератну генерацију млазних ловаца и имали су сличне борбене могућности и особине. Тако да је тешко дати прецизан одговор.
И совјетски и амерички пилоти са респектом су причали о својим противницима. И један и други ловац су имали по једну значајну предност и ману у односу на противника.
Првенствено конструисан за борбе на великим висинама, против америчких бомбардера Б-29 и Б-36, МиГ-15 је имао већи плафон лета за неких 1200 метара у односу на Ф-86. Патролирајући на висини од неких 15500 метара, МиГ-15 је могао да бира кад ће да започне борбу. С друге стране, при брзини од преко 0,86 маха, постајао је нестабилан и имао опасну ману да при наглим маневрима падне у неконтролисан ковит, из којег се многи неискусни пилоти нису могли извући. МиГ-15 је био наоружан са једним топом од 37 мм (40 граната) и два топа 23 мм (са по 80 граната сваки).
Пилоти у МиГ-15, углавном су кружили на великим висинама, а затим би се обрушили према сејбровима. При чему би долазили на мању висину, на којима је Ф-86 имао боље маневарске особине. МиГ-15 је био за 2,5 тоне лакши, али је Ф-86 своју екстра тежину, компензовао јачим мотором и имао већу почетну брзину. МиГ-15 је био покретљивији на великим висинама, а Ф-86 на средњим, док су оба авиона, на висинама близу земље, имали исту брзину од близу 1100 км/х. Приликом обрушавања, Сејбр је био знатно стабилнији од МиГ-15, а брзину звука у обрушавању је постизао без проблема.
Након свих ових карактеристика и једног и другог авиона, вероватно, чак ни најискуснији познаваоци и експерти, не могу да донесу закључак који је од ова два авиона био супериорнији у односу на свог противника.
По многима, коначном исходу ваздушног сукоба између авиона Ф-86 и МиГ-15 изнад Кореје, допринело је искуство и индивидуална способност пилота с једне и друге стране.
Улазећи у блиску ваздушну борбу, понекад би се један другом приближавали таквом брзином, да би растојање од 14-15 км нестало за мање од 30 секунди. У таквим сукобима, лично искуство пилота играло је пресудну улогу. Иако се радило о летелицама на млазни погон, била је то чиста, још увек она права, витешка борба. Морали би прићи довољно близу и онда отворити ватру. У суштини, слично као у Првом и Другом светском рату, али ипак је било нешто ново и никад виђено до тада. Летело се на већим висинама, брже и са много већим Г-оптерећењем.
У многобројној литератури до сада, могао се наћи податак само из америчких извора, који је тврдио да је у директним сукобима између Ф-86 и МиГ-15, оборено 792 МиГ-15 и 76 Ф-86. Однос губитака је 10:1 у корист америчких ловаца Ф-86, то је поткрепљивано и податком, да су за командама МиГ-15 у већини случајева, седели неискусни кинески и севернокорејски пилоти, док су амерички пилоти били прекаљени ветерани из Другог светског рата. У књизи „Комплетан водич о ловцима и бомбардерима у свету“ (The complete guide to FIGHTERS & BOMBERS of the world), аутор Френсис Крозби (Francis Crosby) износи податак о 757 оборених МиГ-15 уз губитак од 103 америчка Ф-86. Однос губитака 7,35:1 у корист америчких Ф-86, што је знатно коригован податак који се до сада проналазио у светској литератури. Међутим, након што је Русија омогућила увид о Корејском рату у својим архивама, дошло је до знатног кориговања података о губицима. Тако се појавио и податак да је совјетски 64. ваздухопловни корпус који је дејствовао изнад Кореје, успео да обори 1106 авиона снага УН, од тог броја 651 авион је био амерички типа Ф-86 уз губитак 538 сопствених ловаца МиГ-15. Значи однос губитака је био 2:1 у корист совјетских МиГ-15. А ако се узме у обзир однос губитака само Ф-86 према МиГ-15, добија се податак 1,21:1 у корист ловца МиГ-15. Последњи амерички подаци говоре о односу губитака 1,8:1 у корист америчких Ф-86 уопште, а у сукобу са совјетским пилотима 1,3:1 у корист америчких Ф-86. Међутим, овај извештај је и даље под знаком питања, због објективности. Пошто је утврђено да Совјети никада нису у Северној Кореји имали распоређено више од пет пукова са по 35 ловаца МиГ-15, а да су Кинезима испоручили свега 200 ловаца МиГ-15, долази се до закључка да су Американци преувеличавали совјетску улогу, која је без сумње била велика у овом рату, како би оправдали своје губитке.
Губици ваздухопловне технике у рату у Кореји још увек буде сумњу. Тако је 7. и 8. маја 2002. године одржан симпозијум Историјске фондације РВ САД у ваудухопловној бази Андревс у Мериленду, где се отворено говорило о губицима у Кореји. На основу презентованих радова на том симпозију настала је публикација Коалицијски ваздушни рат у Корејском рату 1950–1953 (Coalition AirWarfare in the Korean War 1950–1953, Proceedings AirForce Historical Foundation Symposium Andrews AFB, Maryland May 7–8, 2002, Edited by Jacob Neufeld and George M. Watson, Jr., U.S. AirForce History and Museums Program Washington, D.C. 2005), у којој се по први пут с научне тачке гледишта преиспитује, до данас „неприкосновени“ амерички подаци о односу губитака авиона Ф-86 и МиГ-15.
Када се МиГ-15 појавио по први пут, на ратној сцени Кореје, ту није било ловаца Ф-86. Међутим, у року од само неколико дана од првог појављивања совјетског ловца, РВ САД је одлучило да се један винг „сабљи“ распореди у Кореју. Четврти ловачко-пресретачки винг је већ од 15. децембра 1950. године летео изнад Кореје. Два дана касније, десило се прво обарање МиГ-15 од стране Ф-86. Пилоти Ф-86 су скоро увек били бројнији у борбама ваздуха-ваздух. Обавештајна служба проценила је да су комунисти имали стотине ловаца МиГ-15 у Кореји, чији број је превазилазио број америчких Ф-86. Дуели између та два ловца углавном су вођени на северозападу Северне Кореје, која је постала позната као „Алеја Мигова“.
Иако испитивање совјетске грађе даје наду да ће појаснити ваздушни рат над Корејом, досадашња грађа само је збунила истраживаче. Совјети тврде да су оборили између 594 и 650 авиона Ф-86, а Кинези и Севернокорејци још 211 до 330, укупно негде између 805 и 980 авиона Ф-86. РВ САД је на почетку признало да је изгубило чак 58 Ф-86 у ваздушним борбама, али су касније ово кориговали и број губитака повећали на 79. Осим тога, РВ САД наводи податак да је између 26 и 38 „сабљи“ изгубљени из непознатих разлога. Сигурно су неке од њих, ако не и већине, изгубљене услед дејстава авиона МиГ-15.
Један други извор из РВ САД наводи податак о изгубљених 175 авиона Ф-86 од дејства противника, што је укључивало и дејства са земље. Из чега се може закључити, да су губици авиона Сејбр у ваздушним борбама вероватно били у распону од 100 до 150 ваздухоплова, далеко мање од броја 600 и плус које наводе совјетски подаци, а о кинеским и севернокорејским подацима, да се и не говори. Према совјетским подацима за децембар 1950. године, први месец учешћа авиона Ф-86 над Корејом, они износе податак о уништених 11 до 14 „сабљи“. Међутим, Американци признају губитак само једног Ф-86.
Са своје стране, амерички ваздухопловци су тврдили да су у ваздуху оборили укупно 841 МиГ-15, док су са својим Ф-86 успели да оборе 792 МиГ-15. Совјети признају да су изгубили од 335 до 345 авиона МиГ-15, а Кинези признају 224 до 271 МиГ-15. Иако се у америчким подацима износе разлози губитака њихових авиона (МиГ-15, дејства ПВО артиљерије, разни удеси), код Совјета тих података нема.
Свакако да постоје проблеми са дефиницијом губитака у рату код Американаца и Совјета. Тако да код Совјета не постоје подаци о разлогу губитка авиона (ваздушна борба, дејства ПВО средстава, разни удеси и слично), већ се све то подводи под ратни губитак, што у суштини то и јесте. Док историчари не могу пажљиво да испитају и анализирају совјетску грађу, присиљени су закључити да су Совјети јасно преувеличавали број својих ваздушних победа, баш као што су пилоти „сабљи“ преувеличавали број својих ваздушних победа.
Игра бројки ту се не завршава. Ако се узме да су Совјети цело време рата у Кореји имали распоређено пет пукова са по 35 авиона односно укупно 175 авиона МиГ-15. Совјети нису одмах ангажовани у рату, већ су прво стигли у Манџурију јануара 1951. године, где су завршили преобуку на МиГ-15. Тек је априлу 1951. године 64. ловачки авијацијски корпус који је у свом саставу имао 176. гардијски ловачки авијацијски пук и 196. ловачки авијацијски пук, са по 35 ловаца МиГ-15, упућен у Кореју. Корпус је базирао на аеродрому Андунг. Прву ваздушну победу ако се рачуна обарање само авиона Ф-86, Корпус је постигао 20. маја 1951. године. Ако се зна да су Совјети Кинезима, испоручили само 200 авиона МиГ-15, дакле тих 200 авиона нису сви могли бити ангажовани у рату, већ у најбољем случају њих педесетак, јер се ради о укупном броју испоручених авиона, који су испоручивани у одређеним временским интервалима, а не одједном. Долази се до закључка, да је у рату у Кореји било ангажовано негде око 230 ловаца МиГ-15.
С друге стране, Американци износе податак да су до краја 1951. године у Кореји ангажовали 75 авиона Сабре, а до краја рата још 150 авиона Сабре. Па је закључка, да је током трајања рата у Кореји у употреби укупно било 225 „сабљи“. Дакле, однос ангажованих авиона МиГ-15 и Ф-86 је у суштини исти. Из чега недвосмислено произалази закључак, да су и једни и други претеривали у својим победама.
Амерички обавештајци су износили податак да су Совјети имали у Кореји више од 500 МиГ-15, насупрот којих је било 75 авиона Сабре до краја 1951. године. Те да су у наставку рата, Совјети имали више од 700 МиГ-15 у односу на 150 Ф-86. Такође, они су тврдили да је у ваздушним борбама увек било више МиГ-ова него „сабљи“. Међутим, број ловаца који су учествовали у директним борбама један на један, био је неупоредиво мањи.
Студија РВ САД из 1970. године (која је користила податке од јула 1951. године до краја рата) показује нумеричку предност САД од скоро два према један, вероватно у авионима који су се директно међусобно борили. РВ САД износи податак да су ловци Ф-86 извели укупно више од 87000 борбених летова у рату, од којих је већина била на задацима ваздушне превласти. Према другим подацима, РВ САД наводи податак од 74000 борбених летова, од чега је 68000 летова обављено од стране ловаца Ф-86.
Супротна страна у сукобу, износи податак да су совјетски пилоти извели 63000 борбених летова а кинески и севернокорејски 22000.
Дакле, с правом се може сумњати у податке о односу на ваздухопловне губитке током рата у Кореји. Јасно је, да је то, очигледан пример ратне пропаганде сукобљених страна. Укупан број ангажованих ловаца МиГ-15 и Ф-86 током рата, недвосмислено указује да је бројка о неколико стотина оборених авиона претерана.
Најбоље рангирани пилот целог Корејског рата био је совјетски пилот Јевгениј Г. Пепељајев са 23 признате ваздушне победе (од тога 18 Ф-86), друго рангирани пилот је такође совјетски пилот Николај Сутјагина са 20 победа (од тога 13 Ф-86). На америчкој страни прво место је заузео пилот на Ф-86 Јозеф Меконел са 16 победа, а другорангирани је био такође пилот на Ф-86 Џејмс Џабара (који је уједно био и први АС на млазним ловцима) са 15 ваздушних победа.
Од 41 америчког пилота који су заслужили титулу АС, само један није летео на Ф-86 Сејбр сви остали су стекли титулу захваљујући баш овом ловцу.
И поред свега треба рећи, да се ловац Ф-86 Сејбр није појавио на небу Кореје, америчке ваздушне снаге би изгубиле ваздушни рат у Кореји. Дакле, закључак је једноставан – Ф-86 Сејбр је спасао образ Американцима.
После Кореје Ф-86 Сејбр је учествовао у доста локалних сукоба, у којима се показао као солидна летелица.
Као извор за чланак коришћена је књига: Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Небеске сабље Ф-86Е/Д Сејбр У ЈРВ, Рума, 2018.