Андреј Млакар
Четрдесет и две године се обележава од Фокландског рата. Последњег колонијалног рата и рата који се водио за безначајно острво у јужном Атлантику.
Услови у којима се одвијала борба били су веома сурови, а највећи терет рата пао је на Ратну морнарицу и авијацију посебно Аргентинску која је у овом рату испољила невероватну хараброст оперишући на крајњим оперативним границама.
Упркос томе што су Британцима нанели велику штету у ратним бродовима, ратна срећа је била више наклоњена Британцима који су победили и задржали фокландска острва.
Аргентинским пилотима Британци су говорили са великим страхопоштовањем и храброшћу коју су приказали у овом жестком окршају.
На јужном Атлантику од аргентинске авијације Британци су изгубили дупло више бродова што применом противбродских мера, до употребом гравитационих бомби. Губитак бродова у укупној бруто тонажи премашује пуни депласман потопљеног заставног брода Црноморске флоте.
Па да кренемо на причу:
- маја 1982.
Тог 4. маја 1982. полетела су два авиона Супер Етандард аргентинске авијације уз подршку авиона танкера за допуну горива тком лета. Лет је протекао у радарској тишини, на висини до 15 метара изнад површине мора у почетној фази лета. Авиони су открили брзо групу енглеских разарача и фрегата западно од Фокландских острва. Летелице је на циљ наводио морнарички патролни авион Локид СП-2Х Нептун, који је претходно на радару пратио британску оперативну групу.Аргентински авиони приближили су из јужног смера где их Британци нису очекивали.
У оквиру ове приче појавиле су се две вероватне теорије, једна да командни брод британске морнарице ХМС Хермес радаром открио авион на великој висини пре напада на разарач Шефилд, и друга према којој је борбени авион ЕТАНДАРД искочио из радарске снеке острва да би својим радаром Агава извршио осматрање. Према овој теорији јуришна група је заузела борбени поредак одмах по полетању и попела се на средњу висину ради уштеде горива. Пре уласка у радарску зону оперативне борбене групе, два авиона наоружана са по једном ракетом АМ-39 Егзосе су допуњена горивом из трећег авиона. Тад се формација спустила на нижу висину, испод нивоа осматрања у радарској зони оперативне борбене групе бродова. Трећи авион се у кратким интервалима пењао, накратко укључивао радар да би утврдио даљину и смер кретања објекта напада. Претпоставља се да је аргентински пилот који је летео на задатку радарског извиђања видео на свом радару Агаве два одраза један велики и један мали вероватно разарач ХМС Шефилд и 20 миља иза њега фрегату ХМС Пилумут. Кординате циља дејства предате су безбедним линком података авионима наоружаним ракетама и ракете су лансиране. Видљивост је била свега 400 м, а доња облачност 150 м.
Ракете егзосе су полетеле, а авиони Супер Етандард су изашли из зоне напада и том приликом одбацили допунске резервоаре за гориво. Посада на Шефилду је овај акт протумачила као прекидање акције напада. Ракете су према броду летеле брзином мањом од брзине звука. Чак и кад су захватиле циљ главом за самонавођење, рачунар за обраду података електронског извиђања на Шефилду није био програмиран за препознавање циља.
Наиме у тренутку напада у току је био пренос података преко сателитксе везе Скyнет са Великом Британијом одакле се командовало операцијом у јужном Аталнтику. На разараћу ракете које су летеле три метра над површином мора уочене су 6 секунди пре поготка. Времена за мере маневара није било и ракета је пробила труп разарача на висини 1,8 м изнад водене површине, али на срећу Британаца није експлодирао, али је дошло до пожара у коме је 20 чланова посаде изгубило живот. Наиме, запалили су се електрични каблови и боја. На броду се појавио јак густи црни дим , који је отежавао гашење. капетан је после четири сата борбе са ватреном стихијом наредио напуштање брода.
За то време друга ракета се приближавала фрегати ХМС Плимут. Међутим у овом случају радарски оператери су уочили ракету правовремено и то 40 секунди пре удара ракете у брод. Са пловила су испаљени пасивни диполи, које је радар зу ракети препознао као већи циљ од фрегате и усмерио се према њему и самоликвидирао се.
Укупан губитак по тонажи 4.100 тона.
21.мај 1982На мети аргентинске авијације била је британска фрегата ХМС Ардент са две авио бомбе од 250 килограма.
Укупан губитак по тонажи 6.500 тона
- маја 1982
После ХМС Ардента погодђена је у нападу аргентинске авијације и фрегата ХМС Аргонаут, која је нападнута са две авио бомбе од 250 килограма, које нису експлодирале. Међутим дана 24. маја дошло је до експлозије приликом делаборације авио бомбе и фрегата је потпнула.
Укупан губитак по тонажи 6.500 тона.
25.мај. 1982
Аргентинска острвска станица 25. маја 1982 на основу праћења курсева долета и одлета енглеских авиона лоцирали су локацију за коју су веровали да се налази британски носач авиона са кога полећу палубни ловци. У тај реон истог дана послато је неколико авиона Супер Етандард уз пратњу авио-танкера, који им је омогућио да продуже радијус лета и заобиђу енглеске ловачке авионе. Аргентински пилоти су лансирали ракете са максималне даљине на циљ који је имао огорман радарски одраз. На радарским екранима све је указивало да је у питању британски носач авиона. Две ракете су погодиле циљ. У ствари то је био британски пописни носач авиона Аталнтик Конвејнер који се запалио и остао да плута на пучини.
Наиме брод је погођен у оквиру акције трагања за два британска носача авиона ХМС Инвинцибле и ХМС Хермес. Међутим аргентински пилоти мислећи да на свом радарском одразу имају један од та два носача авиона са ракетама погађају Атлатиц Конвер. Погодак две ракете у контејнере на палуби изазвао је пожар који је уништио брод.
Сличан напад поновљен је 30. маја са једном ракетом кад је брод који је плутао потопљен.
Депласман губтика брода 18.000 тона
Депласман изгубљеног брода 4.100 тона.
- јуни 1982.
У том дану на мети аргентинских авиона био је десантни брод за снабдевање трупа Сир Галахад, кога је погодила авио-бомба која је изазвала пожар на броду, који је трајао два надан и брод је трајно онеспособљен.
Депласман изгубљеног брода 5.674 тоне.
- јун 1982.
Овде ваља додати, а не заборавити и да су Британци имали исти случај као са ракетном крстарицом Москва, која је гађана са обале. У овом случају радило се о нападу на лаку крстарицу ХМС Галморган.
Тог 12. јуна 1982. два дана пре завршетка рата су Аргентинци постигли су још један успех. Са обалском ракетном батеријом где је искоришћен импровизовани бродски лансер који је демонтиран са брода и транспортним авионом пребачен из Мар де Плате на острво Лас Малвинас који је затима монтиран на камион успели су да ланисрају ракету на лаку крстарицу. У експлозији на броду је погинуло 26 морнара. Међутим, овај успех је показао да је слично решење било примењено раније и у већим раземрама могло је да ојача обалску одбрану острва и олакша дејство аргентинских трупа. Иначе каснија анализа показала је да би Аргентинци потопили четири до пет пута већи број британских бродова да су исправно функционисали упаљачи на авио бомбамба који нису прилагођени били за бацање са малих висина. Страни извори наводе да је неексплодираним авио бомбама било погођено двадесет ратних бродова што заједно са пет бомбама потопљених и два потопљена ракетама значи да је у рату било погођено 75 посто од укупног броја ангажованих енглеских површинских ратних бродова. Аргентинци су признали да су у нападима на флоту изгубли 35 авиона, указје да је на седам уништених ловаца долазио један уништен брод, изузетак су били ловци бомбардери Супер Етандард.
Закључак:
У Фокландском рату Велика Британија је признала губитак два разарача, две фрегате, десантни брод за снабдевање и пописни носач авиона што износи укупно шест бродова укупне бруто регистарске тонаже 38.374 тоне. Енглези су у рату признали оштећења једног разарача, једне фрегате и две крстарице, као и још 4 фрегате. Укупно девет бродова.
Арегнтинци су имали губитке у бродовима једна крстарица и подморница укупне тонаже заједно 16.020 тона. Аргентинци у нападу нису имали оштећених бродова, сем два извиђачка брода и једног патролног чамца који су запленили Британци.