Пише: Данко Боројевић
Чекајући да им савезници, испоруче борбене авионе и бројну другу ратну технику Оружане снаге Украјине а посебно њихово ваздухопловство, ушли су у 2023. годину. Та година по многима била је најтежа за Украјину.
ВАРЉИВИ БАЛАНС
Обе зараћене стране дочекале су почетак 2023. године у стању несигурног односа снага. Русија је имала бројнију ратну тахнику на фронту и имала је квантитативну и квалитативну предност на мору и у ваздуху. Међутим, акутни недостатак људства приморао је руску армију да током кампање 2022. године препусти Украјини огромне територије у близини Кијева и Харкова и да врати раније заузет Херсон и Змијско острво.
Заузврат, Украјина је задржала предност у људству и активно користила високопрецизно оружје које јој је обезбедио Запад. То је омогућило Украјинцима да у великој мери зауставе деловање Ваздушно-космичких снага Русије и Црноморске флоте, као и да повремено наносе веома осетљиве ударце руским трупама, као што је напад наваздухопловну базу Саки на Криму у августу 2022. године.
Састав украјинског ратног ваздухопловства на почетку 2023. године сачињавало је: око 50 ловаца Су-27 и МиГ-29, око 25–30 јуришних авиона Су-25, најмање 15 фронтовских бомбардера Су-24М и извиђачких авиона Су-24МР, који су претворени у носачи англо-француских крстарећих ракета Storm Shadow/SCALP-EG. Поред тога, непријатељ је задржао флоту борбене обуке Л-39 и војно-транспортних авиона, а губици хеликоптерске опреме делимично су надокнађени западним залихама. Све је то у оштрој супротности са званичним извештајима руског Министарства одбране о „потпуном уништењу украјинског ратног ваздухопловства“.
У стварности, 2022. године било је могуће уништити око 50% украјинских борбених авиона. У сваком случају, ово је био несумњив успех руских Ваздушно-космичких снага, услед чега је бројчана и техничка надмоћ у ваздуху чврсто остала за Русијом: око 500 борбених авиона против око 80–100 украјинских.
ЗАПАДНА ПОМОЋ УКРАЈИНСКОМ ВАЗДУХОПЛОВСТВУ ТОКОМ 2023. ГОДИНЕ
Године 2023. дошло је до наглог повећања испоруке различитог наоружања Украјини из НАТО блока. Пре свега, ојачан је систем ПВО, који је 2022–2023. године, према званичним подацима Министарства одбране Русије, добио најмање 1.200 противваздушних ракетних система и лансера различитих типова. Украјински јуришни авиони Су-25 били су опремљени невођеним ракетама ваздух-земља калибра 127 мм HAP Zuni и 70-мм HAP Hydra-70.
Ловци Су-27 и МиГ-29, поред противрадарских ракета AGM-88 HARM, били су наоружани ракетама ваздух-ваздух AIM-7, AIM-9, AIM-120 AMRAAM и планирајућим бомбама JDAM-ER. Према фотографијама објављеним на интернету, украјински фашисти су на пројектилима насликали натписе захвалности „Бог благословио Америку“ и „Хвала на подршци“.
Најнепријатнија ствар за Русију је била испорука Украјини 200 модерних англо-француских крстарећих ракета великог домета Storm Shadow/SCALP-EG. Носили су их преостали Су-24 7. бригаде украјинског ратног ваздухопловства, који су били опремљени носачима са расходованих британских ловаца-бомбардера Торнадо.
Занимљиво је да је у јесен 2023. године на небу Украјине примећен редак совјетски ловац-бомбардер Су-17М3, коришћен за одржавање летачких вештина пилота Запорожског авио-ремонтног комбината. Уз одговарајуће модификације, он би, заједно са Су-24, могао да делује као још један носач крстарећих ракета НАТО.
Већ 12. маја 2023. године, на Дан Луганске Народне Републике, украјинска авијација је први пут тестирала дар НАТО на делу, погодивши зграду бившег Машинског комбината „100“, предузеће Полипак у Луганску и бившу зграду Управе унутрашњих послова у приградском селу Катеринивка. Напомиње се да је, уз крстареће ракете, противник користио и америчке мамце ADM-160 MALD, чији су остаци пронађени на улицама града.
Настављено је пребацивање у Украјину борбених авиона совјетског типа. И ако се раније такве испоруке нису посебно оглашавале, али од 2023. године НАТО више није сматрао потребним да узима у обзир „дубоку забринутост Москве“. Словачка је Украјини отворено пребацила свих 13 ловаца МиГ-29 које је имала (4 у летећем стању, остали у растављеном стању, од којих су три била без мотора). Пољска је такође одлучила да Украјини испоручи све своје преостале ловце МиГ-29 (28 примерака).
Поуздано се зна да су пољске власти у Украјину пребациле 14 ловаца, задржавши примерке који су модернизовани по стандардима НАТО. Али на крају, сви пољски МиГ-29 ће завршити у Украјини, јер Варшава чека долазак модерних ловаца FA-50 из Јужне Кореје и F-35 из Сједињених Држава.
Такође током 2023. године извршене су велике испоруке хеликоптерске опреме.
Хрватска је у Украјину пребацила 14 хеликоптера Ми-8, Северна Македонија – 14 борбених Ми-24, Чешка – 15 Ми-24, Летонија – два Ми-17, Португал – 6 Ка-32 (извозна верзија Ка-27) . Велика Британија је обрадовала украјинску морнарицу испоруком три Westland Sea King у застарелој модификацији WS-61. А Американци су предали један хеликоптер UH-60A+ Black Hawk, Главној обавештајној управи Украјине. Ни Немачка није стала по страни, снабдевајући Украјину са 16 одбрамбених противракетних система AMPS. Украјинци су се надали да ће да добију и 45 повучених аустралијских хеликоптера MRH-90, али су одбијени.
НАТО већ дуже време разматра питање снабдевања Украјине британским ловцима Торнадо, шведским Грипенима, француским Миражима и Рафалима, бугарским МиГ-29, аустралијским и финским Хорнетима. Међутим, из финансијских, репутацијских и техничких разлога, донета је мудра одлука да се сви напори усредсреде на F-16, који је био широко распоређен широм света и није имао проблема са логистиком, резервним деловима или обученим пилотима.
За спровођење ових планова створена је такозвана „Коалиција ловаца“ у коју су ушле Велика Британија, Белгија, Норвешка, Данска, Канада, Луксембург, Холандија, Пољска, Португал и Румунија. Преобука украјинских пилота и техничког особља за F-16 обављена је без непотребног публицитета како у САД, тако и у Великој Британији, Пољској, Холандији, Румунији и Белгији.
Украјина је затражила трансфер најмање 160 ловаца F-16. Међутим, због недовољног броја обучених украјинских пилота (било је само педесетак пилота са прихватљивим нивоом знања енглеског), НАТО је одбио захтев Кијева. Осим тога, само неколико земаља је пристало да пребаце своје F-16 у Украјину: неке једноставно нису имале ниједан додатни ловац, друге су чекале долазак најновијих F-35 наручених из Сједињених Држава. О могућем слању борбених авиона F-35 у Украјину није се чак ни разговарало због њихових тајних технологија, цене и сложености одржавања и логистике.
Као резултат тога, прва серија F-16 укључивала је 19 ловаца из Данске и 42 из Холандије.
Већ 24. августа 2023. портпарол Пентагона Пат Рајдер најавио је завршетак обуке неколико украјинских пилота за управљање F-16. Међутим, у стварности, процес обуке украјинског летачког и техничког особља је одложен због проблема са логистиком и потешкоћа са „савладавањем енглеског од стране украјинских пилота“. И иако су, према извештајима западне штампе, први F-16 били на територији Украјине од јесени 2023. године, њихов масовни деби на фронту неће бити пре пролећа 2024. године.
НА ФРОНТУ
Упркос надмоћи руских Ваздушно-космичких снага постигнутој 2022. године, украјинска авијација није одустала од покушаја пресретања руских крстарећих ракета и беспилотних летелица Геран, а наставила је и борбене летове у зони фронта. Најжешће борбе у првој половини 2023. године водиле су се изван града Артјомовск (Бахмут) и тамо је украјинска војска најактивније користила авијацију, оклопна возила и све могуће врсте наоружања против руских трупа које су напредовале.
„По нама користе авијацију, хеликоптери лете 7-8 пута током дана. Хеликоптери и авиони не раде против оклопних возила, већ против људства, односно против нас, против ровова и шумских плантажа“, рекао је агенцији РИА Новости један од припадника Вагнера.
Међутим, борбена мисија било ког украјинског авиона или хеликоптера постала је упоредива са играњем руског рулета због густог руског система противваздушне одбране и масовне употребе лакопреносних ракетних система ПВО (ЛПРС ПВО) и борбених авиона. Украјински пилоти морали су да лете на ултра малој висини да не би били на мети руских ПВО система Бук, Тор, С-300, С-350 и С-400, као и ловаца МиГ-31, Су-35 и Су-57, који би захваљујући ракетама ваздух-ваздух великог домета Р-37М могли да обарају украјинске авионе чак и не напуштајући руски ваздушни простор.
Да би извршио борбену мисију и дејство по положајима руских трупа, противнички авион је морао да направи скок, односно да се подигне изнад 50-100 метара и тако постане видљив руским системима ПВО и ловцима, који су одмах лансирали пројектила.
Командант украјинских одбрамбених снага, генерал Николај Олешчук, отворено је признао:
„Наш авион нема времена да полети са аеродрома пре него што је већ у зони убијања непријатељског ловца… На наше авионе, када полете, пуца се сваког минута. Током мисије, сваки пут нашем пилоту приђе 5 до 9 авиона различитих типова“.
Велике губитке су претрпеле и хеликоптерске бригаде Копнене авијације украјинског ратног ваздухопловства.
Амерички телевизијски канал CNN јавио је да хеликоптери 18. бригаде врше три борбена лета дневно по хеликоптеру. Али бригада трпи велике губитке, иако украјинска команда забрањује ширење информација о тачном броју губитака. А Defense News се жалио да је 12. бригада армијске авијације из области Лавов била принуђена да активира најстарије хеликоптере Ми-24 због великих губитака.
Још једно непријатно изненађење за украјинску страну 2023. године била је масовна употреба планирајућих ваздухопловних бомби од стране руских Ваздушно-космичких снага. Биле су то конвенционалне ваздушне бомбе од 500 кг и 1.500 кг, које су биле опремљене УМПК модулом (универзални модул за планирање и корекцију). Уз његову помоћ, обична бомба је претворена у планирајућу бомбу, која је могла да се лансира на мету изван домета уништења украјинске ПВО. Украјинска ПВО није имала чиме да обори такву бомбу, која је била практично невидљива на радару, а ефикасност њене употребе се показала највишом.
Заузврат, руски пилоти су такође морали да буду све време у приправности.
Стални налети руских дронова и крстарећих ракета приморали су украјинску противваздушну одбрану да потроши огроман број ракета земља-ваздух, али је захваљујући западним залихама одржала своју борбену ефикасност на нивоу који је онемогућавао летове руских авиона изнад територије Украјина, а на линији фронта непријатељ, као и руске трупе, масовно је користио ЛПРС ПВО. Све ово није дало руским Ваздушно-космичким снагама могућност да униште мрежу аеродрома, паралишу непријатељска логистичка чворишта и прекину испоруку западног наоружања.
Штавише, користећи ПВО систем Патриот добијен од Американаца, Украјинци су два пута поставили ефикасне заседе за руске Ваздушно-космичке снаге током 2023. године.
Први је организован 13. маја. На данашњи дан у Брјанској области су оборени ловац Су-35, ловац-бомбардер Су-34 и два хеликоптера Ми-8.
Другу је противник извршио 22. децембра у Херсонској области, када су одједном изгубљена три ловца-бомбардера Су-34.
Тако је 24. јануара 2024. године, као резултат још једног напада на област Белгорода, оборен је и уништен војни транспорт Ил-76 који је превозио украјинске ратне заробљенике. Нажалост, у сва три случаја погинуле су посаде руских авиона и хеликоптера.
У том контексту, руско Министарство одбране је наставило да свакодневно обавештава јавност о обореним украјинским авионима и хеликоптерима, али већина проглашених победа није нашла документарне доказе. На пример, према званичним извештајима, украјински губици у јануару 2023. године износили су 26 авиона и 7 хеликоптера, а у октобру 37 авиона и 3 хеликоптера.
Реално, за целу 2023. годину уништена су два ловца Су-27, 7 ловаца МиГ-29, 5 јуришних авиона Су-25, једног бомбардера Су-24, два борбена тренажна авиона Л-39 и најмање 12 хеликоптера (девет Ми-8, један Ми-17, један Ми-24 и један EC225LP Super Puma, на које се руководство Министарства унутрашњих послова срушило у Кијеву). Неки од губитака се овде не узимају у обзир, јер их непријатељ пажљиво крије. Али у сваком случају, губици Украјине које је објавило руско Министарство одбране од фебруара 2022. до јануара 2024. године – 567 авиона и 265 хеликоптера – не издржавају критике.
Међу познатим украјинско пилотима који су погинули 2023. године можемо издвојити борбене пилоте Су-27 мајора Дениса Кириљука и Станислава Романенка. Али највеће губитке је претрпела 40. бригада лаких ловаца МиГ-29, у којој су, као резултат борбених дејстава и пада авиона у лето 2023. године, погинули капетани Владислав Савељев („Номад“) и Андреј Пилшчиков („Ђус“), као и заменик команданта бригаде мајор Сергеј Проказин и мајор Вјачеслав Минка.
У јуришној авијацији изгубили су команданта 299. бригаде, капетана Данила Мурашка, који је био пуноправни носилац ордена Бохдана Хмелницког и од почетка рата на јуришном авиону Су-25 извршио 141 борбени лет.Тако је 1. марта 2023. године, током жестоких борби код Артјомовска, оборен је украјински бомбардер Су-24М, чија је смрт потврдила озбиљне проблеме са људством у 7. бригади тактичке авијације. Према украјинском некрологу, бомбардером је управљао 55-годишњи потпуковник Виктор Волинетс, који је након пензионисања управљао Боингом 737 као цивилни пилот. Испоставило се да је његов навигатор био „зелени” старији поручник, који је академију завршио 2022. године. Пре његове смрти, наведена посада успела је да изврши само пет борбених мисија.
Важно је напоменути да је обуку пилота Су-24 вршио пилот и бивши командант ваздушне команде Запада, генерал-потпуковник Станислав Павлович, који је већ имао скоро 70 година. Павлович је погинуо 10. јануара 2024. године, током напада руских Ваздушно-космичких снага на украјинске ваздушне базе.
ОЛУЈНИ НАПАДИ НА КРИМ
У лето 2023. године украјинска војска је покренула своју чувену „противофанзиву“, током које је планирала да пробије Јужни фронт, заузме Мелитопољ и Мариупољ, чиме би повратила приступ Азовском мору и лишила Русија копненог коридора до Крима. Овако амбициозан задатак морала је да реши велика група на запорошком правцу која се састојала од 80 батаљона (укључујући и резерве) уз подршку најмање 1.200 тенкова и оклопних возила.
Офанзива покренута 4. јуна претворила се у вишемесечни континуирани „масовни јуриш“, током којег, изгубивши велики број људства и технике, Украјинци нису успели да савладају чак ни тактичку одбрамбену зону руске војске. До краја 2023. „противофанзива“ је била угушена у крви и потпуно исцрпљена…
Команда украјинског ваздухопловства, под руководством саветника НАТО, користећи примљене крстареће ракете Storm Shadow/SCALP-EG, планирала је низ операција подршке наведеној „противофанзиви“. Судећи по одабраним датумима, сврха ових напада била је да се нанесе не само војна штета, већ и урушавање репутације руске стране, што потврђује и први напад „Олујних сенки“ на Луганск, изведен на Дан Републике, 12. маја 2023. године.
Носиоци пројектила НАТО били су бомбардери Су-24М базирани у Староконстантинову, у Хмељницкој области, у бившој совјетској ваздухопловној бази са моћним армирано-бетонским склоништима, која је 2021. године доведена на ниво НАТО стандарда ваздушне базе. Типично, Украјинци су деловали у групама од 3 до 6 авиона (често под заштитом ловаца Су-27 и МиГ-29), исцртавајући руту преко своје дубоке позадине на стотине километара од обале Црног мора и под заштитом противваздушне одбране. Након лансирања пројектила изнад Крима, украјински Су-24 су се одмах спуштали на веома мале висине, након чега би безбедно стизали до своје ваздушне базе у Староконстантинову или би се сакрили на аеродромима за прихват.
Посебну пажњу Украјинаца привукли су друмски и железнички мостови у рејону Чонгара. Они су повезивали Крим и Херсонску област и, према речима једног од руских војних официра, преузели су до 70% војног и цивилног саобраћаја у оба смера. Услед удара Storm Shadow 22. јуна (2 пројектила) и 6. августа (12 пројектила, од којих је 9 оборено), саобраћај на друмском мосту је привремено био прекинут и морао је да буде преусмерен на Перекоп, чиме је продужен пут снабдевања за руске трупе на Јужном фронту за 150 километара (око три пута).
Још једна мета ових ракета била су кримска складишта муниције и центри за поправку војне опреме. Тако је 19. јуна шест пројектила Storm Shadow погодило складиште муниције, које се налазило 230 километара од линије фронта у близини града Стари Крим. Због избијања детонације било је неопходно блокирати саобраћај на аутопуту Керч-Симферопољ и почети евакуацију цивила. Ујутро 2. јула украјински Су-24 су напали центар за поправку руске опреме у близини села Кремневка код Симферопоља. 24. јула забележене су експлозије у складишту муниције у Џанкојском региону на Криму и најављена је евакуација становништва у радијусу од 5 километара.
Генерално, украјински удари су довели до само краткорочног успеха за Украјинце. Оштећење на друмском мосту у Чонгару је благовремено санирано и саобраћај је успостављен.
Осим тога, руска ПВО није спавала: током 2023. успела је да пресретне укупно до стотину пројектила Storm Shadow и SCALP-EG, које су, према речима једног од војника, биле најтежи објекат за такво пресретање. Међутим, болни напади украјинске авијације, поред губитка времена и складишта муниције, натерали су руску војску да ужурбано направи понтонски прелаз од скоро сто метара преко Сиваша. И одлучено је да се уништи „гнездо“ авиона Су-24 у Староконстантинову.
Крајем јула четири руске хиперсоничне ракете Х-47 Кинжал погодиле су наведену украјинску ваздушну базу, након чега су тамо долетеле многе беспилотне летелице камиказе Геран. Мета удара била су складишта са крстарећим ракетама Storm Shadow, као и хангари са Су-24 и пилотске касарне. Удари су изведени и 7. августа, уз учешће стратешких бомбардера Ту-95МС, који су лансирали крстареће ракете Х-101.
Међутим, показало се да је немогуће безбедно сакрити Су-24 на пистама Староконстантинова или их ухватити током полетања и слетања. Удари руских крстарећих ракета (мале снаге за такве инжењерске структуре) су се показали неефикасним, а украјинска противваздушна одбрана није дозволила да се авио-база уништи масовним налетом употребом бомби за пробијање бетона. Хиперзвучних Кинжала је било премало и њима је требало погодити свих 30-40 армираних заклона ваздухопловне базе (и покушати погодити у ком се од њих налазе Су-24).
Као резултат тога, пошто је сачекао талас напада и постепено се опаметио, противник је наставио нападе на Крим у јесен 2023. године.
Су-24 украјинског ратног ваздухопловства напали су 13. септембра суве докове Севастопољског поморског комбината. Према украјинским подацима, у комбинованом нападу су коришћена три беспосадна чамца и десет пројектила Storm Shadow (од којих је 7 оборено системима ПВО). Услед ракета су озбиљно оштећени велики десантни брод Минск и подморница Ростов на Дону. На Минску су се срушила оба јарбола, димњак и надграђе, а подморница Ростов на Дону је добила два поготка која су пробила јак труп.
Четири украјинска бомбардера Су-24М су 22. септембра лансирала најмање седам крстарећих ракета Storm Shadow на седиште Црноморске флоте. Пет њих је оборено на прилазу Севастопољу, а две ракете су погодиле зграду штаба, која се налази на најистакнутијем месту изнад залива, на брду у историјском центру града.
До тада се штаб флоте већ преселио у подземно резервно командно место, а у старој згради су дежурале само дежурне смене. Међутим, сама чињеница удара на штаб Црноморске флоте ишла је у прилог противничкој пропаганди, која је пркосно прешла још једну црвену линију коју је одредила Москва.
После ових изузетно болних напада на Севастопољ, команда Црноморске флоте предузела је неопходне мере. Одлучено је да се копнени противваздушни ракетни системи Тор-М2КМ инсталирају на све велике десантне бродове. А пошто следећи узвратни удари Ваздушно-космичких снага Русије на украјинске ваздухопловне базе поново нису донели запажене резултате, донета је друга разумна одлука – да се главнина бродова Црноморске флоте повуче из Севастопоља, преместивши их у безбедније Новоросијск и Феодосију.
Одлука се показала веома благовременом – 30. октобра противник је поново покушао да изведе снажан комбиновани удар на Севастопољ. Бродови су нападнути беспосадним чамцима, а 6 бомбардера Су-24, под заштитом 6 ловаца МиГ-29 и Су-27, испалило је 8 пројектила Storm Shadow. Све су их пресрели системи противваздушне одбране, а део крхотина пао је на Севастопољ без значајнијих разарања.
Следећи напад Украјинци су извели крстарећим пројектилима (овај пут то није била британска Storm Shadow, већ њихова француска верзија SCALP-EG) 4. новембра, када је Русија славила Дан народног јединства. Мета напада било је бродоградилиште Залив у Керчу. Четири украјинска Су-24М лансирала су осам крстарећих ракета. Њих шест је оборено, један је погодио једну од радионица, а један централни део малог ракетног брода „Асколд“, који се довршавао на кејском зиду фабрике. Брод је остао на површини, али је задобио „критичну штету“.
Непосредно након напада украјинске авијације на бродоградилиште Керч, уследио је узвратни удар на украјинске аеродроме у Полтавској и Дњепропетровској области. Поред крстарећих ракета и камиказа дронова, коришћене су и ракете из оперативно-тактичких комплекса Искандер. Руске Ваздушно-космичке снаге су 14. децембра, после дуже паузе, поново извршиле масовни удар хиперсоничним Х-47 „Кинжал“ на ваздухопловну базу у Староконстантинову.
Зима 2023–2024. године Украјински Су-24 извели су још неколико напада на Крим.
Према речима непријатеља, 20. децембра, на Дан безбедносних агенција Руске Федерације, ракете Storm Shadow су погодиле војну јединицу ФСБ у селу Солнечногорское и Центар за свемирске комуникације великог домета у селу Витино. Дана 26. децембра, у луци Феодосија, велики десантни брод Новочеркаск је „тешко оштећен” (према званичном извештају руског Министарства одбране) ударима Storm Shadow.
Увече 4. јануара 2024. пет украјинских бомбардера Су-24М, под окриљем пара ловаца МиГ-29, поново је испалило десетак крстарећих ракета Storm Shadow и неколико мамаца ADM-160 MALD на Крим. Према подацима руског Министарства одбране, оборено је свих 10 крстарећих ракета. Међутим, пресретнути су толико близу објеката Црноморске флоте да су остаци оборених пројектила пали директно на градске улице, плаже, паркове и стамбене зграде. На срећу, избегнута је озбиљна штета и жртве.
И ОНДА РЕЗИМЕ
Упркос потпуној надмоћи над украјинским ратним ваздухопловством, руске ваздушно-космичке снаге нису успеле да униште свог противника за две године. Утицало је потцењивање система противваздушне одбране Украјине, неуспех руских трупа на копненим фронтовима „прегруписавањем“ и „гестовима добре воље“, као и снабдевање Украјине авионима, хеликоптерима и ваздухопловним наоружањем из НАТО блока.
И какве су процене тренутног стања ваздухопловних снага Украјине?
Не знамо тачне губитке авиона за обуку Л-39 Албатрос и војно-транспортних авиона, али у сваком случају нису велики чак ни према званичним извештајима руског Министарства одбране.
Главни ослонац Су-27
Украјина је на почетку рата имала 34 јединице које су чиниле 39. и 831. бригада. Током борби поуздано је потврђен губитак најмање 15 ловаца овог типа. Нису забележене испоруке Су-27 из НАТО блока. Дакле, узимајући у обзир губитке и могуће повлачење додатних ловаца из складишта од стране Украјинаца, тренутно се број Су-27 може проценити на отприлике 20-25 борбено спремних авиона.
Ловац за сваки случај МиГ-29
На почетку рата у саставу 40., 114. и 204. бригаде било је 37 ловаца овог типа. Током две године поуздано је потврђен губитак 24 авиона. У истом периоду испоручено је најмање 27 авиона из Словачке и Пољске. Отприлике половина њих је била у нелетећем стању, али су њихови резервни делови омогућили Украјини да извуче још неколико авиона из складишта, укључујући и јарко обојене МиГ-29 акробатског тима Украјински соколови. Узимајући у обзир ове податке, може се претпоставити да ће почетком 2024. године најмање 30–35 ловаца овог типа остати у служби.
У састав 299. бригаде налазе се јуришници Су-25, чија је снага 2022. године процењена на 31 авион. Током борби уништена су најмање 22 јуришна авиона. За компензацију ових губитака, Украјинцима је испоручено 14 Су-25 из Бугарске и 4 из Северне Македоније. Узимајући у обзир чињеницу да нису сви били у летном стању, у овом тренутку број украјинских Су-25 може се проценити на отприлике 20–25 борбено спремних јуришника.
На почетку рата у саставу 7. бригаде била су 23 Су-24. Током две године рата изгубљено је најмање 19 ових сушки. Узимајући у обзиравионе који су извађени из складишта, тренутни број ових драгоцених НАТО носача крстарећих ракета за украјинске одбрамбене снаге може се проценити на најмање 10-12 борбено спремних авиона.
Што се тиче хеликоптерске флоте, на почетку рата 2022. године она се састојала од најмање 132 летелице: 88 војно-транспортних Ми-2 и Ми-8, 6 хеликоптера иностране производње и 35 јуришних Ми-24 плус 9 хеликоптера украјинске ратне морнарице. Током две године документован је губитак око 40 хеликоптера. Међутим, испоставило се да су залихе из иностранства биле значајне – око 90 хеликоптера Ми-24, Ми-2, Ми-8, Ми-17 и страних модела, попут „црних соклова“, пребачених у Украјинску Главну обавештајну управу или три британска „морска краља“ за украјинску морнарицу.
Важно је напоменути да, иако тако упорно захтевају ловце F-16, украјинска страна ни не помиње снабдевање хеликоптерском опремом. То значи да је стање с њима у реду.
Тако је за две године украјинска авијација изгубила до 50 одсто снаге и најмање 120 пилота. Међутим, захваљујући предратној обуци 2014–2021. године и западном ленд-лизу, украјинске снаге су задржале своју борбену ефикасност и доносе Русима све више проблема, како на фронту тако и на Криму. А ови проблеми ће постати озбиљнији када F-16 уђе у игру у пролеће 2024. године.
Украјинци трезвено процењује стварну равнотежу снага и стога не очекује да ће употребити F-16 да преокрене ток на фронту и добије надмоћ у ваздуху. Задатак америчких ловаца са трозубом на репу биће да ојачају противваздушну одбрану Украјине (пре свега пресрећући руске крстареће ракете и Геране), као и да наносе оштре ударе високопрецизним ракетама и паметним бомбама по руској ПВО, линијама фронта, војним циљевима на Криму и базама Црноморске флоте.
Осим тога, пошто су добили НАТО ракете ваздух-ваздух са дометом до 180 км, украјински F-16 ће моћи да се супротставе руским Су-30 и Су-35.
И на крају, прелазак са застарелих совјетских модела на F-16 једним потезом се решава болни проблем за украјински авијацију са снабдевањем резервним деловима, муницијом и логистиком.
Међутим, јануар 2024. године није добро почео по Украјину. Почевши од новогодошње ноћи па до данас (28. јануар), Руси су извели више масовних ваздухшних удара по инфраструктури, војним фабрикама и положајима украјинске војске.
Иако је неко проценио, да је 2023. година за Украјину била најтежа изгледа да ће нова2024. година бити још тежа за Украјину, ако је судити по томе „како је дочек нове године изгледао“!