Пише: Данко Боројевић
Рат у Украјини који је у априлу 2022. године, улазио у други месец, није донео Русима апсолутну превласт у ваздушном простору Украјине. Напротив, уочени су бројни проблеми, неретко и недостатак интервидовског садејства између појединих руских јединица.
„ВАЗДУШНА ПРЕМОЋ ТОКОМ ОПЕРАЦИЈЕ ЈЕ АПСОЛУТНА ЧИЊЕНИЦА“
Тих дана често се постављало питање о ваздушној премоћи Русије. Тако је представник руског председника за медије 1. априла 2022. године изјавио: „Ваздушна надмоћ током операције је апсолутна чињеница“.
Али, није све ишло по плану, ако је плана уопште и било. Неретко, чула су се негодовања ваздухопловаца, која су чак била и јавна. Конфузна ситуација на копненом делу фронта, стварала је конфузију и у ваздушном простору.
До почетка маја, према званичним подацима Министарства одбране Русије, уништено је више од 150 украјинских авиона и 112 хеликоптера. Односно, скоро цео расположиви возни парк борбених возила. Међутим, ове изјаве нису одражавале стварно стање ствари и стварале су погрешан утисак: кажу да су украјинска авијација и ПВО системи готово потпуно уништени и да ће бити докрајчени наредних дана.
У ствари, украјинска авијација, пошто је заиста претрпела тешке губитке у почетној фази ваздушног удара, и даље је задржала око стотину борбених авиона и приближно исти број хеликоптера у служби. Искористивши затишје у вези са „гестовима добре воље“ и повлачењем руских трупа из Кијева. Украјинци почињу да активно обнављају рад мреже аеродрома, довлачање ловаца, бомбардера и јуришних авиона из складишта и допуњавање веома исцрпљеног летачког састава.
Тако су Украјинци успели у употребу да врате јарко обојене ловце МиГ-29 који су дуго били у складишту, а који су раније припадали акробатском тиму „Українські Соколи“. Њихова поправка постала је могућа након испоруке резервних делова из Пољске, где је овај ловац дуго био у служби њиховог ваздухопловства. Због повлачења Су-24 из складишта и поузданих склоништа његове базе у Староконстантинову, 7. бригада тактичке авијације је скоро у потпуности обновила своју борбену способност.
Наставили су да функционишу и други украјински аеродроми, који су у званичним извештајима руског Министарства одбране дуго били наведени као уништени у првим данима рата. Украјински ловци, јуришни авиони и хеликоптери вратили су се на аеродром у Миргороду (Полтавска област). Аеродроми су наставили да раде у Одеси, Долгинцеву (Дњепропетровска област) и Василкову (Кијевска област). Започели су велики радови на изградњи склоништа за паркирање авиона на аеродрому Канатово (Кировоградска област), где су са почетком рата „уточиште пронашли“ јуришници Су-25, поједини ловци Су-27 и бомбардери Су-24. Почела је обнова аеродрома Мартиновка у рејону Николајев, који има моћне хангаре, где су пребачени део МиГ-29, Су-25 и Су-27, који су извршавали борбене задатке у јужном правцу.
Руска страна је наставила периодично да дејствује по украјинским аеродромима. Али неколико крстарећих ракета Калибр очигледно није било довољно да осигурају њихов удспех. На пример, у Одеси, поред стамбеног насеља Школни, налази се аеродром: писта дужине 2800 метара, зграда аеродромског терминала и отпад за авионе МиГ-25, МиГ-21, МиГ-23 и Су-27. У априлу 2022. године је погођен, што је резултирало оштећењем писте, хангара са НАТО оружјем и фабрике за поправку авиона. Међутим, убрзо је оновљен и враћен у употребу. Са њега су почеле да се користе беспилотне летелице турске производње „Бајрактар“.
Наставио је са радом и украјински ПВО систем, чији су мобилни системи прешли на операције из заседе. Непријатно изненађење за руску страну било је то што су у пролеће 2022. године „западни партнери“ укључили Украјину у информативну мрежу НАТО, што је нагло повећало борбене могућности (како се данас каже „ситуациону свест“) украјинске војске у свим родовима и видовима војске, укључујући и противваздушну одбрану. Све ово је приморало Ваздушно-космичке снаге Русије да престану да прелећу територију Украјине под контролом Кијева и концентришу своје напоре искључиво на линију фронта, па је руска авијација практично престала да трпи губитке.
Тиме је, прича о ваздушној премоћи руске авијаце изнад целе Украјине почела да бледи. Било је јасно, да је превласт изнад целе Украјине била недостижна. Али је руска превласт изнад самог фронта била неупитна.
Пошто је претрпела тешке губитке у отвореној борби са Ваздушно-космичким снагама Русије у почетној фази сукоба, украјинска авијација је такође била принуђена да промени тактику. Самоубилачки напади на руске војне конвоје и покушаји да се такмиче са руским ловцима у борби за превласт у ваздуху су готово престали. Сада су украјински јуришни авиони Су-25 и борбени хеликоптери прилазили линији фронта на веома малој висини, отварајући ватру по противнику и одмах се враћали назад да их не би оборила руска ПВО или ловци Су- 35С. Ефикасност таквих напада била је изузетно ниска, али је омогућила смањење губитака и повећање броја летова за украјинске пилоте. Рекордер у том погледу био је потпуковник Ростислав Лазаренко из 299. бригаде тактичке авијације, који је, према украјинским подацима, током две ратне године 2022-2023, извршио скоро 400 борбених задатака на свом јуришном авиону Су-25.
Украјинска ловачка авијација, која је, под окриљем ПВО, почела да се осећа прилично опуштено у својој позадини, прешла је на лов на руске крстареће ракете и беспилотне летелице камиказе „Геран” (које су добиле иронични надимак „шахид мопеди” због карактеристичног звука мотор), а такође и као снаге покривале борбене задатке својих јуришних авиона и бомбардера на првој линији фронта.
Поред тога, Украјинци су искористили преодстале борбене летелице за извођење циљаних удара на територију „старе“ Русије. Циљеви су изабрани тако да би њихов пораз нанео не само војну штету руској страни, већ и велику репутацију. На пример, када је 1. априла 2022. Кремљ званично објавио да је постигао „ваздушну супериорност“, пар украјинских борбених хеликоптера Ми-24 успешно је прешао границу и извео ракетни напад на складиште нафте у Белгороду.
Највеће операције у које је учествовало украјински ваздухопловство у пролеће и лето 2022. године били су покушаји спасавања руководства пука Националне гарде Азов од опкољавања у Мариупољу и учешћа у биткама за Змијско острво.
Након почетка сукоба, украјински хеликоптери су периодично обављали ризичне летове до Мариупоља, опкољеног руским трупама, летећи на веома малој висини и користећи НАТО опрему за ноћне летове. Али од краја марта, руске трупе су отерале украјинске нацисте из пука Азов забрањеног у Русији и маринце 36. бригаде у подруме фабрике Азовстал. Прстен опкољавања се згуснуо, а са њим и руски ПВО систем. Као резултат тога, украјинска страна је претрпела велике губитке: према руским подацима, од 28. марта до 5. априла оборено је најмање пет хеликоптера Ми-8. Касније је украјински председник Зеленски признао да никада нису успели да организују „ваздушни мост“ до Мариупоља: „Погинуо је веома велики број људи – наших пилота… Зашто? Јер није било ваздушних коридора за Азовстал због њихове моћне противваздушне одбране“. Међутим, 16. маја снаге Азова су се предале.
Украјинске оружане снаге су од почетка маја 2022. године започеле комбиновану операцију са циљем да поново заузму Змијско острво, које су руске снаге заузеле на самом почетку рата. Украјинци су се надали да ће на тај начин деблокирати луке Одеса и Измаил, где су се заглавиле залихе украјинског жита и других пољопривредних производа намењених за продају Западу, и истовремено покварити Русији државни празник 9. мај. Стога су у операцију биле укључене велике снаге по украјинским стандардима: ловци Су-27, бомбардери Су-24, хеликоптери ваздухопловства и морнарице, беспилотне летелице Бајрактар, преостали морнарички чамци, специјалне снаге и маринци.
Од почетка маја, Бајрактари су почели да свакодневно нападати острво и оближње руске бродове, покушавајући да блокирају мали гарнизон и униште систем ПВО који се налази на острву. После овога, у ноћи 8. маја, украјинска војска је започела операцију заузимања острва хеликоптерским и амфибијским десантом. Бомбардери Су-24, под заштитом ловаца Су-27, напали острво, погодивши складиште муниције и зграду граничне испоставе. Али руски гарнизон је издржао, након чега је украјинска операција потпуно пропала.
Данас доступни подаци омогућавају да са сигурношћу укажемо, у најмању руку, о штети током операције на украјинском ловцу Су-27 и уништењу хеликоптера Ратне морнарице Ми-14ПС који је водио операције трагања и спасавања, а који је оборио руски ловац Су-30. Хеликоптер се срушио у Одеској области. Погинуло је пет чланова посаде, међу којима је био и заменик команданта Ратне морнарице за авијацију, бивши командант 10. бригаде поморске авијације, пуковник Игор Беџај. Према званичним подацима Министарства одбране Русије, у бици за острво од 5. до 8. маја уништени су ловац Су-27 и три бомбардера Су-24, десет хеликоптера, 30 беспилотних летелица и три чамца.
Следећи поуздано потврђени украјински губитак у близини острва догодио се 26. јуна, када је оборен украјински бомбардер Су-24 и погинула његова посада: 61-годишњи пуковник Михаил Матјушенко (позивни знак „Деда“) и мајор Јуриј Красилников. Матјушенко је био један од оних пензионисаних пилота који су се вратили на дужност након почетка сукоба. У почетку се „Деда” борио у 40. бригади тактичке авијације на ловцу МиГ-29 и борбеном тренажеру Л-39. А почетком маја прелази у 7. бригаду, која је претрпела велике губитке, где је почео да се обучава на Су-24. Лет 26. јуна се показао као његов последњи. Навигатор Су-24, мајор Јуриј Красилников, је нестао, а леш Матјушенка са падобраном, са откинутим ногама приликом избацивања и лицем изједаним од рибе, плутао је у мору скоро 400 км и три месеца касније избачен на бугарску обалу. Његов идентитет могла је потврдити само ДНК анализа.
Након неуспеха у мајском нападу, Украјинци почињу редовно гранатирање острва. Украјински борбени авиони, беспилотне летелице Бајрактар, тешки ВБР и артиљерија, као и ракетни системи Точка-У дејствовали су по острву. Услед непрекидног гранатирања, 30. јуна 2022. године године руска команда је била принуђена да евакуише своје јединице са острва, а убрзо потом заузима га украјинска војска.
Заузврат, руске оружане снаге такође су наносиле бројне осетљиве ударе украјинском ратном ваздухопловству.
Дана 14. јула из Црног мора крстареће ракете „Калибр“ су извршиле удар директно на центар Винице. Украјинци су успели да оборе половину испаљених пројектила, али су преостале три погодиле Дом официра ваздухопловства и оближње зграде. Међу жртвама напада су била три висока официра украјинског ратног ваздухопловства: пуковник Дмитриј Бурдико, мајор Константин Пузиренко и начелник службе наоружања и логистике Команде Ваздухопловства, пуковник Олег Макарчук. Овај ударац изазвао је панику међу руководством Кијева, које је покренуло „лов на вештице“ и серију чистки, укључујући и Службу безбедности Украјине (СБУ).
Ваздухопловство Украјине претрпело је још тежи ударац 23. јула, када је аеродром Канатово у Кировоградској области погођен са осам руских пројектила морнаричког базирања Калибр и пет противбродских ракета Х-22 испаљених из бомбардера Ту-22. Ово је означило спектакуларан крај шпијунске приче, која је почела у пролеће 2022. године. Тада су представници Главне обавештајне управе Украјине покушали да регрутују једног од руских пилота за два милиона долара како би он отео авион и слетео у Украјину. Руски пилот није био у дослуху са непријатељем и помогао је Федералној служби безбедности Русије (ФСБ) да осујети ове планове. Цела даља операција одвијала се под контролом руских специјалних служби. У то време „договорено са украјинском страном, не руски борбени авион, већ“… ракете су долетеле на аеродром Канатово, оштетиле писту, опрему аеродрома, убиле команданта ваздухопловне базе потпуковника Марченка, а погодиле су и три ловца Су- 27 ловаца и два бомбардера Су-24.
До краја 2022. године погинуло је још неколико познатих украјинских пилота. Међу њима су пилот мајор Вадим Благовешћени из 299. бригаде, пилоти ловци 39. бригаде потпуковник Павел Бабич и пуковник Олег Шупик, борбени пилоти 204. бригаде мајор Тарас Редкин (позивни знак „Тарасик Листопад“) и капетан Антон најбољи пилот у земљи у 2019. години. Управо њему је поверено отварање ваздушног дела војне параде на дан 30. годишњице „независности“ Украјине. Пилот ловца МиГ-29, мајор Вадим Ворошилов, оборен је, али је преживео и узео позивни знак најбољег нацистичког аса Другог светског рата, Ериха Хартмана „Караја”.
До краја 2022. године, према званичним извештајима руског Министарства одбране, већ је уништено скоро 300 украјинских авиона и до 200 хеликоптера. Војни стручњак, бивши официр Генералштаба Оружаних снага Русије Михаил Ходаренок оптимистично је написао:
„Елита украјинског ратног ваздухопловства је готова. Уништени су сви који су могли да лете“. Према његовим речима, Оружане снаге Украјине изгубиле су велики број авиона и хеликоптера, „Заједно са ваздухопловима погинули су искусни пилоти и немогуће их је заменити у догледној будућности.
Губици у људству украјинског ратног ваздухопловства су заиста били тешки и износили су најмање стотину људи. Када су почетком јануара 2023. године, украјински медији интервјуисали једног од борбених пилота, намеравајући да на основу његових прича оснују еп о „херојској свакодневици“ Војске. Међутим, потпуно је разочарао новинаре. Према речима пилота, недавне битке за Изјум и Херсон испоставиле су се као веома тешке за украјинско ратно ваздухопловство због непрекидних дејстава руског система ПВО, што је довело до великих губитака. Он је напоменуо да је од 80 колега студената који су дипломирали са њим, у животу остало свега десетак.
„Најтеже је било схватити да сте, попут врећице инстант кафе, за једнократну употребу,“ рекао је пилот.
Фронтовски бомардере извиђач Су-24МР број 59 оборен је 12. октобра 2022. године у Полтавској области. Пилот, мајор Дмитриј Бортников, је погинуо, а навигатор се успео катапултирати.
Истовремено, руски војници и ратни дописници на линији фронта сведочили су управо супротно оптимистичким извештајима руског Министарства одбране: украјинска авијација и даље представља озбиљну опасност за наше копнене снаге, редовно дејствујући по положајима и напредујућим јединицама. Истовремено, руска авијација, због система ПВО непријатеља, није смела да пређе линију фронта како би деловала дубоко у украјинској позадини. Нико није намеравао да се ангажује у уништењу украјинске ПВО, иако руске Ваздушно-космичке снаге имају све могућности да изврше овај задатак: Авакс и авионе за електронско ратовање, модерне бомбардере, противрадарске ракете и планирајуће бомбе. Све зависи искључиво од невољности команде Ваздушно-космичких снага, очигледно плашећи се великих губитака у авионима и људству, што се показало да је прилично тешко заменити.
Акутна противречност која се појавила крајем 2022. године, између победоносних извештаја генерала Конашенкова и стварног стања на линији фронта објашњена је прилично једноставно – стварна штета нанета непријатељу је била много мања него што је званично декларисано. Ако сумирамо документоване губитке украјинске авијације у 2022. години, они износе не 300, већ отприлике 70 борбених и војно-транспортних авиона: 13 ловаца Су-27, 16 ловаца МиГ-29, 18 бомбардера Су-24 и извиђачких авиона, 17 јуришни авиони Су-25, неколико борбених тренажних Л-39, три војно-транспортна Ан-26, један Ил-76 и један Ан-225 Мрија. Од 132 хеликоптера, око 25 је поуздано уништено: шест борбених Ми-24, 16 војно-транспортних Ми-8, један Ми-14 из састава Ратне морнарице. И као што је поменуто у претходном делу нашег прегледа, још неколико Ми-2 и Ми-8 је заробљено на аеродрому у Чернобајевки (Херсонска област) на почетку рата. Односно, скоро сав украјински војни транспорт и више од половине борбених авиона остали су у служби и наставили да обављају борбене задатке. Непријатељ није имао проблема са хеликоптерском флотом, чије су губитке више него надокнадиле западне залихе…
СТИЖЕ ЗАПАДНА ПОМОЋ
Само неколико дана након што је Русија покренула војне операције, Запад је најавио могуће слање борбених авиона у Украјину. Саопштења на ову тему дали су како руководство Европске уније, тако и многе земље чланице НАТО. Запаљена обећањима о помоћи Запада, команда украјинског ратног ваздухопловства одмах је саопштила целом свету да ће у блиској будућности добити на располагање 70 борбених авиона: 16 ловаца МиГ-29 и 14 јуришних авиона Су-25 из Бугарске, 28 ловаца МиГ-29 из Пољске и 12 ловаца МиГ-29 из Словачке. „Сада ће бити још „Духова Кијева“!“ – хвалила се украјинска пропаганда.
Међутим, убрзо је постало јасно да ни једна европска држава не може произвести одговарајуће врсте опреме. Бугарска, Словачка и Пољска званично су саопштиле да не могу да пренесу Украјини „тако важан елемент заштите ваздушног простора“. Разлози за њихово одбијање били су једноставни и разумљиви.
Прво, већина авионске флоте била је у лошем техничком стању. У Пољској је, после низа катастрофа, летење совјетских ловаца МиГ-29 забрањено још 2019. године. У Словачкој од 12 ловаца МиГ-29 нису могла да полете више од четири, а у Бугарској – само пет. Остатак бугарских и словачких јуришних авиона и ловаца су годинама мировали у хангарима и били су погодни само као донатори резервних делова.
Друго, НАТО се плашио избијања отворене конфронтације са Русијом у случају да војни авиони лете са њених аеродрома у Украјину. Пољска је директно изјавила да не жели сама да сноси тако тешку одговорност. Према Варшави, одлука о званичном преласку борбених авиона требало би да буде донета на нивоу НАТО и да буде једнообразна.
Али јединства у НАТО није било, пошто су Бугарска, Мађарска и Турска директно изјавиле да још не планирају да пошаљу своје оружје у Украјину. Румунија је озбиљно разматрала питање пребацивања својих модернизованих ловаца МиГ-21 Лансер украјинском ратном ваздухопловству. Међутим, узимајући у обзир њихову дубоку старост и техничко стање, одлучено је да МиГ-21 немају озбиљну борбену вредност.
Стога је на самиту НАТО одржаном 24. марта 2022. године у Бриселу донета много реалнија одлука: уместо авиона, да се Кијеву пребаце додатни системи ПВО, укључујући и оне совјетске производње. Словачка се прва истакла поклонивши Украјини противваздушни ракетни систем С-300ПМУ, што је изазвало велико негодовање јавности са обе стране фронта. Пентагон је од априла, у оквиру војне помоћи, почео да испоручује Украјини хеликоптере Ми-17, раније намењене за снабдевање срушеног проамеричког режима у Авганистану.
Укупно, је 2022. године, према материјалима западних медија, Украјини испоручено 18 јуришних авиона Су-25 (14 из Бугарске и четири из Северне Македоније) и 35 хеликоптера (20 хеликоптера Ми-17 из САД и 15 Ми-2, Ми-8 и Ми-24 из Чешке, Словачке и Летоније). Такође, у Украјину је стигао и један број пољских ловаца МиГ-29 (последња испорука је извршена тајно), као и непознат број из Словачке. Не треба заборавити ни хрватску испоруку хеликоптера Ми-8МТВ (девет у летном стању и пет за делове).
Према писању Foreign Policy, сви ови авиони и хеликоптери су демонтирани пре отпреме од стране специјалног „теренског тима” који се налази у Пољској и повезан са Европском командом Оружаних снага САД. Након демонтирања, авиони и хеликоптери су послани у Украјину под маском „резервних делова“, што Русији није дало правни основ да говори о набавци борбених авиона. Након преласка границе, већина примљеног је сакупљена и послата у борбу, а преостала „средства” су коришћена као извор резервних делова. Све ово је омогућило украјинском ратном ваздухопловству не само да надокнади настале губитке, већ и да подигне из складишта све више авиона и хеликоптера.
САГА О ЛОВЦУ F-16 У УКРАЈИНИ
Међутим, залихе старих совјетских авиона у земљама НАТО биле су ограничене, а убрзо су захтеви украјинске стране својим „западним партнерима“ попримили конкретније облике – Кијев је захтевао ловце F-16. Јасно је да сама идеја није рођена у главама „украјинских патриота,“ распаљених „руском агресијом“, већ су је сугерисали и на одговарајући начин формулисали њихови западни господари. Начелник штаба америчког ратног ваздухопловства, генерал Чарлс Браун, директно је захтевао да Украјина потпуно напусти совјетске борбене авионе и пређе на НАТО моделе.
Тако почиње сага о ловцу F-16 у Украјини.
Већ у јуну 2022, двојица украјинских пилота са „чудним“ позивним знацима посетила су Вашингтон као део украјинске делегације. На састанцима са истакнутим америчким сенаторима и конгресменима разговарало се о савременим системима наоружања који су потребни Украјини. Практични резултат ових преговора било је одобрење америчког Представничког дома за издвајање 100 милиона долара за обуку украјинских пилота за управљање F-16 . Према речима стручњака, интензивна обука пилота F-16 који већ имају искуство у летењу на МиГ-29 и Су-27 траје 2-3 месеца, а приближно исто толико времена је потребно и за обуку земаљског техничког особља. Међутим, велики губици, општи низак ниво професионализма украјинских пилота и њихово слабо познавање енглеског језика продужили су процес обуке до почетка 2024. године.
Тако је сага о „супериорном ловцу“ за Украјину, настављена и у 2024. години.
У међувремену, Украјини су испоручена нека занимљива убојна средства. То су ракете AGM-88 HARM, и бомбе ЈDAM-ER. Њихови носачи постали су авион Су-24 и Су-25.
А Украјинци чекајући F-16, као да су чекали самог Годоа (En attendant Godot), дочекали су сигурно за њих најтежу, 2023. годину.