Пише: Данко Боројевић
Избијање рата у Украјини 24. фебруара 2022. године, није изненадило украјинско ратно ваздухопловство и противваздушну одбрану. Неколико сати пре почетка сукоба, РВ и ПВО Украјине је узбунило свој пилотски и технички састав, после чега су почели да предузимају све мере које захтева војна наука. Пре свега, растресит распоред авијације у њиховим базним зонама и повлачење авиона на неозначене аеродроме, где су неки од њих били сакривени у бетонским склоништима или на стајалиштима са земљаним насипима. За почетак рата су сви знали, осим оних неупућених.
УДАРИ ПО УКРАЈИНСКОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ У ПОЧЕТКУ РАТА – „РУСИ НЕ НАПАДАЈУ ПОЛЕТНО СЛЕТНЕ СТАЗЕ“
Аеродром Ужгород (Закарпатска област) постао је спасоносно уточиште за украјинско ваздухопловство. Његова писта се налази директно на граници Словачке, земље чланице НАТО. Због овога руска авијација није дуго нападала овај аеродром, да не би изазвала компликације са Северноатлантском алијансом.
У првим сатима и данима рата, скоро цела мрежа аеродрома Украјине била је подвргнута руским нападима. Главне мете су била складишта ваздухопловног наоружања, горива и мазива, контролни центри и флота авиона, али не и саме писте.
То је омогућило Украјинцима, пошто је прошао први талас напада, да заврши прераспоређивање својих снага започето у предратним сатима. Тако су украјински авиони успели да напусте аеродром у Чугујеву (регија Харков), остављајући само неисправне или растављене ваздухоплове за резервне делове, које су успешно одиграле улогу мамаца, где су их руске Ваздушно-космичке снаге „уништавале”. Истовремено, сви исправни јуришници Су-25 299. бригаде, стационирани на аеродромима Мелитопољ (Запорошка област) и Кулбакино (Николајевска област), безбедно су прелетели на алтернативни аеродром у Канатову (Кировоградска област).
Већ првог дана операције, руско Министарство одбране је званично известило да је серија ракетних и бомбардерских напада уништила све бомбардере Су-24М који су се налазили на аеродрому Староконстантинов (регион Хмељницки) и 7. бригаду тактичке авијације украјинског ваздухопловства. По Русима, „украјинска авијација је престала да постоји“.
Наиме, бомбардери 7. бригаде настављају да делују са овог аеродрома до данас, располажући поузданим бетонским хангарима, за које се показало да се не боје никаквог „калибра“. Последњи удар на овај аеродром изведен је сасвим недавно, у децембру 2023. године.
Нема сумње да је као резултат масовних удара првих дана рата нанета одређена штета Украјинцима: према званичним подацима, од 24. до 28. фебруара 2022. године руске Ваздушно-космичке снаге су успеле да униште 31 авион на земљи. Али ако се ослонимо на податке потврђене фото и видео материјалима, онда се може говорити о највише десетак „летелица“, као поуздано уништеним на аеродромима у првом месецу рата. Све остало испоставило се као „резервни делови“, које су Украјинци постепено демонтирали за одржавање борбене готовости исправних летелица.
Занимљиво је да је у првим данима рата део украјинске авијације похрлио да се склони на територију суседних земаља НАТО. Неколико украјинских војних транспортних Ил-76 из 25. бригаде безбедно је побегло у Пољску. Један од дежурних украјинских Су-27 није могао да се врати на свој аеродром (у то време су га напале руске Ваздушно-космичке снаге) и одлучио је да се склони у Румунију. Румуни су разоружали ловац како би спречили украјинског пилота да употреби своје ракете ваздух-ваздух из ваздушног простора земље чланице НАТО, а неколико дана касније су дозволили повратак Су-27.
Масовни удар руске авијације и крстарећих ракета копненог и морског базирања у почетној фази рата довео је до привремене дезорганизације система ПВО Украјине (изгубио је стационарне радаре и део контролних пунктова), уништења дела залиха наоружања и горива, али није елиминисао ниједну украјинску јединицу, нити њену мрежу аеродрома. Недостатак крстарећих пројектила и подесивих и планирајућих бомби имао је својих утицаја.
Да би невођеним бомбама погодила циљеве, руска авијација је морала да се спусти на мале и екстремно мале висине. Али таква тактика, прилично применљива против терористичких група у Сирији, показала се неефикасном против регуларне војске у Украјини, која је почела масовно да користи лакопреносне ракетне системе земља-ваздух.
Као резултат тога, руске Ваздушно-космичке снаге су претрпеле трешке губитке, губећи прилику да задају масовне и дуготрајне ударе, чиме су сачувани главни циљеви противника у зони борбених дејстава и позадини – мостови, железничке чворове, аеродроми, системи ПВО и транспортне петље – од уништења.
БОРБЕ У ВАЗДУХУ
У првим данима и недељама рата украјинска авијација је покушала да пружи чврст отпор руским пилотима у ваздуху и јединицама војске на земљи.
Украјински јуришници, бомбардери и хеликоптери дејствовали су са изузетно малих висина на руске падобранце који су слетели на аеродром Антонов у Гостомелу, као и на руске војне колоне које су се приближавале Кијеву и другим великим украјинским градовима. Ловци су покушавали да пруже активан отпор у ваздуху (углавном изнад Кијева и Житомира), ловили су руске крстареће ракете и повремено се укључивали у ударе по копненим циљевима.
Међутим, таква тактика је одмах довела до озбиљних губитака за украјинско ратно ваздухопловство, пошто су руски ловци Су-30, Су-35 и МиГ-31БМ били опремљени савременим радарима и наоружани ракетама дугог домета. Тих дана украјински ловци нису успели да оборе нити један руски ловац. Прича о „украјинском духу“ у ловцу МиГ-29 била је само „ратна пропаганда“.
Док су украјински ловци постајали жртвама руских ловаца, истовремено су руски јуришници плаћали свој данак украјинским преносним системима ПВО.
У ноћи 25. фебруара, огромна ватрена лопта је избила на небу изнад Кијева, осветљавајући украјинску престоницу на неколико секунди. Наиме, украјински ловац Су-27 којим је пилотирао заменик команданта 831. бригаде, пуковник Александар Оксанченко, постао је жртва пријатељске ватре.
Три дана касније 28. фебруара 2022. године, над Кировоградом је оборен још један командант ескадриле из састава 831. бригаде, 58-годишњи мајор Степан Чобану. И пре догађаја на Мајдану, Чобану је отишао у пензију, али се 2015. године вратио у Ваздухопловство и дуго обављао борбену дужност у саставу ПВО, налетевши више од 1.100 сати до 2022. године. Постоје индиције, да овај пилот није оборен од стране руских ловаца, већ је постао жртва пријатељске ватре, грешком оборен од стране украјинског ловца МиГ-29.
Још један познати пилот погинуо је у првим данима рата. Био је то капетан Александар Корпан из 299. бригаде, најбољи пилот украјинске јуришне авијације 2021. године. Његов јуришни авион Су-25 срушио се 2. марта 2022. године у близини аеродрома Староконстантинов у Хмељницкој области. Постоји верзија да је Корпанов јуришник погођен на линији фронта, након чега се упутио ка најближем аеродрому и пао на прилазу аеродрому.
Упркос претрпљеним губицима, украјинска борбена авијација је наставила да пружа отпор дејствима Ваздушно-космичких снага Русије. Према украјинским подацима, само 11. марта ловци Су-27 и МиГ-29 извели су десет ваздушних борби и испалили девет ракета ваздух-ваздух. Али сваким даном се борбена активност неумољиво смањивала. Ово је било повезано и са озбиљним губицима и присилним преласком на нову тактику борбе.
Истовремено, руска страна почиње да показује неразуман оптимизам. Чињеница је да у готово свим случајевима руска страна није имала прилику да обиђе места пада противничких ваздухоплова и потврди победу фото или видео материјалом. Тако да се морала ослони на извештаје пилота и радарске податке. Међутим, нестанак ознаке непријатељског авиона са радара након што је на њега лансиран пројектил (често са удаљености од десетине километара) уопште није значио загарантовану победу.
Као резултат таквих извештаја, број оборених украјинских авиона почиње да расте емпиријском прогресијом. Тако је 5. марта 2022. године представник руског Министарства одбране генерал Конашенков изјавио да су руски ловци оборили четири украјинска Су-27 у ваздушној борби у области Житомир. Међутим, до сада нису пронађени документарни докази о тако озбиљним губицима украјинских ловаца тог дана.
ПОДАЦИ У ДИСБАЛАНСУ – ПА КОЛИКИ СУ СТВАРНИ ГУБИЦИ?
Министарство одбране Русије је 25. марта 2022. године сумирало резултате првог месеца рата. Према њиховим подацима, испоставило се да је од 152 украјинска војна авиона уништено 112 (73% од првобитног броја), а од 149 хеликоптера – 75 (50%).
У ствари, поуздано се зна да је украјинска страна у том периоду изгубила 42 авиона оборених у ваздушним борбама, уништених системима ПВО и „пријатељском ватром“: четири ловца Су-27, 11 ловаца МиГ-29, девет Су-24М бомбардери, 12 јуришних авиона Су-25 и пар борбених тренажера Л-39. Од 55 војно-транспортних авиона, најмање четири су изгубљена: два Ан-26, један Ил-76 и један Ан-225 Мрија. Од 132 хеликоптера, осам је поуздано уништено: један Ми-24 и најмање пет Ми-8 и још неколико хеликоптера (Ми-2 и Ми-8) је заробљено је на аеродрому у Чернобајевки (Херсонска област).
Све ове горе поменуте губитке потврдила је украјинска страна или фото и видео докази постављени на интернет. Међутим, не може се занемарити чињеница да неки од губитака нису обухваћени никаквим извештајима због тога што су авиони и хеликоптери могли бити отписани, демонтирани за резервне делове, уништени на земљи или оборени у ваздуху а њихове посаде су успеле да побегну и нису уврштене на спискове „небеских хероја“.
Тако да се у овај број може додати још највише 20 или 30 ваздухоплова, а не њих стотине како то приказује Министарство одбране Русије.
Губици у летачком особљу су се показали веома тешким: најмање 42 украјинска пилота су погинула, најмање три су заробљена (касније су размењени). Посебно велике губитке претрпеле су 7., 299. и 40. бригада тактичке авијације. Осим тога, неки од украјинских пилота, који су хитно били потребни Ваздухопловству, говорили су на сваком ћошку пре почетка рата да ће први кренути у борбу, али су се одмах повукли по избијању рата, изјављујући да су „превише вредни“ да би ризиковали себе у борбама.
И поред губитака, почетком априла 2022. године, украјинско ратно ваздухопловство је још увек имало до 25–30 ловаца Су-27, најмање 25 ловаца МиГ-29, пет бомбардера Су-24М и 9 извиђачких авиона Су-24МР, 19 јуришника Су-25 и до 30–40 војно-транспортних авиона.
Хеликоптерска флота је такође претрпела незнатне губитке за своју величину, а има разлога да се верује да је до наведеног датума још у употреби било најмање стотину хеликоптера Ми-24 и Ми-8. Преостао је и мали број поморске авијације, пошто није било потврђених информација о њеном уништењу.
Украјина је успела да обнови претходно дезорганизован систем ПВО, услед чега руске Ваздушно-космичке снаге, које су практично очистиле небо од украјинских ловаца, никада нису постале потпуни господари ваздуушног простора.
У пролеће 2022. године Украјини почињу полутајне испоруке старе совјетске ваздухопловне опреме, резервних делова за њу и совјетских система противваздушне одбране доступних источноевропским чланицама НАТО.
Убрзо по избијању рата, украјинска страна је извукла из складишта најмање 10-15 борбених авиона – бомбардера, јуришника и ловаца. Ово је омогућило да се настали губици барем делимично надокнаде.
Али то је прича за неки други пут.
Овде само треба навести, да су украјински стварни губици и губици које је руска страна навела за исте, пример ратне пропаганде, која је саставни део сваког рата.
Рат води политика, политику кроје цивили, војска је само инструмент те политике.
Украјинска авијација још увек лети! А докле?