Тог 24. септембра далеке 1987. године у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију СФРЈ су стигла прва два двоседа новог ловца МиГ-29 УБ који су слетели на Батајнички аеродром. Од тог дана почела је да се пише нова ера у историји млазне авијације ЈРВ и ПВО ЈНА, РВ и ПВО Војске Југославије, РВ и ПВО Војске СЦГ, В и ПВО Војске Србије и данас поново РВ и ПВО. И после 36 година ова прича се наставља, па РВ и ПВО данас располаже са 14 борбених авиона МиГ-29 и то у верзијама 9.12, 9.13 и 9.51.
Овде ваља подсетити на причу како је Југославија набавила ловац МиГ-29. О томе је детаљно своју причу испричао тада пробни пилот, и на жалост прерано преминули генерал у пензији Бранко Биллбија у књизи и “МиГ-29 Наша прича” аутора Данка Боројевића, Драгог Ивића и Жељка Убовића.
Генерал Бранко Билбија је био први југословенски пилот који је тад летео на овом модерном ловцу пре него што је био уведен у наше наоружање.
Генерал Билбија у књизи наводи да је одлука о набавци ловца нове генерације донесена почетком 1985 године. Тад је он по први пут обавештен да треба да се иде у неку од земаља Варшавског пакта за процену авиона за потребу РВ и ПВО.
“ Разлог за одлазак на процену неког авиона био је у томе што је добром делу наших авиона Миг -21 истицао технички ресурс. Требало је набавити нови ловачки авион који ће надоместити недостатак ваздухоплова у период до увођења у оперативну употребу новог авиона (НА) што се очекивало 1995”, каже генерал Билбија у књизи Миг 29 Наша прича.
Билбија додаје да се убрзо сазнало да треба да се лети на МиГ -29, како би се процениле његове тактичко техничке карактеристике и да ли одговара нашим потребама.
“Нико тада у нашој земљи није знао ништа о том авиону, нисмо значи чак ни како изгледа. МиГ-21 је био авион друге генерације, а МиГ-29 четврте што довољно говори о технолошком скоку, за који се и југословенкса војна индустрија припремала, каже он у књизи.
Југословенска делегација упућена је у Совјетски Савез децембра 1985. године.
“Сутрадан по доласку у Москву запутили смо се на војни аеродром Кубинка.. Дошли смо у један хангар, где су нам приредили изложбу неколико врста авиона са наоружањем. Сви модели су ми били познати осим једног. Одмах сам закључио да је то МиГ -29. Невероватан изглед авиона, потпуно нова конфигурација.. Са врло чудним положајем усисника, обликом крила….” каже генерал Билбија у књизи.
После обављеног лета следила је анализа и мишљење опитног пилота. Генерал Билбија је тад рекао да по свим карактеристикама које је успео да сагледа током лета то авион који ЈНА баш треба.
Извештај тада потпуковника Билбије је прихваћен и на основу њега и осталих чланова екипе, државни врх је половином 1986. Донео одлуку о набавци авиона МиГ -29. Укупно је набављено 14 једноседа и два двоседа. Цена је била 15,9 милиона долара за “ чист” авион без наоружања.
Генерал Билбија је у свом уступљеном тексту под истим насловом навео да је Југославија тражећи ловачки авион који ће надоместити празнину између МиГ -21 и НА испитивала Ф -16, Мираж -2000, МиГ -29 и несупели Ф -20.
„Професионално сам као опитни пилот, обавио свој посао и предложио, без обзира на нечију вољу, љубав и зависност да то буде МиГ-29. ПРИХВАЋЕНО ЈЕ. По перформансама које сам теоријски у пракси изнео МиГ -29 у то време је био надмоћан у односу на конкуренте. Поседовао је у то време оптоелектронски систем за гађање циљева у ваздуху, које је Запад прекопирао и увео тек након 10 година. Миг -29 коштао је најмање ( чист-без наоружања) дупло мање. У добром делу резервни делови за МиГ -21 одговарају и у одржавању МиГ -29.
Како пишу тројица аутора у књизи “МиГ-29 Наша прича” прва два испоручена ловца МиГ-29 били су двоседи који су касније добили евиденцијске бројеве 18301 и 18302.Занимљиво је да совјетски пилоти, који су долетели у Југославију на миговима 29 нису носили летачке комбинезоне, већ су из авиона изашли у оделима са краватама.
Припадници ваздухопловно-техничког састава РВ и ПВО Југославије дочекали су их у цивилу, не у тамно плавим униформама, него исто у цивилу. Један од главних разлога зашто су они долетели у одлеима био је тај што су се они вратили први комерцијалним летом „Аерофлота“ из Београда за Москву. Пошто у МиГ-29 није било простора за смештај кофера, ово је било једно од најпрактичнијих решења.
Разлог због којег су пилоти носили одела био је њихов повратак комерцијалним летом “Аерофлота”. Без постојања спремника за кофере, овакво решење им је било најпрактичније.
Гро авиона касније је како наводе аутори у поменутој књизи стигли су у три туре и то прва 22. децембра 1987 и то три авиона, друга тура од седам авиона код нас стигла је 28. децембра 1987 и трећа тура од четири авиона стигли су у Југославију априла 1988. Авионио једноседи понели су код нас ознаку Л-18, а двоседи НЛ-18.
ФОТОГАЛЕРИЈА:
