ОПЕРАЦИЈА КЉУЧ: „ПРОТИВУДАР ВРС КРАЈЕМ СЕПТЕМБРА 1995. ГОДИНЕ

принтскрин јутјув

Лични осврт, Пише: Данко Боројевић

Средином септембра, ГШ ВРС упутио је додатне снаге како би појачао уздрмане јединице и да би покренуо противудар. Осим још две мешовите бригаде, упућене су и најјаче бригаде 1. КК: 16. крајишка мтбр, 43. приједорска мтбр, 6. санска лпбр и 5. козарска (козарачка) лпбр. На фронт су, такође, стигле и 11. дубичка, 1. бањалучка, 2. крајишка пбр, 1. батаљон војне полиције 1. КК и 1. ИДО 1. КК, те један део бораца Специјалне бригаде полиције из источног дела Републике Српске.

На основу договора председника Караџића и Јовице Станишића, на фронт је стигла и Арканова јединица СДГ „Тигрови“ (три батаљона по 300 људи) .

Команда Зборног подручја Сплит ХВ је 18. септембра, после операције „Маестрал“, предложила Министарству одбране Хрватске заузимање Бања Луке и утврђивање на левој обали Врбаса. План операције захтевао је, међутим, употребу 1. и 2. гардијске бригаде, које су у то време већ биле неуспешно задејствоване у Поуњу. У сваком случају, видљиво је да је команда ЗП Сплит ХВ сматрала нереалним заузимање Бања Луке само са снагама ХВО и ЗП Сплит.

принтскрин јутјуб

РЕФЕРИСАЊЕ ГЛАВНОГ ШТАБА ВРС У БАЊАЛУЦИ

После успеле одбране четири западнокрајишке општине, у Бањалуци 22. септембра 1995. године, одржано је реферисање команданата јединица и органа Главног штаба ВРС. Старешине су генерала Младића детаљно обавестиле о стању на фронтовима, људским губицима, изгубљеним борбеним средствима, проблемима извођења борбених дејстава и позадинског обезбеђења и предлагале мере за стабилизацију линија одбране. Генерал Младић је оштро замерио генералу Талићу што су јединице под његовом командом прве попустиле код Гламоча и Млиништа, тражећи одговорност
појединих команданата за неизвршене задатке. Веома оштре речи прекора упутио је команданту 2. КК генерал-мајору Радивоју Томанићу: „Срам вас било генерале! Ви сте изгубили зону одговорности корпуса, изгубили сте народ и војску. Како имате образа да том народу погледате у очи? Зар се због тога не стидите?“

Старешине су износиле проблеме обезбеђења непрекидних веза с потчињеним командама, самовољи ратних председништава општина, губљењу појединих градова одмах након боравка државне делегације с Радованом Караџићем на челу и, на крају, о уредном пражњењу пословних банака и СДК (служба друштвеног књиговодства) у тим местима.

Многи команданти наводили су примере како су одреди МУП РС саминицијативно напуштали положаје и то најчешће у кључним моментима, и износили неприхватљив однос Српске добровољачке гарде (СДГ), односно Жељка Ражнатовића, Божовића и Филиповића према народу, борцима, рањеницима и инвалидима.

Ове паравојне јединице су малтретирале људе, шишале, затварале, а било је и појединачних убистава, отимања тенкова и транспортера од јединица војске и спровођења полицијског надзора у зонама борбених дејстава јединица, без одобрења њихових команди.

принтскрин јутјуб

Генерал Младић питао је генерала Манојла Миловановића, који је тада руководио свим операцијама ВРС на том делу фронта, ко је звао СДГ у Бањалучку крајину. Миловановић је одговорио: „Министар унутрашњих послова РС“.

Војни органи безбедности изнели су податак да команданти СДГ имају писмено овлашћење да стрељају људе. Након провере генерал Младић је дао рок од 48 сати да СДГ напусти територију РС. На крају реферисања генарал Младић је наредио одсутну одбрану Бањалучке крајине. Захтевао је хитно спровођење истраге и покретање кривичне одговорности против старешина које нису извршиле добијене задатке. Наређено је брзо формирање преких војних судова при Главном штабу и корпусима. За свако ново узмицање или неизвршење наређења захтевано је предузимање најригорознијих мера по пресуди судова. Захтевано је да се сви војноспособни мушкарци одмах мобилишу. Забрањен је улазак и излазак лица из зоне борбених дејстава укључујући и забрану боравка органа власти и СДС у јединицама без посебног писменог овлашћења Главног штаба. Наређено је организовање напуштања СДГ за 48 часова из РС и забрањено је да органи Министарства унутрашњих послова присуствују реферисању у Главном штабу. Наложено је да Народни патриотски радио Крајине (односи се на радио из Бањалуке) интензивно ради, тим пре што је Министарство
информисања РС забранило рад свим локалним радио-станицама, што је веома утицало на ширење гласина.

принтскрин јутјуб

НАСТАВАК БОРБИ

Још током борби за Поуње, стварани су услови за предстојећи противудар ВРС. У тим данима, главну улогу одиграло је В и ПВО ВРС.

принтскрин јутјуб

На правцу надирања снага АБиХ 19. септембра 1995. године, дејствовали су јуришни авиони и противоклопни хеликоптери. Офанзива 5. К АБиХ је била заустављена. Сутрадан, српска авијација је била веома активна и поред забране летења над БиХ, те
крстарења НАТО авијације над БиХ која је то требала да спречи.
Српски авиони су деловали по положајима АБиХ у рејонима Камичак, Корчаница и Острожница. На кључком правцу делују хеликоптери по ватреним положајима артиљерије, а ловачко-бомбардерска авијација напада муслиманске положаје у околини Босанске Крупе. Хеликоптери Гама Газела 21. септембра су напали ватрене положаје муслиманске артиљерије у рејону Камичак.

принтскрин јутјуб

Муслимански извештаји наводе податак: „Ваздухопловство из Бањалуке је врло активно, једнако као у време када није било забране лета над БиХ“ .

Истог дана, код Кључа дејством са земље оштећен је авион Г-4 поготком у репни део, али је пилот успео да се врати у Бањалуку без последица.

На прес конференцији 22. септембра 1995. године, адмиралу Лејтону Смиту је постављено питање о дејствима српске авијације и поред важећег Но Флај Зоне (No Fly Zone) режима. Адмирал је навео да постоје непотврђени извештаји о таквим дејствима у рејону Бањалуке. Такви случајеви се испитују, а њихови (НАТО) пилоти на терену нису у стању да идентификују циљеве, истакао је Смит. Он је навео да ће се „даље истраживати да ли је било кршења зоне забрањеног лета“ и да ће „пажљиво осматрати“.

Напредовање снага АБиХ заустављено је 23. септембра 1995. године, на правцима према Приједору, Новом Граду и Мркоњић Граду. По путу Кључ-Мркоњић Град деловала је авијација ВРС.
Српска авијација посебно је дејствовала по положајима 501. брдске бригаде АБиХ (501. брбр). На овој комуникацији авијација ВРС дејствује и 25. септембра по распоредима 717. брдске бригаде (717. брбр) и 510. босанско-ослободилачке бригаде (510. босбр) АБиХ, које су почеле да потискују снаге ВРС. Тог дана извршено је пет полетања српске авијације. Већ следећег дана, српски борбени авиони и хеликоптери напали су положаје 501. брбр АБиХ на прилазима Мркоњић Граду.

Током трајања завршних борби на простору Западне Босне, муслиманска страна се константно жалила на дејства српског ваздухопловства. Тако су наводили: „да су Срби глухи на забрану лета, а Западна алијанса инертна“.

НАТО је објавио да је 3. октобра у настојањима да се успостави стриктно поштовање Но Флај Зоне, три пута дејствовано по српским радарским и ПВО позицијама.

Међутим, дејства српске авијације нису заустављена. Напротив, српски авиони су полетали са Маховљана и деловали по муслиманским и хрватским снагама које су се налазиле у покрету. Авиони би се обрушавали на противничке колоне у покрету, наносећи им озбиљне губитке.

Главни штаб ВРС почео је са припремама за велики противудар. У ту сврху, на Санско ратиште послате су једна за другом, у оквиру ОГ-10 „Приједор“ сада под командом пуковника Радмила Зељаје, 5. козарачка, 6. санска, 11. дубичка, 16. крајишка и 43. приједорска бригада. Као додатна оштрица противнапада, ангажовани су и 65.
заштини пук, Арканов СДГ, Црвене Беретке СДБ, 1. батаљон војне полиције, делови 1. оклопне бригаде (1. окбр) и 1. ИДО. Свеукупно, пуковник Зељаја имао је на располагању око 16.000 бораца. Непосредно пред Санским Мостом, 5. козарачка и 6. санска бригада, током 18-22. септембра, потискују јединице 5. К АБиХ.

ОПЕРАЦИЈА КЉУЧ-95

Прва фаза противудара ВРС успешно је завшена 22. септембра 1995. године.
Друга фаза противудара била је позната и као операција „Кључ-95“, покренута је 24. септембра 1995. године са почетком у 18:00 часова, а завршена 9. октобра 1995. године у 11:00 часова.

принтскрин јутјуб

Како су комбиноване снаге 5. и 7. К АБиХ у међувремену заузеле Кључ и запретиле Мркоњић Граду, напад се зауставља. За потискивање овог крака напада АБиХ, ангажоване су 16. крајишка мтбр, 2. крајишка пбр и делове 1. окбр. Истовремено, 6. санска и 5. козарачка добијају задатак да ставе Кључ под надзор из правца Санског Моста. У наредних пет дана (од 1. до 6. октобра), јединце ВРС долазе до обронака Кључа. Међутим, 6. октобра 16. крајишка хитно је пребачена у рејон Добоја, због пробоја јединица АБиХ на Озрен.

принтскрин јутјуб

Авијација ВРС је 4. октобра деловала у захвату комуникације Кључ-Мркоњић Град. Такође је деловала 6. октобра на правцу ка Кључу у рејону Дреново-Тијесно на снаге 517. брдске бригаде АБиХ.
Истовремено са одласком 16. крајишке, на Кључко ратиште стиже око 10.000 војника 7. К АБиХ, због чега је противнапад ВРС и дефинитвно заустављен.

У зони борбених дејстава Сански Мост биле су ангажоване јединице ОГ-10 из састава 1. КК ВРС и делови снага 2. КК ВРС.
Уочено је да ове две команде у једној зони нису имале дефинисан однос субординације, што је касније довело до проблема у садејству јединица у току извођења борбених дејстава.

За израду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Војска Републике Српске, 12. мај 1992. године-31. децембар 2005. године, СРВЧ, Београд, 2014,

Магазин Видовдан, Данко Боројевић, Драги Ивић, Отровни ујед шејтанових мамби, 31. јул 2011,

 Данко Боројевић, Уна-95, одбрана Републике Српске 1995. године, ауторско издање, Београд, 2023.

General Janko Bobetko, Sve moje bitke, treće izdanje, vlastita naklada, Zagreb, 1996,

Милан Х. Гулић, Последњи дани Крајине – Република Српска Крајина између Бљеска и Олује, Институт за савремену историју, Београд, Војнодело 2/2007,

Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,

Holbrook, Richard, Završiti rat, Sarajevo 1998,

Душан Кукобат, Бојан Димитријевић, 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2019.

Драгослав Илић, Марко Јанковић, Милена Михаљевић, Борис Радаковић, Предраг Лозо, Мирко Цвијановић, Неђо Малешевић, Душан Павловић и Јовица Рудић, Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, друго измењено издање, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2018,

Davor Marijan (Hrvatski institut za povijest, Zagreb UDK 355.42 (497.5-3 Bjelovar) Izvorni znanstveni rad Primljeno: 31. 1. 2008.), Zborno područje Bjelovar u operaciji Una, scrinia slavonica 8 (2008),

Udruga ratnih veterana 2. gardijske brigade, 2. grb Gromovi u akciji „Una-95“, Ponedjeljak, rujan 19th, 2016,

Марко Јанковић, Дубички 20. вијек, Ризница духовног блага, Бања Лука,
2018,

Bojan B. Dimitrijević, Vazdušni rat nad Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom, Društvo istoričara Srbije, Beograd, 2017,

NIN, 28. februar 1996, Feljton: Pukovnik Milovan Milutinović: Kako je smenjivan general Ratko Mladić (Ko je pozvao Arkana).